Izvori navode da je tokom događaja u Vašingtonu metak možda pogodio mobilni telefon u džepu zaštitnog prsluka službenika, istraga je u toku

Prema navodima izvora upoznatih sa slučajem, tokom večeri dopisnika u Vašingtonu došlo je do incidenta u kojem je, kako se sumnja, ispaljeni hitac pogodio mobilni telefon koji se nalazio u džepu zaštitnog prsluka jednog policijskog službenika. Incident se dogodio na drugom spratu zgrade, gde je osumnjičeni, prema saznanjima, prolazio pored detektora za metal u trenutku kada je zapucano.

Izvori su naveli da je navodni napadač trčao punom brzinom u trenutku kada je prešao pored sigurnosnih kontrolnih tačaka. U tom trenutku je ispaljen hitac, koji je, prema preliminarnim informacijama, pogodio policajca, ali je metak, kako se pretpostavlja, pre svega udario u mobilni telefon koji se nalazio u džepu zaštitnog prsluka. Nije objavljeno da li je službenik zadobio povrede, niti su saopšteni detalji o njegovom zdravstvenom stanju.

Zvanični organi trenutno sprovode istragu o okolnostima incidenta i nastoje da utvrde kompletan tok događaja. Do sada nije potvrđeno da li je oružje kojim je pucano legalno posedovano, niti su objavljene informacije o motivima ili identitetu osumnjičenog lica. Takođe, nije iznet podatak o tome da li je uhapšena neka osoba u vezi sa ovim događajem.

Veče dopisnika tradicionalno okuplja predstavnike medija i državnih institucija, kao i zvaničnike iz različitih sektora. Bezbednosne mere na događaju su bile pojačane, uključujući upotrebu detektora za metal i prisustvo policijskih službenika na više punktova. Istraga obuhvata i pregled snimaka sa sigurnosnih kamera, kao i svedočenja prisutnih na licu mesta.

Do trenutka objavljivanja ovog izveštaja, zvanične potvrde o motivima, identitetu osumnjičenog ili eventualnim povredama nisu dostupne. Nadležne vlasti su apelovale na javnost da sačeka završetak istrage i da se uzdrži od širenja nepotvrđenih informacija.

Ovakvi incidenti podsećaju na značaj bezbednosnih procedura na javnim događajima sa velikim brojem učesnika. Dalja saopštenja očekuju se nakon što istraga bude zaključena.

Bezbednosni incident zabeležen na događaju, potvrđeno prisustvo zvaničnika, motivi napadača još uvek nisu poznati

Na godišnjoj večeri Udruženja dopisnika iz Bele kuće u Vašingtonu, održanoj 25. aprila 2026. godine, došlo je do pucnjave tokom koje su prisutni zvaničnici i gosti bili evakuisani iz balske sale hotela Vašington Hilton. Robert F. Kenedi mlađi, sekretar za zdravlje i ljudske resurse, bio je među prisutnima kada su se začuli pucnji, potvrđuju izvori sa lica mesta. Bezbednosni tim je odmah reagovao, štiteći zvaničnike i organizujući hitnu evakuaciju kroz servisne hodnike objekta.

Zvaničnici navode da motivi osumnjičenog Kola Tomasa Alena, koji je uhapšen nakon incidenta, za sada nisu poznati. Nadležni organi nastavljaju istragu i prikupljanje informacija o razlozima pucnjave, a detalji o eventualnim žrtvama ili povređenima nisu saopšteni u trenutku pisanja izveštaja. Incident je izazvao poređenja sa periodom kasnih 1960-ih i 1970-ih godina, kada su politički nasilni incidenti i atentati značajno uticali na američku političku scenu.

Robert F. Kenedi mlađi je sin Roberta F. Kenedija, koji je 1968. godine ubijen u hotelskoj balskoj sali u Los Anđelesu. Ova istorijska paralela dodatno je naglasila zabrinutost javnosti zbog ponovnog pojavljivanja nasilja u političkom kontekstu.

Uprkos brzoj reakciji obezbeđenja i preduzetim merama za zaštitu prisutnih, događaj je ukazao na aktuelnu zabrinutost zbog bezbednosti javnih skupova na kojima učestvuju najviši zvaničnici. Prema izjavama iz istrage, biće potrebne dodatne provere i analize kako bi se utvrdili svi faktori koji su doveli do incidenta.

Zvanične institucije nisu iznele dodatne podatke o stepenu ranjavanja ili broju pogođenih lica. Javnost i dalje očekuje detaljnije informacije nakon završetka preliminarne istrage. Ovaj događaj je ocenjen kao podsećanje na period političke nestabilnosti u Sjedinjenim Američkim Državama iz prethodnih decenija, što dodatno podstiče diskusiju o merama bezbednosti na javnim događajima.

Američka carinska služba potvrdila podatke o odbijenim zahtevima, sistem za povraćaj uveden nakon odluke Vrhovnog suda

Američka carinska i granična služba (CBP) saopštila je da je oko 15% zahteva za povraćaj naplaćenih carina, koje su podnele američke kompanije i drugi uvoznici, odbijeno od pokretanja novog portala za refundaciju 20. aprila 2026. godine. Prema podacima koje je izneo zvaničnik CBP Brandon Lord u podnesku sudu za međunarodnu trgovinu, do 26. aprila primljeno je više od 75.000 zahteva za povraćaj, dok je više od 47.000 tvrdnji, što obuhvata oko 11 miliona uplata carina, ispravno podneto.

Novi sistem, poznat pod nazivom CAPE (Consolidated Administration and Processing of Entries), uveden je kako bi se ispunila sudska odluka nakon što je Vrhovni sud SAD u februaru 2026. godine ukinuo hitne carinske namete koje je prethodno uvela administracija predsednika Donalda Trampa. CAPE portal omogućava kompanijama da podnesu zahteve za povraćaj carina koje su naplaćene na osnovu posebnih ovlašćenja prema Zakonu o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama.

Prema navodima advokata Nika Ričardsa, partnera advokatske firme Greenspoon Marder koji savetuje klijente po ovom pitanju, deo odbijenih zahteva može biti rezultat grešaka u podnošenju ili podnošenja zahteva za carine koje nisu obuhvaćene refundacijom u ovom krugu. Naime, CAPE u ovoj fazi prihvata samo zahteve za carine koje su konačno procenjene od strane CBP ili za procenjene takse koje još mogu biti prilagođene. Takođe, refundacije su ograničene na carine uvedene tokom prethodne administracije i samo na osnovu relevantnih zakonskih ovlašćenja.

CBP je naveo da je portal u početku imao manjih tehničkih problema, ali da trenutno funkcioniše stabilno. Funkcionalnost sistema bila je privremeno nedostupna tokom 18 minuta 20. aprila, kada je obustavljeno podnošenje zahteva radi optimizacije resursa i poboljšanja obrade. Nakon toga, sistem nastavlja da radi bez značajnijih zastoja.

Predstavnici CBP ističu da će se u narednom periodu nastaviti obrada zahteva i da se kompanijama savetuje da obrate pažnju na pravila i ograničenja prilikom podnošenja dokumentacije. Proces refundacije carina deo je šireg odgovora na odluke sudskih i regulatornih tela koje su uticale na trgovinsku politiku SAD poslednjih godina.