Surogat majke suočavaju se sa nedostatkom zaštite i pravnih propisa

Problematicna praksa surogat majčinstva

Industrija surogat majčinstva u Sjedinjenim Američkim Državama, iako legalna, pokazuje ozbiljne nedostatke u zaštiti prava surogat majki. Andrea, imigrantkinja iz Hondurasa, postala je surogat majka nakon što joj je agencija ‘Creating Your Dreams Surrogacy’ obećala veliku novčanu naknadu. Međutim, nakon porođaja suočila se sa neočekivanim problemima. Andrea je predala novorođenče paru koji nije bio onaj s kojim je originalno sklopila dogovor.

Nedostatak regulative šteti surogat majkama

U SAD-u ne postoji zvanična evidencija o broju rođenih beba putem surogat majčinstva, ali procene govore o oko 10,000 takvih slučajeva godišnje. Surogat majke često nisu svesne da mogu nositi decu istovremeno za više roditelja ili za strance koji ne planiraju ući u zemlju. Ovakve prakse bacaju tamnu senku na industriju koja bi trebala biti regulisana kako bi se zaštitila prava svih uključenih.

Isporuke nafte iz Saudijske Arabije ugrožene zbog zatvaranja glavnog naftovoda, tržište suočeno sa mogućim gubicima.

Zatvaranje ključnog naftovoda u Saudijskoj Arabiji preti da značajno poremeti svetsko tržište nafte. Prema industrijskim izvorima, zalihe za izvoz u luci Janbu dovoljne su još za pet do sedam dana, dok se popravka oštećenja izazvanih nedavnim napadima dronovima tek očekuje. Ova situacija mogla bi da dovede do gubitka četiri odsto globalnih zaliha, što izaziva zabrinutost kod kupaca i trgovaca širom sveta.

Saudijska Arabija, kao najveći svetski izvoznik, koristi naftovod koji povezuje istok zemlje sa lukom Janbu na Crvenom moru. Ovaj pravac omogućava preusmeravanje oko četiri miliona barela nafte dnevno, što čini oko četiri odsto ukupne svetske ponude. Međutim, nakon napada dronovima, vlasti su bile primorane da zatvore naftovod. Još se ne zna tačan obim štete niti koliko će dugo biti van funkcije.

Naftovod zatvoren, zalihe u Janbu ograničene

Janbu trenutno raspolaže zalihama dovoljnim za održavanje izvoza svega pet do sedam dana, navode tri upućena izvora iz industrije. Takođe, Saudijska Arabija ima ograničene rezerve za snabdevanje kupaca iz egipatskih luka Ain Sukna i Sidi Kerir. Kapacitet skladištenja Janbua procenjuje se na oko 35 miliona barela, dok Ain Sukna i Sidi Kerir mogu ukupno da skladište 38 miliona barela. Ipak, zalihe nisu pune i bez ponovnog pokretanja naftovoda istok-zapad, uskoro bi mogle biti iscrpljene.

U međuvremenu, službe za informisanje i Ministarstvo energetike Saudijske Arabije nisu dali zvanične komentare o trajanju prekida. Neki izvori smatraju da bi popravka mogla da traje pet ili šest nedelja, dok drugi procenjuju da bi isporuke možda mogle delimično da se nastave tokom radova.

Globalne posledice zatvaranja naftovoda

Isporuke nafte iz Saudijske Arabije već su u avgustu pale na najniži nivo u poslednje tri decenije, saopštila je Međunarodna agencija za energiju. Smanjeni protok kroz Ormuski moreuz i Crveno more dodatno je otežao situaciju. Svetska ponuda nafte ove godine opada za 5,7 miliona barela dnevno, što je oko šest odsto ukupne proizvodnje, navodi ista agencija.

Pored napada na cevovod, regionalni sukobi i zauzimanje ostrva u ušću Crvenog mora dodatno komplikuju bezbednost transportnih pravaca. Pre rata, Bliski istok je izvozio oko 22 miliona barela nafte dnevno. Međutim, sada je protok kroz Ormuski moreuz smanjen na šest do devet miliona barela dnevno.

Perspektiva za saudijski izvoz i tržište nafte

Saudijska Arabija je prošle nedelje obavestila OPEK da je njena proizvodnja nafte u avgustu pala na 6,2 miliona barela dnevno, sa 10,9 miliona u februaru, pre eskalacije sukoba. Očekuje se da će nastavak zatvaranja ključnog naftovoda nastaviti da utiče na globalne cene goriva, inflaciju i finansijska tržišta. Ako naftovod uskoro ne bude ponovo pušten u rad, zalihe u Janbu mogu biti iscrpljene za manje od nedelju dana, što bi moglo izazvati dodatne poremećaje na svetskom tržištu nafte.

Kako je jedan mali omotni haljinica promenila modnu industriju i postala globalni simbol

Životna priča Diane von Furstenberg

Diane von Furstenberg, poznatija kao DVF, proslavila se sedamdesetih godina prošlog veka zahvaljujući jednostavnom, ali revolucionarnom komadu odeće – omotnoj haljini. Rođena u Briselu 1946. godine, Diane je svoj modni imperij izgradila na ideji da žene treba da se osećaju lepo i udobno u svojoj odeći.

Inspiracija koja je promenila modu

Inspiracija za omotnu haljinu došla je dok je Diane gledala televizijske vesti o Watergate skandalu, gde je primetila Julie Eisenhower u sličnom topu. Odlučila je da transformiše taj top u haljinu, što je rezultiralo prodajom preko milion primeraka do 1976. godine.

“Nekada sam se umorila od priče o omotnoj haljini jer sam radila mnogo više od toga,” rekla je Diane. “Ali sada, kada pogledam unazad, shvatam koliko je to bilo važno.”

Legat i uticaj na modnu industriju

Diane von Furstenberg nije samo dizajnirala odeću; ona je kreirala nasleđe koje traje. Njen rad inspirisao je generacije dizajnera i promenio način na koji žene razmišljaju o svojoj garderobi. Sa 79 godina, Diane nastavlja da inspiriše i motiviše, provodeći znatan deo godine u Veneciji, gradu koji smatra svojom scenom.