Warsh potvrdio posvećenost stabilizaciji cena, inflacija i dalje iznad cilja centralne banke prema zvaničnim podacima

Predsednik Federalnih rezervi Kevin Warsh izjavio je tokom svog prvog obraćanja pred Kongresom da će centralna banka preduzeti mere kako bi obuzdala inflaciju, navodeći da su rastuće cene predstavljale značajan teret za domaćinstva i preduzeća u Sjedinjenim Državama. Warsh je u utorak, tokom saslušanja pred Odborom za finansijske usluge Predstavničkog doma, naglasio da članovi Federalnog komiteta za otvoreno tržište nemaju toleranciju za dugotrajnu povišenu inflaciju i da je prioritet povratak stabilnosti cena.

Njegove izjave usledile su nakon objavljivanja zvaničnih podataka američkih vlasti, prema kojima je inflacija u junu zabeležila rast od 3,5% na godišnjem nivou. Iako je inflacija usporila u poređenju sa prethodnim mesecom, i dalje je znatno iznad ciljanih 2% koje centralna banka postavlja kao optimalni nivo. Uzrok povećanja cena, prema poslednjim izveštajima, povezan je sa globalnom energetskom krizom nastalom zbog sukoba u Iranu, što je dovelo do najvišeg nivoa inflacije u više od tri godine tokom maja.

Na saslušanju povodom polugodišnjeg izveštaja o monetarnoj politici Federalnih rezervi, očekivalo se da članovi odbora postave pitanja u vezi sa strategijom centralne banke u borbi protiv inflacije i budućim odlukama o kamatnim stopama. Pre najnovijeg izveštaja o inflaciji, zvaničnici iz Federalnih rezervi nagovestili su konzervativniji pristup, a skoro polovina kreatora politike signalizirala je mogućnost povećanja kamatnih stopa do kraja godine.

Međutim, poslednje brojke koje pokazuju blaži rast cena u junu mogle bi uticati na odluku da kamatne stope ostanu nepromenjene na narednoj sednici centralne banke. Prema podacima dostupnim nakon objavljivanja indeksa potrošačkih cena, tržišni analitičari procenjuju da postoji visoka verovatnoća, od 86%, da Federalne rezerve neće menjati visinu referentne kamatne stope na sledećem sastanku.

Warsh je tokom obraćanja naglasio da Federalne rezerve ostaju posvećene sprovođenju politika koje će doprineti povratku inflacije na ciljani nivo. Očekuje se da će centralna banka nastaviti da prati globalne i domaće ekonomske pokazatelje, uzimajući u obzir posledice energetskih poremećaja izazvanih međunarodnim sukobima. Stavovi članova Odbora za finansijske usluge tokom saslušanja ukazivali su na zabrinutost zbog uticaja inflacije na standard stanovništva, dok su pojedini članovi postavljali pitanja u vezi sa tempom i načinom eventualnog prilagođavanja monetarne politike.

U širem kontekstu, posledice globalnih političkih tenzija, pre svega rata u Iranu, nastavljaju da utiču na ekonomska kretanja širom sveta, što se reflektuje i na američko tržište. S obzirom na to da je inflacija ostala iznad ciljanog nivoa, pažnja javnosti i institucija usmerena je na naredne poteze Federalnih rezervi u cilju stabilizacije cena i podrške privrednom rastu.

Meteorolozi potvrđuju nastavak visokih temperatura i upozorenja na poplave, najteže pogođeni sever i jugozapad zemlje

Veliki delovi Sjedinjenih Američkih Država suočavaju se sa produženim talasom ekstremnih vrućina, saopštili su američki meteorolozi 14. jula 2026. godine. Najizraženija toplota zabeležena je u severnim državama kao što su Montana, Severna i Južna Dakota, Minesota, Viskonsin i Mičigen, dok su jugozapadne oblasti i deo severnog pojasa zemlje takođe pod uticajem visokih temperatura. Istovremeno, pojedini regioni na jugu, posebno Teksas, suočavaju se sa jakim olujama i mogućim poplavama.

Prema prognozama, ekstremna vrućina i upozorenja zbog visokih temperatura ostaju na snazi do četvrtka u nekoliko severnih država i protežu se kroz severoistočne regione, obuhvatajući područja sa oko 130 miliona stanovnika. Meteorolozi navode da toplotni indeks, koji uključuje temperaturu i vlažnost vazduha, može dostići i do 43°C u severnim ravnicama. Temperature su u nekim slučajevima između 11 i 17 stepeni iznad proseka za ovo doba godine.

