Nadležni sprovode istragu, dvojica povređenih u teškom stanju nakon raketnog udara

U iranskom napadu na američku vojnu bazu Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji, izvedenom tokom poslednjeg talasa eskalacije na Bliskom istoku, ranjeno je 12 američkih vojnika, od kojih su dvojica u teškom stanju, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Incident se dogodio u okviru sukoba koji traje već 29 dana između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana.

Prema dostupnim informacijama, napad je podrazumevao lansiranje raketa na strateške ciljeve, a potvrđeno je da je baza Princ Sultan pretrpela direktan udar. Zvanične institucije nisu objavile identitet povređenih, poštujući pravila o zaštiti privatnosti.

“Istraga je u toku i preduzimaju se sve mere kako bi se utvrdile sve okolnosti napada i procenila bezbednosna situacija na terenu”, navodi se u saopštenju nadležnih organa.

Sukobi u regionu su intenzivirani nakon što su američke i izraelske snage nastavile sa operacijama protiv iranskih ciljeva u Persijskom zalivu i napadima na teritoriji Izraela. Iran je odgovorio nizom udara na strateške objekte, čime je dodatno podignut nivo opasnosti u regionu.

Američki predsednik Donald Tramp produžio je rok za eventualne vojne akcije protiv iranskih energetskih postrojenja, dok su iranske vlasti demantovale postojanje bilo kakvih pregovora sa SAD. Izraelske snage nastavile su sa bombardovanjem područja Libana i Irana, gde je zabeležen veći broj žrtava.

Nadležni apeluju na građane da prate zvanična saopštenja i postupaju u skladu sa preporukama bezbednosnih službi.

Vlasti potvrdile operaciju u južnom Pacifičkom regionu Kolumbije, uhapšeno nekoliko osoba tokom akcije

Kolumbijska mornarica saopštila je u petak da je tokom više operacija u južnom delu pacifičke regije zemlje uništila trideset laboratorija za proizvodnju narkotika i zaplenila više od dve tone kokaina. Ove aktivnosti sprovedene su sa ciljem sprečavanja širenja ilegalne trgovine narkoticima i jačanja bezbednosti u regionu, navodi se u zvaničnom saopštenju mornarice.

Prema navodima zvaničnika, tokom operacija zaplenjeno je i više od 3.700 galona krijumčarenog goriva, koje se često koristi u lancima proizvodnje i transporta narkotika. Mornarica je objavila fotografije pronađene supstance, naglašavajući da su paketi kokaina težili oko dva kilograma po komadu. Vlasti su istakle da je zaplenjena droga bila namenjena za “međunarodna tržišta”.

U saopštenju se navodi da su tokom jedne od akcija uhapšena tri člana posade, od kojih su dvojica državljani Ekvadora, dok nacionalnost trećeg lica nije precizirana. U drugoj operaciji u vezi sa zaplenom goriva privedene su još četiri osobe, navela je mornarica.

“Nastavljamo da sprovodimo kontrolu mora radi očuvanja bezbednosti i stabilnosti zemlje”, navodi se u objavi mornarice povodom nedavne zaplene goriva. Vlasti su dodale da su aktivnosti deo šire strategije suzbijanja ilegalnih ekonomskih aktivnosti u regionu.

Nije precizirano da li su sve zaplene i uništavanja laboratorija sprovedene tokom jedne koordinisane akcije ili u više odvojenih operacija. Zvanične informacije o toku i detaljima operacija podeljene su putem više objava na društvenim mrežama.

Južni pacifički region Kolumbije poznat je kao jedno od područja sa izraženom aktivnošću krijumčarskih grupa, a operacije suzbijanja proizvodnje i krijumčarenja narkotika deo su kontinuiranih napora državnih organa. Prema navodima mornarice, uništavanje laboratorija i zaplena supstanci ima za cilj da oslabi finansijske izvore organizovanih kriminalnih grupa koje deluju u regionu.

Nadležni nisu objavili dodatne podatke o identitetima uhapšenih, kao ni o mogućim daljim koracima u istragama. Informacije o zaplenama i uništenim laboratorijama objavljene su javnosti putem zvaničnih kanala mornarice.

Većina članova stranke podržava aktuelne vojne poteze, ali postoje neslaganja oko daljih koraka, potvrđuju ankete i izjave učesnika

Na godišnjoj konferenciji konzervativaca u Dalasu (CPAC), republikanski političari i pristalice raspravljali su o aktuelnom sukobu između SAD i Irana, pri čemu većina izražava podršku aktuelnim vojnim merama administracije predsednika Donalda Trampa. Prema nedavnoj anketi, oko 84% članova Republikanske stranke podržava vojnu intervenciju SAD-a u Iranu, dok je među republikancima koji se ne identifikuju sa „MAGA“ pokretom taj procenat niži i iznosi 70%.

Ipak, određeni broj učesnika konferencije izrazio je rezervisanost prema širenju sukoba i ukazao na zabrinutost zbog eventualnog angažovanja američkih kopnenih snaga. Debata o nastavku i mogućem ishodu sukoba posebno je izražena u kontekstu predstojećih izbora, s obzirom na to da stavovi birača o ratu, uključujući i njegov uticaj na cene energenata, mogu uticati na ishod kongresnih trka. Prema istoj anketi, 69% nezavisnih birača protivi se vojnoj intervenciji SAD-a u Iranu.

Neki od dugogodišnjih Trampovih pristalica, poput Debore Torn, navode da podržavaju napore administracije, ali nisu za dugoročnu vojnu operaciju. „Mislim da Tramp ispravno postupa, ali ne smatram da Amerikanci treba da ponove iskustva iz prethodnih ratova“, izjavila je Torn, ističući da je, po njenom mišljenju, važno da iranski narod ima kontrolu nad sopstvenom državom.

Među prisutnima na CPAC-u bilo je i onih koji su izričito naglasili protivljenje upotrebi kopnenih trupa. Prema izjavama zvaničnika, državni sekretar je izjavio da ne očekuje upotrebu kopnenih snaga za ostvarivanje ciljeva SAD-a u Iranu, iako predsednik Tramp nije isključio tu mogućnost, a vojni krugovi navode da su pripreme za različite scenarije u toku.

Ova podela u mišljenjima ilustruje kompleksnost situacije unutar Republikanske stranke u vreme kada sukob sa Iranom ulazi u novu fazu, a unutrašnja politička dinamika SAD-a i dalje ostaje neizvesna. Sagovornici na konferenciji ukazuju na potrebu pažljivog razmatranja daljih koraka i mogućih posledica za američku unutrašnju i spoljnu politiku.