Gideon Sar uputio pismo Savetu bezbednosti UN, traži osudu i mere protiv Hezbolaha zbog napada na Izrael

Ministar spoljnih poslova Izraela Gideon Sar pozvao je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da formalno označi Hezbolah kao terorističku organizaciju, navodi se u pismu koje je Sar uputio ovoj instituciji. Prema njegovim navodima, od 2. marta 2026. godine, Hezbolah je izveo više od 3.500 napada na Izrael, uključujući lansiranje raketa, projektila i bespilotnih letelica.

U pismu Savetu bezbednosti UN, Sar je zatražio da ova organizacija osudi Hezbolah, označi ga kao terorističku grupu i izvrši pritisak na Liban da razoruža ovu militantnu formaciju u skladu sa relevantnim rezolucijama UN. Takođe, Sar je pozvao UN da pozovu Iran na odgovornost zbog podrške koju pruža Hezbolahu.

Sar je istakao da Izrael “neće prihvatiti kršenje svog suvereniteta i napade na svoju teritoriju i građane” i da će preduzeti sve neophodne mere za njihovu zaštitu u skladu sa međunarodnim pravom. Ministar je naglasio da su u ciljanim operacijama izraelskih odbrambenih snaga protiv Hezbolaha od početka kampanje neutralisane stotine terorista, uključujući komandante Hezbolaha, vođe elitnih jedinica Radvan i iranske operativce koji su bili uključeni u planiranje napada na izraelske civile.

Sar je takođe ukazao na, kako je naveo, neuspeh libanske vlade da preduzme mere protiv vojne infrastrukture Hezbolaha, ocenjujući da to ukazuje na nedostatak volje i napora da se efikasno suprotstavi ovoj organizaciji. Njegovo pismo upućeno je i generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniju Guterešu.

Vođa Hezbolaha kritikovao razgovore pod oružjem, izraelski napadi nastavljeni, prema zvaničnim izvorima poginulo 1.094 ljudi

Sukobi između Izraela i Hezbolaha u Libanu nastavljeni su 26. dan zaredom, a vođa Hezbolaha Naim Kasem izjavio je da nema mogućnosti za pregovore sa Izraelom dok traju napadi, navode zvanični izvori. Prema podacima ministarstva zdravlja, od 2. marta do danas u izraelskim napadima poginulo je 1.094 ljudi, među kojima je 121 dete, dok je više od 3.000 povređeno, a više od milion ljudi raseljeno.

Hezbolah je putem saopštenja poručio da su svi pregovori „pod vatrom“ zapravo oblik kapitulacije, dok su libanske vlasti pozvale na razgovore sa Izraelom. Vođa Hezbolaha je zatražio od vlasti u Libanu da povuku odluku o, kako je naveo, kriminalizaciji vojnih aktivnosti protiv Izraela.

Istovremeno, izveštaji ukazuju da Sjedinjene Američke Države raspoređuju nove trupe na Bliskom istoku, dok su mirovni napori u toku. Cena barela sirove nafte tipa Brent pala je ispod 100 dolara, što se dovodi u vezu sa obnovljenim nadama za smanjenje sukoba.

Zvanične institucije prate razvoj situacije, dok se kontinuirani napadi i humanitarna kriza nastavljaju. “Istraga o posledicama i okolnostima napada je u toku”, saopštili su nadležni.

Prema izjavama sagovornika iz Irana i dijaspore, početni optimizam zamenila je nesigurnost nakon više od tri nedelje sukoba

Prema izjavama prikupljenim od iranskih državljana, neki Iranci koji su ranije izražavali nadu da bi vojni sukob mogao dovesti do promena u vlasti, sada navode da osećaju pesimizam u vezi sa trenutnom situacijom. Ova promena stava usledila je nakon više od tri nedelje sukoba koji su pokrenuti zajedničkim napadima Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran, što je potvrđeno iz više izvora sa lica mesta.

Jedan od sagovornika, koji živi u Ujedinjenom Kraljevstvu i čiji je identitet promenjen iz bezbednosnih razloga, izjavio je da je među iranskom dijasporom, ali i stanovnicima u zemlji, primetan osećaj razočaranja. On navodi da je među nekima postojala nada da će strane sile koordinisati dugoročnu strategiju koja bi uključila diplomatske, ekonomske i druge mere, ali smatra da unilateralni potezi bez šire međunarodne saradnje ne mogu dovesti do željenih promena.

„Ako bi postojao širi međunarodni pristup, uključujući i plan koji kombinuje više instrumenata, možda bi došlo do uspeha. Međutim, jednostrani vojni postupci ne donose rezultate i to je sada jasnije mnogima“, izjavio je ovaj izvor. Dodao je i da mnogi u dijaspori dele sličan stav.

Trenutno, prema izjavama sagovornika, među delom stanovništva raste osećaj neizvesnosti i zabrinutosti zbog nastavka sukoba i njegovih posledica, kako na svakodnevni život u Iranu, tako i na međunarodne odnose. Neki Iranci ukazuju na to da aktuelni sukob nije doveo do očekivanih promena, već je prouzrokovao dodatne izazove i nesigurnost.

U kontekstu trenutne situacije, primećuje se da deo iranske javnosti sada izražava nadu u postizanje prekida vatre i smanjenje tenzija, što potvrđuju izjave prikupljene od lica sa terena i iz dijaspore. Ove izjave odražavaju širi osećaj među građanima da su diplomatska rešenja i međunarodna saradnja potrebni za stabilizaciju prilika.

Sukobi su usledili nakon što su prethodno zabeleženi masovni protesti u Iranu, koji su bili praćeni oštrim odgovorom vlasti. Zvanične procene broja žrtava tokom tih događaja variraju, a zvaničnici iz SAD su iznosili različite podatke o stradalima. Izveštaji međunarodnih medija navode da trenutna situacija ostaje neizvesna, dok deo iranske javnosti, kako u zemlji tako i u inostranstvu, sada izražava zabrinutost zbog nastavka neprijateljstava i potencijalnih posledica po svakodnevni život.

Nezavisna verifikacija svih izjava i podataka iz zone sukoba nije moguća, a izvori se pozivaju na izjave građana i posmatrača u Iranu i dijaspori.