U gradovima kao što su Fargo u Severnoj Dakoti i Rapid Siti u Južnoj Dakoti očekuju se temperature blizu ili iznad prethodno zabeleženih rekorda. Za utorak je u Fargu prognozirano do 37°C, što bi prema navodima meteorologa moglo biti blizu dnevnog maksimuma iz 1936. godine. U Rapid Sitiju temperatura bi mogla da dostigne 41°C, što bi predstavljalo novi rekord za taj grad.

Meteorološki izveštaji ističu da su neki regioni već zabeležili trocifrene vrednosti na skali Farenhajta, dok se u određenim delovima očekuju ili su već registrovane ekstremne temperature. Istovremeno, jug SAD, posebno Teksas, nalazi se pod uticajem snažnih oluja sa mogućnošću obilnih padavina i poplava, dok upozorenja na toplotu ostaju na snazi u severnim i severoistočnim državama.

Stručnjaci ističu da su klimatski uslovi tokom aktuelnog talasa vrućina neuobičajeno intenzivni za ovo doba godine, a pojedini lokaliteti bi mogli zabeležiti rekordne vrednosti u narednim danima. Meteorološke službe apeluju na stanovništvo da prate aktuelna upozorenja i prilagode aktivnosti uslovima na terenu.

Ekstremni vremenski uslovi u SAD ove nedelje posledica su kombinovanog uticaja visokih temperatura i potencijalno opasnih oluja na jugu, dok su najteže pogođeni stanovnici severnih i severoistočnih regiona. Savetuje se povećana opreznost zbog mogućih zdravstvenih rizika i problema u saobraćaju i svakodnevnom funkcionisanju.

Obaveštajni izvori istražuju vezu Mosada i Ahmadinedžada, bivši predsednik pod optužbom za veleizdaju

Bivši predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad našao se u centru jednog od najvećih obaveštajnih slučajeva na Bliskom istoku, nakon što su obelodanjeni dokumenti pokazali višegodišnje pokušaje vrbovanja od strane izraelske službe Mosad. Prema obaveštajnim izvorima, Mosad je kroz mrežu kontakata i tajne sastanke u Evropi pokušavao da Ahmadinedžada profiliše kao tranzicionog lidera Irana u slučaju promene režima.

Sastanci su, kako je saopšteno, održavani pod strogom tajnošću, najčešće u Budimpešti i drugim gradovima Mađarske, gde je Ahmadinedžad putovao zbog akademskih događaja. Izraelska strana je koristila fiktivne organizacije i diplomatske kanale kako bi prikrila kontakte od iranske kontraobaveštajne službe. Tokom ovih susreta, bivši predsednik je identifikovan kao potencijalna figura za privremenu upravu Irana u slučaju političkih promena.

Plan Mosada aktiviran je tokom vojnog sukoba između Izraela i Irana, kada je izraelski vazdušni napad pogodio kompleks u kojem je boravio Ahmadinedžad u Teheranu. Javnost je tada verovala da je napad pokušaj atentata, međutim, prema dokumentima, cilj je bio da se prikrije operacija izvlačenja bivšeg predsednika iz grada. Specijalni tim Mosada uspeo je da ga preveze u sigurnu kuću u predgrađu Teherana, gde je prema planu trebalo da se obrati naciji i pozove na promenu režima.

Ipak, plan je prekinut kada je Ahmadinedžad iznenada nestao iz sigurnog utočišta pod nejasnim okolnostima. Iranske bezbednosne snage su ga ubrzo locirale i stavile u kućni pritvor pod optužbom za veleizdaju i saradnju sa neprijateljem. Zvaničnici su potvrdili da se bivši predsednik nalazi pod strogim nadzorom, dok državni mediji navode da je hapšenje predstavljeno kao veliki uspeh obaveštajne službe. Analitičari upozoravaju da bi ovaj slučaj mogao dovesti do značajnih promena unutar iranskog bezbednosnog aparata.

„Istraga je u toku i preduzimaju se sve mere radi utvrđivanja svih okolnosti slučaja“, naveli su iz nadležnih službi.