Građani evrozone glasali su o motivima za nove novčanice, a konačan dizajn očekuje se do kraja 2026. godine.

Građani širom evrozone nedavno su učestvovali u odlučivanju kako će izgledati buduće evro novčanice. Prema saopštenju Evropske centralne banke, javna anketa o izgledu novčanica trajala je gotovo dva meseca i zatvorena je 21. septembra. Analiza rezultata je u toku, dok se konačna odluka o dizajnu očekuje do kraja 2026. godine. Ovako se proces odabira motiva za evro novčanice približava završnici, a očekivanja su velika.

Jedan od predloga za novi izgled evro novčanica uključuje poznate ličnosti iz evropske istorije i kulture. Tako bi, prema predlogu, novčanicu od pet evra krasila pevačica Marija Kalas, dok bi na deset evra bio prikazan kompozitor Ludvig van Betoven. Na novčanici od dvadeset evra našla bi se fizičarka Marija Kiri. Štaviše, književnik Migel de Servantes je predložen za 50 evra, umetnik Leonardo da Vinči za 100 evra, a književnica i mirovna aktivistkinja Berta fon Zutner za 200 evra.

Evro dobija novi izgled: priroda i institucije u fokusu

Druga serija predloga za evro novčanice naglašava bogatstvo evropske prirode, sa motivima ptica i reka. Na novčanici od 5 evra nalazi se zidna puzavica, na 10 evra vodomar, a na 20 evra pčelarica. Bela roda je predložena za 50 evra, sabljarka ili avoceta za 100 evra, dok se na novčanici od 200 evra pojavljuje atlantska strmoglavka. Iako su neki motivi prepoznatljivi široj javnosti, drugi su poznati samo ozbiljnim ljubiteljima prirode.

Osim toga, i poleđina novčanica nudi zanimljive promene. Na predloženim dizajnima sa pticama, poleđina prikazuje građevine koje predstavljaju institucije Evropske unije. Tu su Evropski parlament, Evropska komisija, Evropska centralna banka, Sud Evropske unije, Evropski savet i Evropski revizorski sud. Na taj način, novi dizajn evro novčanica ističe i evropsko kulturno i institucionalno nasleđe.

Šta sledi nakon glasanja građana evrozone?

Iako su građani izabrali motive, konačan izgled evro novčanica još nije utvrđen. Evropska centralna banka trenutno analizira rezultate ankete i razmatra predloge. Očekuje se da će konačna odluka o izgledu biti doneta do kraja 2026. godine. Tek posle toga biće poznato kada počinje proizvodnja novih novčanica, a za ulazak u opticaj biće potrebno još nekoliko godina.

Takođe, proces promene dizajna evro novčanica već je u toku, ali građani će na nove apoene u svakodnevnom životu čekati još neko vreme. Novi izgled evra označiće sledeće poglavlje u njegovoj istoriji, a sam izbor motiva pokazuje koliko je zajednički evropski identitet važan za građane i institucije.

Novi bezbednosni sporazum omogućava SAD šire vojne kapacitete na Grenlandu.

Detalji novog bezbednosnog sporazuma

U utorak su Sjedinjene Američke Države, Danska i Grenland potpisali novi bezbednosni sporazum koji značajno pojačava vojnu i sigurnosnu prisutnost SAD na Grenlandu. Ovaj događaj predstavlja vrhunac višegodišnjih tenzija oko budućnosti danske teritorije. Sporazum je potpisan na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, a Bijela kuća je ubrzo objavila tekst sporazuma. Donald Trump, premijer Grenlanda Jens-Frederik Nielsen i danska premijerka Mette Frederiksen su zajednički stavili potpise na dokument koji potvrđuje suverenitet Grenlanda, ali istovremeno omogućava SAD pristup vazdušnom prostoru i teritoriji ostrva.

