Moskva ističe da prisustvo britanskih raketnih snaga u napadima daje osnov za direktno učešće Londona

Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, izjavio je da Rusija ima pravo da Britaniju smatra učesnicom sukoba u Ukrajini zbog učešća britanskih raketnih snaga u napadima na rusku teritoriju. Prema njegovim rečima, otvoreno angažovanje britanskih snaga u napadima na teritoriju Rusije tumači se kao direktno ratno učešće, sa svim posledicama koje iz toga mogu proisteći.

Pored toga, Lavrov je dodao da predsednik Rusije Vladimir Putin smatra da Moskva ima pravo da preduzme akcije u bilo kom delu svetskih okeana ako su njeni interesi ili imovina ugroženi. S druge strane, Lavrov je izjavio: „Žao mi je Britanije ako bude uz Ukrajinu do samog kraja“.

Britanska reakcija na izjavu Sergeja Lavrova

Britanski premijer Endi Bernam reagovao je na upozorenja iz Moskve navodeći da će Velika Britanija nastaviti sa punom podrškom Ukrajini. On je izjavio da Britanija ostaje dosledna svojoj politici u ovom sukobu. Bernam je naglasio da Velika Britanija pruža stoprocentnu podršku Ukrajini u odbrani od ruske invazije.

Takođe, u ranijim izjavama, britanski zvaničnici su naveli da su spremni da nastave sa podrškom ukrajinskoj strani, uključujući i vojnu pomoć. Ova izjava dolazi nakon što su iz Moskve stigla upozorenja povodom navoda o korišćenju britanskih dronova i raketnih sistema u napadima duboko unutar ruske teritorije.

Stav Moskve o britanskom angažovanju

Prema rečima Sergeja Lavrova, svaka akcija u kojoj učestvuju britanske snage na teritoriji Rusije predstavljaće osnov za promenu odnosa prema Britaniji. Na taj način, ruska strana smatra da je otvoreno angažovanje Londona u sukobu u Ukrajini jasan signal da je Britanija direktno uključena u ratna dejstva.

Osim toga, Lavrov je naveo da su sve strane u sukobu svestan rizika koji nosi širenje vojne pomoći. Ipak, prema njegovoj izjavi, Rusija će koristiti sva raspoloživa sredstva kako bi zaštitila svoje interese i teritorijalni integritet.

Reakcije i posledice za međunarodne odnose

S obzirom na aktuelnu situaciju, izjave ministara i zvaničnika dodatno komplikuju diplomatske odnose između Rusije i Velike Britanije. Ipak, prema dosadašnjim informacijama, obe strane ostaju pri svojim stavovima.

Kao rezultat najnovijih izjava, očekuje se nastavak pažljivog praćenja razvoja događaja. Tema „Rusija smatra Britaniju učesnicom sukoba u Ukrajini“ ostaje u fokusu međunarodne javnosti, a dalji koraci zavisiće od postupaka i izjava obe vlade.

Studija otkriva da su kompanije koje su održale svoje programe raznolikosti i inkluzije imale slične finansijske rezultate kao i one koje su ih ukinule.

Uticaj DEI politika na finansijske performanse kompanija

Nova studija koju je sproveo Jacob Grumbach sa Univerziteta u Kaliforniji, Berkeley, pokazuje da kompanije koje su zadržale svoje politike raznolikosti, jednakosti i inkluzije (DEI) tokom druge administracije Donalda Trumpa nisu doživele finansijske kazne. Ove kompanije, uključujući velike igrače kao što su Apple i Costco, pokazale su slične rezultate u pogledu prihoda i performansi akcija na berzi kao i one koje su svoje DEI programe smanjile ili ukinule.

Studija je analizirala ‘abnormalne performanse’ akcija, odnosno razliku između očekivanih i stvarnih performansi akcija firmi pre i posle potpisivanja Izvršne naredbe 14173 kojom je predsednik Trump tražio ukidanje ovih programa. Rezultati su pokazali da nije bilo značajne razlike u povratku na investicije između kompanija koje su zadržale i onih koje su eliminisale svoje DEI programe.

Grumbach ističe da ovi nalazi sugerišu da kompanije u SAD imaju znatnu slobodu kada je reč o odlučivanju o svojim internim politikama bez straha od ekonomskih sankcija. Takođe, napominje da postoje ekonomski argumenti za i protiv održavanja DEI programa, posebno u svetlu mogućih političkih pritisaka.

Broj pripadnika Bundesvera dostigao je najviši nivo u poslednjih 13 godina, prema podacima Ministarstva odbrane.

Nemački Bundesver beleži značajan porast broja vojnika, što je rezultat primene novog sistema regrutacije i masovnog odziva građana. Prema podacima Saveznog ministarstva odbrane objavljenim 17. avgusta, broj pripadnika dostigao je 186.700 krajem jula, što predstavlja najveći broj u poslednjih 13 godina. Ključni korak u ovom procesu bio je uvođenje reformisanog modela, koji je omogućio veći odziv i dodatno jačanje oružanih snaga.

Masovni odziv regruta i novi model služenja vojnog roka

Novi sistem regrutacije uveden je početkom godine i predviđa da svi građani sa navršenih 18 godina dobiju upitnik kojim se procenjuje njihova spremnost za služenje šestomesečnog dobrovoljnog vojnog roka. Popunjavanje upitnika je obavezno za muškarce, dok je za žene u potpunosti dobrovoljno. Kao rezultat, tokom jula je upućeno oko 378.000 upitnika, a procenu fizičke sposobnosti prošlo je oko 2.630 ljudi, što predstavlja povećanje od 35 odsto u odnosu na prethodni mesec.

Rast broja dobrovoljaca i kratkoročnih ugovora

U okviru novog sistema trenutno se nalazi oko 12.100 dobrovoljaca i lica sa kratkoročnim ugovorima, što predstavlja rast od šest odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Takođe, za kratkoročnu aktivnu vojnu službu u julu je podneto 47.300 prijava, što je povećanje od 26 odsto. Prema saopštenju Ministarstva odbrane, ovakvi rezultati ukazuju na uspešnost novog modela i povećanu motivaciju građana za uključivanje u oružane snage.

Otvaranje starih baza i planovi za budućnost

Pored povećanja broja vojnika, nemačke vlasti rade na otvaranju i obnavljanju starih vojnih baza kako bi podržale rastuće potrebe Bundesvera. Ovaj korak deo je šire strategije jačanja nacionalne bezbednosti i podizanja operativne spremnosti oružanih snaga. S druge strane, Ministarstvo odbrane naglašava da je cilj i dalje povećanje broja pripadnika do planirane cifre, čime bi se dodatno unapredila odbrambena sposobnost zemlje. Na taj način, prema podacima iz zvaničnog saopštenja, Nemačka nastavlja da ulaže u modernizaciju i razvoj svojih vojnih kapaciteta, oslanjajući se na masovni odziv regruta i nove modele organizacije službe.