Policija istražuje slučaj, objavljen video mučenja, otmičari zahtevali novac od porodice

Igor Komarov, sin ukrajinskog biznismena, ubijen je na Baliju nakon što je dva puta bio kidnapovan, saopšteno je iz policijskih izvora. Prema dostupnim podacima, Komarov je u februaru otputovao na Baliju sa devojkom i prijateljicom, gde je prvo bio napadnut dok je vozio motocikl, uspeo je da pobegne i prijavi incident policiji, ali je ubrzo ponovo otet.

Nakon druge otmice, na društvenim mrežama pojavio se video snimak na kojem Komarov, pod vidnim povredama, govori o zlostavljanju kojem je bio izložen, dok otmičari traže 10 miliona dolara (oko 10,8 miliona evra) otkupa od njegove porodice. U snimku, Komarov navodi da su mu nanete ozbiljne telesne povrede i apeluje roditeljima za pomoć.

Policija na Baliju vodi istragu o ovom slučaju i ispituje sve okolnosti koje su dovele do Komarovljeve smrti. Takođe, istražuje se identitet otmičara i motivi iza ovog krivičnog dela.

Prema navodima iz policije, slučaj je privukao pažnju zbog brutalnosti zločina, kao i zbog činjenice da je žrtva iz porodice sa kriminalnim dosijeom. Zvaničnici navode da se utvrđuju sve relevantne činjenice i prikupljaju dokazi u vezi sa otmičarima.

“Istraga je u toku, preduzimaju se sve neophodne mere kako bi se utvrdile okolnosti i identitet osumnjičenih”, saopšteno je iz policije.

Direktor Međunarodne agencije za energiju navodi ozbiljne poremećaje u snabdevanju naftom i blokadu Ormuskog moreuza

Svet se suočava sa najvećom pretnjom energetskoj bezbednosti u istoriji, izjavio je direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol tokom video obraćanja na događaju u Singapuru. Prema njegovim rečima, do sada je izgubljeno 13 miliona barela nafte dnevno, a snabdevanje ključnim robama je ozbiljno ugroženo.

Birol je upozorio da bi sukobi u Iranu i nastavak blokade Ormuskog moreuza mogli dovesti do najteže energetske krize do sada. Istakao je i da Evropa, koja inače oko 75 odsto avionskog goriva dobija iz rafinerija na Bliskom istoku, sada pokušava da obezbedi alternativne izvore iz Sjedinjenih Američkih Država i Nigerije. “Ako ne uspemo da obezbedimo dodatni uvoz, suočićemo se sa problemima”, naveo je Birol.

Međunarodna agencija za energiju, koja okuplja 32 članice, u martu je odlučila da iz strateških rezervi pusti 400 miliona barela nafte kako bi ublažila posledice poremećaja u globalnom snabdevanju. Birol je početkom aprila izjavio da bi agencija mogla da razmotri i dodatno oslobađanje rezervi, ali je naglasio da bi to predstavljalo samo privremeno rešenje.

“To samo ublažava posledice, ali nije lek. Pravo rešenje je ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Ovim dobijamo na vremenu, ali to nije trajno rešenje”, rekao je Birol.

Naveo je i da je Ormuski morez, kroz koji je pre rata dnevno prolazilo oko 20 miliona barela nafte i derivata, sada pod dvostrukom blokadom jer brodovima trenutno nije dozvoljen ulazak ili izlazak. Birol je pozvao vlade da ojačaju otpornost energetskog sistema razvojem alternativnih izvora energije, uključujući i nuklearnu energiju, kao i efikasnijim tehnologijama, na primer električnim vozilima.

Američki zvaničnici obavestili Izrael da privremeni prekid vatre sa Iranom ističe u nedelju, situacija u Ormuskom moreuzu i dalje napeta

Američki zvaničnici preneli su izraelskim vlastima da je vremenski okvir za pregovore sa Iranom, koji je postavio predsednik SAD Donald Tramp, pri kraju i da će produženo primirje isteći u nedelju, prema diplomatskim izvorima. Prekid vatre je produžen u sredu, a Tramp je naveo da će trajati dok iranski lideri ne dostave svoj predlog za mir ili dok se pregovori ne okončaju.

Kako je saopšteno, cilj američke administracije je da izbegne eskalaciju sukoba, ali čvrst rok za iranski predlog nije postavljen. Tramp je odlučio da lično diktira trajanje primirja, u zavisnosti od procene interesa SAD. Prethodni dvonedeljni dogovor bio je na ivici isteka kada je produžen, što je omogućilo nastavak pregovora.

Izvori navode da napredak u pregovorima do nedelje deluje malo verovatno. Zvaničnik Bele kuće izjavio je da bi primirje moglo trajati između tri i pet dana, dok izraelski izvori ističu da je nastavak razgovora neizvestan.

Uprkos primirju, situacija u Ormuskom moreuzu ostaje napeta. Iran je u sredu zaplenio dva broda, dok su američke snage u Indijskom okeanu presrele tanker sa iranskom naftom. Pomorska blokada i dalje je na snazi, a obe strane zadržavaju restrikcije u moreuzu. SAD nastavljaju da šalju dodatne vojnike u region kao meru opreza.

Odluka o produženju primirja došla je nakon što je Tramp prethodno izjavio da neće biti dogovora osim u slučaju bezuslovne kapitulacije, što je izazvalo zabrinutost zbog mogućeg povratka totalnom ratu. Situacija se i dalje prati, a nastavak pregovora zavisi od odgovora iranskih vlasti.

“Nema čvrstog roka za iranski predlog, a produženje primirja biće određeno u skladu sa procenom interesa SAD”, saopšteno je iz američke administracije.