Prva dama SAD navela je da je odluka o pomilovanju doneta zbog, kako tvrdi, nepravednog procesa protiv Huntera Bidena nakon promene administracije

Jill Biden, prva dama Sjedinjenih Američkih Država, izjavila je u intervjuu da je podržala odluku predsednika Joea Bidena da pomiluje njihovog sina Huntera nakon što je, prema njenim rečima, došlo do promena u radu Ministarstva pravde sa dolaskom nove administracije. U razgovoru za američku televiziju, Jill Biden je istakla da je proces protiv Huntera Bidena bio, kako smatra, nepravedan, i da porodica nije želela da njihov sin ode u zatvor zbog optužbi za koje, prema njenim rečima, niko ranije nije bio osuđen na zatvorsku kaznu.

Hunter Biden je tokom 2024. godine osuđen za tri krivična dela u vezi sa kupovinom vatrenog oružja 2018. godine, dok se borio sa zavisnošću od droga. Optužen je da je dao netačne podatke na zvaničnoj dokumentaciji prilikom nabavke oružja. U odvojenom slučaju, Hunter Biden je priznao krivicu za devet tačaka optužnice vezane za utaju poreza u septembru iste godine.

Predsednik Joe Biden je tokom mandata više puta izjavljivao da neće pomilovati svog sina, ali je nakon okončanja predsedničkog mandata ipak doneo odluku o pomilovanju. Ova odluka izazvala je reakcije i kritike sa obe strane političkog spektra u Sjedinjenim Državama, navode međunarodni mediji.

Na pitanje da li je uticala na odluku supruga o pomilovanju, Jill Biden je izjavila da je u potpunosti podržavala takav potez i da je smatrala da je to u tom trenutku ispravna odluka. Takođe je izjavila da je predsednik Biden pomilovao još nekoliko članova porodice pre napuštanja funkcije, navodeći da je to učinjeno iz zabrinutosti da bi i oni mogli biti meta istraga ili sudskih postupaka.

U intervjuu je prva dama govorila i o drugim temama, uključujući predsedničke izbore, debatu njenog supruga 2024. godine i svoju novu knjigu. Odluka o pomilovanju Huntera Bidena ostaje predmet javnih i političkih rasprava, dok zvanične institucije nisu dodatno komentarisale ovaj slučaj.

Zvaničnici SAD navode da je planirani razgovor sa liderom Tajvana na čekanju, bez potvrde novog termina

Planirani telefonski razgovor bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa sa predsednikom Tajvana trenutno je odložen, saopštili su američki zvaničnici. Nije precizirano kada bi razgovor mogao biti održan, niti su dati razlozi za odlaganje. Ova informacija dolazi u trenutku povećane pažnje međunarodne zajednice na odnose između Sjedinjenih Država, Tajvana i Kine.

Prema dostupnim podacima, zvaničnici SAD nisu izneli detalje o sadržaju planiranog razgovora, niti su komentarisali moguće posledice odlaganja na bilateralne ili međunarodne odnose. Do sada nije bilo javnih izjava iz kabineta predsednika Tajvana, a ni iz Pekinga nije stigla zvanična reakcija povodom odlaganja razgovora.

Sjedinjene Američke Države održavaju nedefinisane diplomatske odnose sa Tajvanom, a pitanje eventualnih kontakata na visokom nivou redovno izaziva pažnju međunarodnih aktera. U prethodnim slučajevima, zvanični razgovori američkih lidera sa tajvanskim zvaničnicima nailazili su na različite reakcije Kine, koja smatra Tajvan delom svoje teritorije i protivi se bilo kakvim zvaničnim kontaktima između Tajvana i drugih država.

Odluka o privremenom odlaganju razgovora nije dodatno komentarisana od strane zvaničnika SAD, a detalji mogućeg novog termina ostaju nepoznati. Analitičari ocenjuju da bi svaki zvanični kontakt na visokom nivou mogao imati uticaj na odnose u Indo-pacifičkom regionu.

U kontekstu međunarodnih odnosa, Sjedinjene Države i dalje naglašavaju podršku politici “jedne Kine”, uz istovremeno održavanje neformalnih odnosa sa Tajvanom. Pitanje Tajvana ostaje jedno od ključnih u odnosima između SAD i Kine, a svako odlaganje ili promena u kontaktima na najvišem nivou privlači pažnju brojnih zainteresovanih strana.

Federalni sud izdao nalog bivšem predsedniku SAD da se izjasni o navodima o prevari vezanim za sudsku nagodbu

Federalna sutkinja naložila je advokatima bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa da odgovore na navode o mogućoj prevari i obmani u vezi sa nagodbom kojom je formiran fond od oko 1,776 milijardi dolara, poznat kao „anti-weaponization fund“. Ova odluka doneta je nakon što je grupa penzionisanih federalnih sudija zatražila ponovno otvaranje slučaja, tvrdeći da su i Tramp i američka vlada mogli dovesti sud u zabludu prilikom odbacivanja prvobitne tužbe.

Sutkinja Kethlin Vilijams izdala je četvorostrani nalog, reagujući na zahteve bivših sudija koji su naveli „ozbiljne optužbe“ da je Tramp nastojao da okonča postupak kako bi izbegao sudsku proveru navoda da je tužba bila „koluzivna od početka“ i da je podneta isključivo radi stvaranja privida zakonitosti za spornu nagodbu.

U nalogu se precizira da sud očekuje da Trampovi advokati dostave odgovor na optužbe o potencijalnoj prevari i obmani, kao i da se izjasne o tome da li postoji osnov za ponovno razmatranje slučaja. Ove optužbe pokrenute su nakon što su penzionisani sudije pisanim putem zatražili od suda da preispita razloge zbog kojih je slučaj uopšte povučen.

Prema navodima iz sudskog dokumenta, penzionisani sudije smatraju da je postupak pokrenut i povučen na način koji bi mogao ukazivati na izbegavanje sudske kontrole i mogućih posledica za uključene strane. U tekstu naloga, sutkinja Vilijams navodi da su izneti navodi „dovoljno ozbiljni da opravdavaju odgovor stranaka na sudu“.

Izveštaji međunarodnih medija navode da je „anti-weaponization fund“ osnovan nakon nagodbe između Trampa i federalnih organa, ali detalji o samoj nagodbi i njenoj zakonitosti ostaju predmet sporenja. Sud još nije izneo stav o verodostojnosti optužbi, niti je najavio dalji tok postupka, osim zahteva za izjašnjenjem.

U trenutku slanja ovog izveštaja, nije bilo zvaničnog komentara iz Trampovog pravnog tima, dok su predstavnici federalnih institucija odbili da komentarišu slučaj. Slučaj se sada nalazi u fazi kada sud očekuje odgovore na postavljena pitanja, nakon čega se može očekivati dalja odluka o eventualnom nastavku procesa.

Ponovno otvaranje slučaja i optužbe o mogućoj prevari izazvale su pažnju pravne i političke javnosti u Sjedinjenim Državama, dok se očekuje da sudija Vilijams donese odluku na osnovu izjašnjenja obe strane.