Aukcijska kuća najavila prodaju originalnog segmenta iz XIX veka, očekuje se cena od najmanje 50.000 evra

Originalni deo spiralnog stepeništa Ajfelove kule, dug 2,6 metara, biće ponuđen na aukciji u Parizu 21. maja, saopštila je aukcijska kuća. Ovaj autentični segment nekada je povezivao drugi i treći sprat tornja i vodio do privatne kancelarije Gustava Ajfela. Vlasnik, koji je deo stepeništa čuvao četiri decenije, odlučio je da ga proda, dok procene ukazuju da bi cena mogla da premaši 50.000 evra. Prema navodima organizatora, slični delovi su prethodnih godina dostizali znatno više iznose – 2013. godine segment sa 19 stepenika prodat je za više od 212.000 evra, a rekord je postignut 2016. kada je deo tornja dostigao cenu od 523.800 evra. Stepenište je prvobitno uklonjeno 1983. godine tokom modernizacije kule, a isečeno je u 24 segmenta od kojih su neki završili u muzejima, dok su ostali prodati na aukcijama ili privatnim kolekcijama širom sveta. Organizatori aukcije ističu da ovakvi predmeti predstavljaju prestiž za kolekcionare i investitore, s obzirom na istorijsku vrednost i rast tržišta memorabilija.

Sud je poništio prethodnu presudu i vratio slučaj nižem sudu, Ministarstvo pravde zatražilo obustavu postupka

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je 6. aprila 2026. godine odluku kojom je ukinut raniji sudski nalaz o potvrdi presude Stivu Benonu, bivšem savetniku Bele kuće. Benon je bio osuđen za nepoštovanje Kongresa u vezi sa istragom događaja od 6. januara, a najviša sudska instanca SAD sada je vratila predmet na dalje razmatranje federalnom apelacionom sudu u Vašingtonu.

Odluka Vrhovnog suda doneta je u kratkom obrazloženju, bez istaknutih protivljenja sudija. Ovim aktom sud je otvorio put da se krivični postupak protiv Benona formalno obustavi, na zahtev Ministarstva pravde, koje je ranije zatražilo od nižeg suda da odbaci slučaj.

Benon je prethodno izdržao četvoromesečnu zatvorsku kaznu tokom 2024. godine, nakon što je Vrhovni sud odbacio njegovu molbu da ostane na slobodi dok traje žalbeni postupak. Slučaj protiv Benona potiče iz 2021. godine, kada je Odbor Predstavničkog doma za događaje od 6. januara izdao poziv za dostavljanje dokumenata i svedočenje.

Benon je odbio da odgovori na poziv, navodeći, prema sopstvenom tumačenju, da je pravni savetnik tadašnjeg predsednika Donalda Trampa obavestio da je Tramp proglasio izvršnu privilegiju nad traženim materijalom. Zbog toga je Benon smatrao da nije u mogućnosti da preda tražene dokumente i svedoči pred odborom.

U trenutku kada je izdat poziv, Benon nije više bio deo administracije, pošto je otpušten 2017. godine i obavljao je funkciju privatnog građanina. Slučaj je od tada prolazio kroz više instanci američkog pravosuđa.

Odluka Vrhovnog suda sada omogućava da se postupak protiv Benona okonča, u skladu sa zahtevom nadležnog tužilaštva. Dalji koraci u procesu biće određeni od strane federalnog apelacionog suda u Vašingtonu, koji je zadužen za sprovođenje odluke najvišeg suda.

Federalno tužilaštvo vodi postupak, presuda zakazana za 23. jul nakon priznanja osumnjičenog

Kineski državljanin sa američkim pasošem, Džang Đunđije (57), izjasnio se krivim pred saveznim sudom nakon što je pokušao da napusti Sjedinjene Američke Države sa poverljivim podacima ukradenim od svog poslodavca iz Kanzasa, saopštilo je federalno tužilaštvo. Incident se dogodio na aerodromu u Dalasu u septembru 2019. godine, kada su ga agenti Carinske i granične zaštite zaustavili neposredno pre planiranog puta za Kinu. Prilikom pretresa njegovih elektronskih uređaja pronađeni su dokumenti sa oznakama ‘Vlasništvo kompanije’ i ‘Poverljivo’, uključujući i detaljne nacrte za avio-industriju. Osumnjičeni je prethodno tvrdio da je imao dozvolu za posedovanje tih podataka, ali je kompanija potvrdila da ta izjava nije bila tačna. Prema podacima tužilaštva, vrednost ukradenih informacija procenjuje se između 95.000 i 150.000 dolara (oko 10,5–16,6 miliona dinara). Federalno tužilaštvo navodi da Džangu preti maksimalna kazna od pet godina zatvora i novčana kazna do 250.000 dolara (oko 27,7 miliona dinara). Izricanje presude zakazano je za 23.07.2024. godine. “Krađa intelektualne svojine uzrokuje da američke kompanije u brojnim sektorima gube milijarde dolara godišnje”, izjavio je američki tužilac Rajan A. Krigshauzer, ističući da su unutrašnje pretnje koje predstavljaju zaposleni značajan bezbednosni rizik. Prema procenama, američka ekonomija godišnje gubi do 600 milijardi dolara zbog krađe intelektualne svojine, a Kina je identifikovana kao glavni svetski prekršilac ovih prava. Kao odgovor na ovakve slučajeve, zakonodavci su predstavili Zakon o suzbijanju kineske krađe intelektualne svojine, koji predviđa sankcije i zabrane ulaska u zemlju za visoke kineske zvaničnike. U poslednjih nekoliko godina zabeleženi su i drugi slučajevi krađe osetljive tehnologije u sektoru odbrane i avijacije, što ukazuje na pojačan nadzor američkih službi u ovim oblastima.