Deveti Money Meetup u Novom Sadu fokusiran na uticaj emocija i navika na finansijske odluke

Erste Banka Srbija, u partnerstvu sa Centrom za finansijsku edukaciju i osnaživanje (CEFIN), organizovala je deveti Money Meetup u Novom Sadu tokom Svetske nedelje novca 18. marta 2026. godine, sa ciljem da se produbi razumevanje psiholoških faktora koji utiču na finansijske odluke građana. Događaju su prisustvovali stručnjaci iz oblasti finansija, psihologije i održivog razvoja, kao i brojni građani zainteresovani za unapređenje sopstvenih finansijskih navika.

Centralni deo skupa bila je panel diskusija pod nazivom „Psihologija novca: uticaj (i)racionalnih odluka na finansijsko zdravlje“, gde su panelistkinje, uključujući Mariju Mutić, direktorku Direkcije komunikacija Erste Banke, Timeu Bodiš Bašić iz organizacije Rezilijent i Karolinu Herbut, finansijsku edukatorku iz organizacija Prospera i CEFIN, razgovarale o razlozima zbog kojih građani često ne primenjuju poznate finansijske savete, kao i o ulozi emocija poput straha i potrebe za sigurnošću u donošenju finansijskih odluka.

Posebna pažnja posvećena je činjenici da finansijske odluke nisu isključivo rezultat racionalnog promišljanja, već su oblikovane kombinacijom znanja, navika, iskustva i emocionalnih reakcija, kao i društvenim uticajima i poređenjem sa drugima. Moderatorka panela bila je Sonja Konakov Svirčev, menadžerka za društveno odgovorno poslovanje, diverzitet i inkluziju u Erste Banci.

„Kada govorimo o finansijskoj pismenosti, često se fokusiramo na znanje – šta treba da radimo sa novcem. Međutim, u praksi vidimo da znanje samo po sebi često nije dovoljno da promeni ponašanje. Na naše finansijske odluke snažno utiču emocije, navike i okruženje u kojem živimo, zbog čega je važno da, pored informacija, razvijamo i razumevanje sopstvenog odnosa prema novcu. Tek tada možemo donositi promišljenije i dugoročno održive finansijske odluke“, izjavila je Marija Mutić, direktorka Direkcije komunikacija Erste Banke Srbija.

Erste Banka Srbija kontinuirano doprinosi unapređenju finansijske pismenosti kroz edukativni program #ErsteZnali, pokrenut 2018. godine, čiji je cilj približavanje tema ličnih finansija i podrška građanima u donošenju informisanih finansijskih odluka. Pored toga, kroz partnerstva sa organizacijama civilnog društva i stručnjacima iz različitih oblasti, Erste Banka nastavlja da podržava inicijative za bolji odnos prema novcu i odgovornije finansijsko ponašanje.

Na DIDS 2026 uručeno priznanje za rad od 1970. do 2000. godine, povodom 20 godina postojanja fondacije

Fondacija Registar internet domena Srbije (RNIDS) uručila je 17. marta 2026. godine počasnu plaketu Nikoli Markoviću, predsedniku Društva za informatiku Srbije (DIS), na konferenciji Dan internet domena Srbije – DIDS 2026. Priznanje je dodeljeno za decenije posvećenog rada na razvoju informacionog društva i digitalizacije u Srbiji, u susret jubileju – 20 godina postojanja RNIDS-a.

Predsednik Upravnog odbora RNIDS-a, Nenad Orlić, naglasio je da je Marković prepoznat kao ključni akter u izgradnji domaće IT scene. “RNIDS uskoro puni 20 godina i mi smo već neko vreme razmišljali o svim ljudima koji su zaslužni za ovu organizaciju, ali i širu zajednicu. Ime Nikole Markovića se tu neizostavno pojavilo. Danas želimo da mu uručimo specijalno priznanje za sve zasluge koje ima, ne samo za RNIDS, nego i za celu domaću IT scenu”, izjavio je Orlić.

Nikola Marković, rođen 1939. godine u Kovinu, bio je pionir u uvođenju JMBG-a i razvoja informacionih sistema u zemlji. U periodu od 1970. do 1985. godine, doprineo je uspostavljanju informacionog sistema grada Beograda, koji je osamdesetih godina imao pedeset kompjuterizovanih evidencija. Od 1985. do 2000. godine, učestvovao je u razvoju informacionog sistema federacije koji je povezivao državne organe SFRJ i SRJ, uz poseban akcenat na bezbednost i standardizaciju.

Na uručenju priznanja, Marković je istakao značaj generacije informatičara koja je postavila temelje digitalizacije u Srbiji: “U informatičkim aktivnostima sam od 1970. godine. Prošlo je mnogo toga, ali mislim da je ovo prilika, kada vidim ovako impozantan broj mladih pregalaca informatike i interneta, da pomenemo i sve ostale koji su bili angažovani. Napredovali smo jer smo stalno nudili nova rešenja i konkretne efekte koji su se u praksi validirali.”

Priznanje RNIDS-a Marković doživljava kao nagradu celoj generaciji pionira, a svoje obraćanje završio je rečima: “Živeli informatičari!”

Nvidia obnovila proizvodnju H200 čipova za AI, nakon što su odobrene narudžbine za mnoge kupce u Kini

Kineske vlasti dale su zeleno svetlo za nabavku naprednih H200 čipova američke kompanije Nvidia za više domaćih firmi, označivši time značajan pomak u regulisanju trgovine naprednim poluprovodnicima između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Odluka dolazi nakon višemesečne neizvesnosti tokom koje je Nvidia čekala izvozne dozvole i regulatorna odobrenja sa obe strane. Direktor kompanije Jensen Huang izjavio je da su odobrenja sada dobijena za „mnoge kupce u Kini“ i da su već obezbeđene narudžbine, što ukazuje na obnovu poslovanja na tom tržištu.

H200 čip, namenjen kompleksnim zadacima iz oblasti veštačke inteligencije, nalazi se u fokusu globalne konkurencije u AI i naprednom računarstvu. Njegova dostupnost kineskim kompanijama potvrđuje da, uprkos širim ograničenjima izvoza, postoji prostor za ograničenu saradnju pod strogo kontrolisanim uslovima. Nvidia je ranije pauzirala proizvodnju ovog čipa zbog regulatorne neizvesnosti, ali je Jensen Huang najavio da se proizvodnja ponovo pokreće zahvaljujući jasnijim smernicama nakon najnovijih odobrenja.

Ova vest je od posebnog značaja za Nvidia-u i širi sektor poluprovodnika i veštačke inteligencije, jer Kina ostaje ključno tržište za napredne čipove. Pristup ovakvoj tehnologiji presudan je za konkurentnost u oblastima kao što su mašinsko učenje, računarstvo u oblaku i industrijska automatizacija.

Ipak, odobrenje za kupovinu H200 čipova ne znači smanjenje tenzija između SAD i Kine u tehnološkom sektoru, već ukazuje na složen i fragmentisan regulatorni okvir gde ograničena odobrenja postoje paralelno sa širim restrikcijama. Donosioci odluka nastavljaju da balansiraju bezbednosne i ekonomske interese, što se direktno odražava na dinamiku tržišta naprednih poluprovodnika.