Norveška kompanija potvrdila incident, posada nije povređena, istraga najavljena

Brod kojim upravlja organizacija osnovana od strane aktiviste protiv lova na kitove Pola Votsona sudario se sa industrijskim brodom za ulov krila kod Antarktika 1. aprila 2026. godine, potvrđeno je iz norveške kompanije Aker QRILL Co. Prema navodima vlasnika norveškog broda, do sudara je došlo u blizini Antarktika, a posada drugog plovila, pod imenom M/V Bandero, bila je uključena u incident dok je plovila pod zastavom Fondacije Kapetana Pola Votsona.

Na video snimku koji je dostavljen međunarodnim medijima vidi se kako M/V Bandero prilazi zadnjem delu ribarskog broda, nakon čega je došlo do kontakta sa levom stranom industrijskog plovila pod nazivom Antarctic Sea. Kompanija Aker je izjavila da je brod aktivista došao veoma blizu rezervoara za dizel gorivo, što je, kako navode, moglo uzrokovati ekološki incident u području gde se nalaze brojne vrste kitova, foka i morskih ptica koje zavise od populacije krila.

Iz kompanije Aker saopšteno je da su članovi posade multinacionalnog porekla bili potreseni, ali da niko nije povređen. Takođe je najavljeno da će preduzeti sve pravne korake u vezi sa incidentom. “Naša posada bila je izložena riziku u nekim od najudaljenijih voda na svetu, a samo je sreća sprečila potencijalnu ekološku štetu,” izjavio je direktor kompanije Aker Webjørn Barstad.

Krill, koji se lovi u ovim vodama, predstavlja osnovnu hranu za kitove i značajan je deo ekosistema Južnog okeana, kao i važnu sirovinu za industriju dodataka ishrani i stočne hrane. Incident se događa u trenutku kada raste interesovanje i zabrinutost zbog intenziteta ulova krila u ekološki osetljivim područjima Antarktika.

Fondacija Kapetana Pola Votsona nije komentarisala navode o motivima sudara niti iznela svoju verziju događaja. Detalji o eventualnim oštećenjima brodova nisu objavljeni. Nezavisno nije moguće potvrditi sve okolnosti incidenta, dok su međunarodni posmatrači najavili praćenje daljeg toka istrage.

Nadležne službe Bahreina istražuju požar nakon napada, bez informacija o žrtvama i razmeri štete

Iran je izveo napad na ključnu digitalnu infrastrukturu Sjedinjenih Američkih Država na Bliskom istoku, a meta je bio podatkovni centar kompanije Amazon u Bahreinu. Prema dostupnim informacijama, centar Amazon Veb Servisis (AWS), koji pruža usluge veb-sajtova, digitalnih servisa i vladinih sistema, pogođen je u oblasti Hamala gde se nalazi i sedište telekomunikacione kompanije Batelko.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahreina prethodno je saopštilo da su vatrogasne ekipe na terenu zbog požara u objektu nakon “iranskog napada”, ali nije precizirano kojoj firmi objekat pripada, niti da li ima povređenih ili poginulih, kao ni razmere materijalne štete.

Napad je usledio dan nakon što je Iranska revolucionarna garda upozorila da su američke tehnološke kompanije u regionu, uključujući Amazon, pod direktnom pretnjom. Bahrein je od 2019. godine sedište prvog AWS “regiona” na Bliskom istoku, a ovi serveri su ključni za banke, naftne kompanije i vlade širom Zaliva.

Amazonovi centri redovno sarađuju sa američkim Ministarstvom odbrane, a iranske vlasti te centre smatraju legitimnim vojnim ciljevima zbog njihove navodne upotrebe u obaveštajnim aktivnostima i navođenju dronova. Nadležne službe Bahreina nastavljaju istragu o incidentu, dok za sada nema izveštaja o ljudskim žrtvama ili tačnoj proceni štete.

Američki senator podneo pravni dokument, spor o odgovornosti za navodne zdravstvene rizike herbicida Roundup u fokusu sudskog procesa

Senator Sjedinjenih Američkih Država podneo je 1. aprila 2026. godine pravni dokument Vrhovnom sudu SAD u vezi sa sporom oko tužbi za navodne posledice korišćenja herbicida Roundup. Prema dostupnim informacijama, senator je podržao strane koje tvrde da su pretrpele štetu po zdravlje, navodeći da bi trebalo omogućiti nastavak sudskih procesa protiv proizvođača Monsanto.

Predmet pod nazivom Monsanto Company protiv John L. Durnell fokusira se na pitanje da li savezni zakon o označavanju pesticida ima prednost nad tužbama koje se podnose na osnovu zakona pojedinih saveznih država, u kojima se tvrdi da kompanija nije adekvatno upozorila korisnike na moguće zdravstvene rizike proizvoda.

Ukoliko Vrhovni sud presudi u korist kompanije Monsanto, veliki broj postojećih i potencijalnih tužbi korisnika proizvoda Roundup mogao bi biti obustavljen. U suprotnom, sudski procesi bi se nastavili pred sudovima pojedinačnih država.

Kompanija Bayer, vlasnik Monsanta, prema navodima izveštaja, dosad je isplatila više milijardi dolara za rešavanje prethodnih tužbi, a u toku su pregovori o dodatnom poravnanju vrednom preko sedam milijardi dolara. Prema izjavama iz kompanije Monsanto, ne postoji potvrđena veza između aktivne supstance glifosata u proizvodu Roundup i nastanka raka, ističući da su brojna naučna istraživanja ocenila ovaj sastojak kao bezbedan za upotrebu.

Senator u svom podnesku navodi da kompanija pokušava da dobije široku federalnu zaštitu od odgovornosti, što, prema njegovim tvrdnjama, nije obezbeđeno kroz zakonodavni proces. Pitanje odgovornosti za zdravstvene rizike pesticida izazvalo je podeljena mišljenja u javnosti i među zakonodavcima.

Odluka Vrhovnog suda SAD u ovom slučaju mogla bi imati dugoročan uticaj na način rešavanja sličnih tužbi u budućnosti, kao i na način na koji se kompanije informišu potrošače o potencijalnim rizicima svojih proizvoda. Do trenutka objavljivanja ove vesti, ishod sudskog postupka još nije poznat.