Policija pokrenula istragu, povređeni prevezeni u bolnice, ekipe na terenu obavljaju uviđaj

Četiri osobe su poginule, a 13 je povređeno u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u jutarnjim satima 1. aprila 2026. godine na putu Ankara-Istanbul, u blizini naselja Saraj, saopštili su policijski izvori. Nesreća se dogodila kada je vozač putničkog autobusa privatnog vlasništva, koji je saobraćao na relaciji Ankara-Kizilčahamam, izgubio kontrolu nad vozilom i udario u noseći stub pešačkog nadvožnjaka.

Na lice mesta upućeni su medicinski, policijski i vatrogasni timovi nakon prijave prolaznika. Povređeni putnici izvučeni su iz olupine autobusa i prevezeni su ambulantnim vozilima u najbliže bolnice. Tela četvoro stradalih prevezena su u Institut za sudsku medicinu radi obdukcije, kako su naveli nadležni timovi.

Policija je pokrenula istragu o uzrocima nesreće i obavlja uviđaj na mestu događaja. Saobraćaj na ovom delu puta bio je privremeno obustavljen radi bezbednosti i prikupljanja dokaza.

“Istraga je u toku, sve okolnosti nesreće biće utvrđene nakon završetka uviđaja”, naveli su iz policije. Prema dosadašnjim informacijama, uzrok nesreće je gubitak kontrole nad vozilom, ali se detalji utvrđuju.

Svi povređeni putnici zbrinuti su u bolnicama, a lekarski timovi prate njihovo zdravstveno stanje. Očekuje se više informacija nakon okončanja policijske istrage.

Agencija za upravljanje katastrofama vodi istragu, stanovnici napustili domove tokom podrhtavanja tla

Zemljotres magnitude 5,2 stepena po Rihterovoj skali zabeležen je jutros u 8.52 časova u okrugu Tusba, u istočnoj turskoj provinciji Van, saopšteno je iz Agencije za upravljanje katastrofama i vanrednim situacijama. Prema zvaničnim podacima, epicentar potresa bio je na dubini od sedam kilometara.

Nakon prvog udara, registrovano je nekoliko naknadnih potresa jačine oko pet stepeni. Potres se osetio i u susednim provincijama, što je izazvalo paniku među stanovništvom, pa su mnogi građani napustili svoje domove i izašli na ulice.

“Pratimo situaciju i u stalnom smo kontaktu sa lokalnim službama”, navedeno je iz Agencije za upravljanje katastrofama i vanrednim situacijama. Za sada nisu objavljeni podaci o eventualnim povređenima ili materijalnoj šteti.

Nadležne institucije nastavljaju praćenje seizmičke aktivnosti, a istraga uzroka i posledica zemljotresa je u toku.

Diplomatski izvori navode da je Teheran upozorio da bi predložena rezolucija mogla pogoršati bezbednosnu situaciju na Bliskom istoku

Iran je uputio zvaničan zahtev Rusiji da spreči usvajanje nacrta rezolucije o Ormuskom moreuzu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, saopštili su diplomatski izvori u Teheranu. Ova inicijativa arapskih zemalja, predvođena Bahreinom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ima za cilj omogućavanje međunarodnih operacija radi obnove slobode plovidbe kroz jedan od najvažnijih energetskih koridora u svetu.

Prema navodima iz diplomatskih krugova, Iran smatra da bi usvajanje predložene rezolucije samo dodatno zakomplikovalo bezbednosnu situaciju u regionu, umesto da doprinese smirivanju tenzija. Šef iranske diplomatije Abas Aragči upozorio je da predložene mere ne bi dovele do deeskalacije, već bi mogle postati deo problema i produbiti postojeće tenzije.

U nacrtu rezolucije, na koji je Iran uputio primedbe, nalazi se odredba kojom se predviđa da “sve zainteresovane države”, samostalno ili u okviru koalicije, mogu preduzeti “sve neophodne odbrambene mere” radi zaštite bezbednosti pomorskog saobraćaja. Ova formulacija je izazvala zabrinutost u diplomatskim krugovima zbog mogućnosti različitih tumačenja i potencijalne zloupotrebe.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov naveo je da aktuelna verzija dokumenta može biti iskorišćena kao pravni osnov za legitimisanje vojnih akcija protiv Irana ili za opstrukciju diplomatskih pregovora. Izvori iz Ujedinjenih nacija ističu da Francuska, Kina i Rusija trenutno ne podržavaju usvajanje rezolucije u sadašnjem obliku, insistirajući na izbegavanju formulacija koje bi mogle opravdati upotrebu sile.

Nacrt rezolucije je do sada menjan više puta i nalazi se u četvrtoj verziji, što ukazuje na duboke podele među stalnim i nestalnim članicama Saveta bezbednosti UN u vezi sa pristupom rešavanju krize u ovom regionu.