Prema narodnom običaju, čuvarkuća ne pripada nijednom članu porodice i ne daje se deci za igru

Prvo ofarbano jaje na Vaskrs, poznato kao čuvarkuća, prema srpskoj tradiciji ima poseban značaj i ne daje se deci za razbijanje. Ovo jaje simbolizuje zaštitu doma i veruje se da štiti ukućane od bolesti i nesreće tokom cele godine.

Narodni običaj nalaže da čuvarkuća ostaje u kući, najčešće pored ikone ili u posudi sa žitom, sve do sledećeg proleća. Etnolozi ističu da ovo jaje ne pripada nijednom pojedincu, već predstavlja simboličku zaštitu za celu porodicu. Dodeljivanje čuvarkuće deci za igru ili razbijanje smatra se greškom, jer se veruje da se time narušava zaštita doma.

“Čuvarkuća je energetska brana za ukućane i ne treba je poklanjati ili iznositi iz kuće. Njeno mesto je uz dom, jer se veruje da tako obezbeđuje slogu i zdravlje porodice”, navodi se u narodnoj tradiciji.

Umesto da se prvo jaje daje deci, preporučuje se primena starog rituala u kojem čuvarkuća ostaje na predviđenom mestu u kući, simbolizujući trajnu zaštitu i blagoslov doma.

Zimski uslovi onemogućili prolaz kamionima, putnička vozila mogu uz obaveznu zimsku opremu, saobraćaj otežan i u regionu

Snežna mećava izazvala je blokadu puta Peć–Kula–Rožaje, gde je deonica ponovo zatvorena za teretna vozila, dok putnička vozila mogu saobraćati samo uz obaveznu zimsku opremu, saopšteno je iz nadležnih službi. Do blokade je došlo usled intenzivnih snežnih padavina u ovom delu Srbije i regiona.

Ova saobraćajnica je tokom marta više puta bila blokirana zbog snega, a poslednji put 26.03.2024. godine, kada je zbog obilnih padavina na teritoriji Crne Gore saobraćaj za teretna vozila bio obustavljen.

Prema zvaničnim informacijama, sneg i dalje stvara poteškoće i u širem regionu, posebno u planinskim predelima Bosne i Hercegovine, na Kosovu i Metohiji, u Crnoj Gori i na severu Albanije. Na pojedinim deonicama zabeleženi su otežani uslovi za saobraćaj i povremene obustave kretanja za teretna vozila.

“Vozačima se savetuje oprez i korišćenje zimske opreme na svim kritičnim deonicama”, navodi se u saopštenju nadležnih službi.

Kompleks iz 12. veka pod zaštitom UNESCO-a privlači brojne posetioce zbog istorijske i umetničke vrednosti

Manastir Studenica, podignut u 12. veku u dolini reke Studenice kod Kraljeva, predstavlja jedan od najvažnijih verskih i kulturnih centara Srbije. Ovaj manastirski kompleks proglašen je za deo svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESCO-a i svedoči o bogatom nasleđu srpskog naroda više od osam vekova. Studenica je zadužbina velikog župana Stefana Nemanje i jedan od najlepših primera srednjovekovne srpske arhitekture, prepoznatljiva po beloj crkvi građene od mermera i izuzetnim freskama iz različitih epoha. Posebno se izdvaja freska Raspeća iz 1209. godine, koja se ubraja među najznačajnija dostignuća evropskog slikarstva tog perioda. Pored istorijske i umetničke vrednosti, manastir je i mesto duhovnog mira, što ga čini čestom destinacijom za posetioce iz zemlje i inostranstva. Među poznatijim umetničkim delima u manastiru nalaze se i portreti Stefana Nemanje i njegovog sina, kralja Stefana Prvovenčanog. Manastir je okružen prirodom i tišinom, što doprinosi njegovom jedinstvenom značaju kao mesta sklada i duhovnog odmora.