Sudija potvrdio da tužilaštvo može nastaviti sa zahtevom za smrtnu kaznu, odbrana izrazila zabrinutost zbog uticaja na porotu

Sudija Toni Graf doneo je odluku kojom je tužilac u slučaju ubistva Čarlija Kirka proglašen krivim za građansko nepoštovanje suda, nakon što je dao izjave medijima o dokazu iz istrage. Ova odluka doneta je tokom virtuelnog saslušanja održanog u petak, a odnosi se na komentare koje je tužilac izneo o fragmentu metka pronađenom u telu Čarlija Kirka. Osumnjičeni, Tajler Robinson, tereti se za pucnjavu sa smrtnim ishodom.

Odbrana je uložila zahtev da se sa slučaja ukloni mogućnost izricanja smrtne kazne, navodeći da bi izjave tužioca mogle uticati na potencijalne članove porote. Sudija Graf je odbio ovaj zahtev, dozvolivši tužilaštvu da nastavi sa zahtevom za smrtnu kaznu u toku daljeg postupka.

Tokom ročišta, sudija je naveo da su izjave tužioca o balističkim dokazima, koji su deo istrage, predstavljale neprikladan javni komentar. Sud je takođe ukazao da je izjava mogla imati potencijalni uticaj na formiranje javnog mnjenja i eventualno na objektivnost buduće porote.

Odbrana je ranije optužila predstavnike tužilaštva, uključujući i zamenika okružnog tužioca iz Jute, Kristofera Balarda, za javne nastupe i davanje izjava koje se odnose na predmet. Balard je na prethodnom ročištu izjavio da nije komentarisao konkretne dokaze, već je govorio opšte o balističkim pitanjima.

Sudija je, uprkos utvrđenom nepoštovanju, odlučio da ne isključi mogućnost smrtne kazne, ističući da će se postupak nastaviti po planu. Odbrana je izrazila zabrinutost da bi dalje javno komentarisanje moglo uticati na nepristrasnost porote, dok je sud naveo da će u nastavku procesa biti preduzete odgovarajuće mere radi očuvanja pravičnosti suđenja.

Slučaj protiv Tajlera Robinsona nastavlja se pred sudom u Provu, Juta, dok javnost i pravni timovi pažljivo prate razvoj situacije. Naredna ročišta biće fokusirana na dalje razmatranje dokaza i procesne radnje.

Izveštaji novinara ukazuju na drugačiji model korišćenja izvršne vlasti i promene u spoljnoj politici SAD tokom Trampove administracije

Novinari su analizirali način na koji je bivši predsednik SAD, Donald Tramp, koristio izvršnu vlast tokom svog drugog mandata, ističući da se njegov pristup značajno razlikovao od prethodnih predsednika. Prema navodima iz nove knjige “Regime Change: Inside the Imperial Presidency of Donald Trump”, autori Maggie Haberman i Jonathan Swan predstavili su nalaze iz više od 1.000 intervjua, navodeći da je administracija Donalda Trampa bila neprepoznatljiva u poređenju sa njegovim prvim mandatom.

Haberman je izjavila da je tokom višemesečnog izveštavanja postalo jasno da je reč o fundamentalno drugačijem shvatanju predsedničke funkcije u SAD. Prema njenim rečima, promene nisu bile samo posledica smene vlasti između dve političke partije, već se odnosile na suštinsku transformaciju načina na koji je izvršna vlast korišćena.

Jonathan Swan je istakao da je drugi Trampov mandat, prema analizi autora, bio obeležen izraženom upotrebom izvršnih ovlašćenja. Prema njegovim rečima, nije zabeležen sličan primer u skorijoj američkoj istoriji kada je reč o jednostranom korišćenju predsedničke moći. Swan je ukazao i na to da je Tramp imao izuzetno snažnu kontrolu nad sopstvenom političkom strankom u Kongresu, navodeći da su članovi Kongresa često podržavali njegove odluke bez prethodnog konsultovanja.