Širenje vojnih kapaciteta i zaštita od stranih investicija

Sporazum omogućava SAD da prošire postojeću vojnu bazu Pituffik, koja služi kao sistem rane upozoravanja na dolazne projektile. Takođe, omogućava predlaganje novih ‘odbrambenih zona’ na Grenlandu za dodatne vojne lokacije. Poseban naglasak stavljen je na intenziviranje provere stranih investicija iz zemalja koje nisu članice NATO-a ili Evropske unije, što je usmereno na blokiranje uticaja Kine i Rusije. Sporazum, koji ne predviđa datum isteka, takođe zabranjuje ne-NATO zemljama da uspostave baze na ostrvu bez saglasnosti sve tri strane. Ukoliko Grenland postane nezavisan od Danske, sporazum će i dalje ostati na snazi. Lideri Grenlanda i Danske istakli su da ovaj sporazum odražava promenjeni bezbednosni pejzaž u Arktiku.

Američki predsednik Donald Tramp obratio se Generalnoj skupštini UN, ističući uspehe SAD i komentarišući pitanja Irana, ali je u govoru pomenuo i Srbiju.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, danas se obraća na 81. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku. U svom govoru, Tramp je naglasio uspehe SAD tokom protekle godine, izneo stavove o aktuelnim međunarodnim pitanjima, a među temama koje je pomenuo bila je i Srbija. Na samom ulazu u sedište UN, Tramp je u pratnji prve dame Melanije Tramp, kratko razgovarao sa novinarima. Tom prilikom, izjavio je da mu je čast što je prisutan na ovom značajnom događaju.

Pre svega, Tramp je u uvodnom delu govora istakao da se Amerika “uzdiže” i da je američka nacija, po njegovim rečima, u boljoj poziciji nego ikada do sada. “Naša nacija raste, naša moć se širi, naša zemlja napreduje bolje nego ikada pre, i naša budućnost je veoma, veoma svetla”, poručio je Tramp okupljenima u Generalnoj skupštini.

Odluka o Iranu na dnevnom redu Generalne skupštine

Jedna od centralnih tema Trampovog obraćanja bila je situacija sa Iranom, što je potvrdilo da je odluka o Iranu u fokusu međunarodne zajednice. Tramp je naglasio da ne želi da “dozvoli da opasnosti rastu ni dan duže” niti da “pusti da problemi eskaliraju”. Prema njegovim rečima, postoje dva slučaja kada je Iran rekao “ne”, a on je to ocenio kao “veliku grešku”. Na taj način, Tramp je još jednom jasno stavio do znanja da stav Sjedinjenih Država prema Iranu ostaje čvrst.

Pored toga, Tramp je tokom svog govora pomenuo i Srbiju, što pokazuje da međunarodna pozicija Srbije ostaje važna tema na svetskoj političkoj sceni. Ipak, detalji o tome u kom kontekstu je Srbija pomenuta nisu objavljeni u zvaničnom saopštenju. Očekuje se da će se više informacija pojaviti tokom dana, nakon što se završi obraćanje svih svetskih lidera.

Uspeh SAD i poruke Generalnoj skupštini

Tramp je iskoristio priliku da naglasi uspehe koje su SAD postigle tokom prethodne godine. Prema njegovim rečima, američka ekonomija je zabeležila rast, a uloga zemlje na međunarodnoj sceni dodatno je ojačana. “Naša budućnost je veoma, veoma svetla”, ponovio je Tramp u svom govoru, ističući optimizam kada je reč o daljem razvoju Sjedinjenih Država.

U međuvremenu, Generalna skupština UN nastavlja svoj rad, a svi pogledi su uprti u odluku o Iranu, koja bi mogla imati značajne posledice za međunarodne odnose. Očekuje se da će se tokom dana pojaviti nove informacije o daljim koracima svetskih lidera.

Pored pitanja Irana i pomena Srbije, Tramp je u svom govoru najavio da će Sjedinjene Američke Države nastaviti da štite svoje interese na globalnom nivou. S druge strane, ostaje da se vidi kako će ostale članice UN reagovati na iznesene stavove.