U knjizi se navodi i slučaj kada je Tramp odlučio da pokrene vojnu akciju bez konsultacija sa Kongresom, što je predstavljeno kao primer primene izvršne vlasti bez presedana. Swan je uporedio ovu situaciju sa prethodnim administracijama, ističući da su raniji predsednici, poput Džordža V. Buša, tražili i dobijali kongresnu saglasnost pre velikih vojnih operacija.

Haberman i Swan su takođe analizirali promene u američkoj spoljnoj politici tokom Trampove administracije, uključujući odluke vezane za resurse iz Venecuele i interese u vezi sa Grenlandom. Prema njihovim rečima, ovakva praksa je uticala na to kako druge države percipiraju Sjedinjene Države i njenu ulogu u međunarodnim odnosima.

Knjiga “Regime Change” bazira se na velikom broju intervjua i dokumenata, pružajući uvid u unutrašnje procese u Beloj kući, uključujući i sastanke u Sitišn Rumu na temu raznih aktuelnih pitanja. Autori su istakli da sistem institucija često pokušava da odgovori na Trampove poteze, ali da se dinamika vlasti značajno promenila tokom njegovog mandata.

Ovakva analiza naglašava da su u periodu administracije Donalda Trampa zabeležene bitne promene u načinu upravljanja državom, kao i u odnosima sa Kongresom i međunarodnom zajednicom. Izveštaji su zasnovani na podacima iz knjige i navodima njenih autora.

Grupa senatora zatražila od Ministarstva pravde objašnjenje u vezi sa formiranjem posebnog fonda, rok za odgovor 8. jul

Vašington – Grupa senatora iz redova demokrata uputila je pismo vršiocu dužnosti državnog tužioca Sjedinjenih Američkih Država, Todu Blanšu, zahtevajući više informacija o fondu vrednom 1,8 milijardi dolara, poznatom kao „anti-weaponization“ fond. Fond je ustanovljen u okviru nagodbe Ministarstva pravde sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom. U pismu, koje je potpisao senator Kori Buker iz Nju Džersija zajedno sa senatorima Ričardom Blumentalom iz Konektikata, Adamom Šifom iz Kalifornije i Šeldonom Vajthausom iz Rod Ajlenda, izražena je zabrinutost da je osnivanje pomenutog fonda možda odstupilo od internih procedura Ministarstva pravde.

Senatori su ukazali na pravila koja se odnose na sporazume o nagodbi i isplate trećim stranama, tražeći od vršioca dužnosti državnog tužioca da do 8. jula dostavi odgovore na pitanja o usklađenosti ovog fonda sa važećim procedurama. U pismu se navodi da je „centralno pitanje da li je rukovodstvo Ministarstva pravde zanemarilo sopstvena pravila prilikom formiranja fonda“.

Senatori su istakli da postojeći propisi imaju za cilj da ograniče mogućnost Ministarstva pravde da koristi nagodbe za usmeravanje sredstava ka trećim stranama, kao i da spreče potencijalnu zloupotrebu ovlašćenja. U tekstu pisma, senatori navode da, iako je Ministarstvo pravde promenilo odluku pod pritiskom sudova i javnosti, pitanja o procesu formiranja fonda ostaju aktuelna.

Članovi Odbora za pravosuđe Senata naglasili su da će insistirati na javnom saslušanju o ovoj temi, kako bi se razjasnile sve okolnosti i osigurala transparentnost procesa. Do objavljivanja ove vesti, Ministarstvo pravde nije izdalo zvaničnu reakciju na zahtev senatora.

Fond za „sprečavanje zloupotrebe pravosuđa“ ustanovljen je nakon postizanja nagodbe sa bivšim predsednikom Trampom, a deo senatora je izrazio zabrinutost zbog mogućeg odstupanja od standardnih procedura i potencijalnog benefita za pojedince povezane sa izvršnom vlašću. Dalje informacije o načinu funkcionisanja fonda i njegovoj nameni očekuju se nakon odgovora Ministarstva pravde ili održavanja najavljenog saslušanja.