Connect with us

Domaće

Stečaj preduzeća pokreće isplatu potraživanja u roku od 120 dana

Kompanijama se otkazuje ugovor o radu, rok za prijavu potraživanja tačno 120 dana prema zakonu

Published

3 hours ago

on

pexels-photo-6814338

Kompanijama se otkazuje ugovor o radu, rok za prijavu potraživanja tačno 120 dana prema zakonu

Kada preduzeće u Srbiji uđe u stečaj, zaposleni i poverioci suočavaju se sa jasno definisanim rokovima i procedurama. Zakon nalaže da kompanija koja ne ispuni finansijske obaveze u roku od 45 dana ili potpuno obustavi plaćanja tokom 30 dana može biti proglašena stečajnim dužnikom. Dodatno, preteća nesposobnost plaćanja i prezaduženost, kada dugovi premaše vrednost imovine, predstavljaju osnov za pokretanje stečaja.

Stečaj može imati dva pravca – bankrotstvo, koje podrazumeva prodaju imovine i namirenje poverilaca, ili reorganizaciju, gde sud potvrđuje plan otplate i otpisivanja dugova, ostavljajući mogućnost oporavka kompanije. Pokretanje postupka može zahtevati poverilac, sam dužnik ili likvidacioni upravnik, a odluku o otvaranju donosi privredni sud u mestu sedišta firme, u procesu koji traje najduže 30 dana.

Najvažniji ekonomski trenutak za zaposlene nastupa kada sud donese rešenje o otvaranju stečaja – tada za sve ugovore o radu nastaje otkazni razlog. Stečajni upravnik odlučuje o otkazu ugovora o radu, što je obaveza propisana zakonom.

Svi poverioci su u obavezi da sudu prijave svoja potraživanja najkasnije za 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u Službenom glasniku Republike Srbije. Prijave podnete nakon 120 dana neće biti razmatrane, čime se gubi pravo na naplatu. O svakom prijavljenom potraživanju odlučuje stečajni sud, a ako dođe do osporavanja od strane stečajnog upravnika, poverilac mora da dokaže pravo u parničnom postupku.

Redosled isplate jasno je određen – prvo se iz stečajne mase namiruju troškovi postupka, potom obaveze stečajne mase, a tek onda dolaze na red stečajni poverioci, i to po utvrđenim isplatnim redovima. Prava zaposlenih, kao i drugih poverilaca, zavise od poštovanja ovih zakonskih procedura i rokova.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Hezbolah dobija do milijardu dolara godišnje, inflacija u Libanu 16 odsto

Ekonomski pad od 40% od 2019. godine, rast cena zakupnine 55%, a privredni rast tek 3,5% u prošloj godini

Published

9 minutes ago

on

March 18, 2026

By

Ekonomski pad od 40% od 2019. godine, rast cena zakupnine 55%, a privredni rast tek 3,5% u prošloj godini

Liban se suočava sa teškom ekonomskom krizom, dok Hezbolah, uz podršku Irana, godišnje prima između 700 miliona i milijardu dolara. Prema izveštaju Svetske banke, Liban je od 2019. godine zabeležio kumulativni privredni pad od 40%, ali je prošle godine zabeležen rast BDP-a od 3,5%, pre svega zahvaljujući oporavku turizma i doznakama iz inostranstva. Inflacija je u 2025. godini dostigla preko 16%, što je posledica ukidanja subvencija za struju i telekomunikacije, povećanja carina i novih poreza za industriju. Cene zakupnine su porasle za 55%, dok su troškovi električne energije više nego udvostručeni.

Vlada je u budžetu za ovu godinu predvidela da više od polovine rashoda ode na plate i penzije, pokušavajući da održi kupovnu moć zaposlenih u javnom sektoru. Istovremeno, javno školstvo trpi zbog štrajkova nastavnika i smanjenih plata, pa jedno od desetoro libanske dece i više od polovine dece izbeglica ne pohađa školu. Zdravstveni sistem je u kolapsu zbog nestašica lekova i degradacije usluga, što dovodi do povećanja broja obolelih i smrtnih slučajeva.

Kako državne institucije slabe, doznake iz dijaspore postaju ključni izvor finansiranja osnovnih potreba stanovništva, uključujući obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Hezbolah je godinama koristio iransku pomoć ne samo za vojne svrhe, već i za izgradnju paralelnog ekonomskog sistema, kroz institucije koje pružaju zdravstvene, obrazovne i socijalne usluge, kao i povoljne kredite. Analitičari upozoravaju da bi eventualno smanjenje iranske podrške dodatno opteretilo već oslabljene javne institucije, dok drugi smatraju da je upravo Hezbolah u velikoj meri odgovoran za urušavanje države.

Stanovnici Libana, iscrpljeni višedecenijskim krizama, navode da „danas Libanci ne reaguju kao narod iznenađen ratom, već kao narod kome nikada nije dozvoljeno da se u potpunosti oporavi od prethodnog”.

Pročitaj još

Domaće

Inflacija u evrozoni porasla na 1,9 odsto u februaru, cene usluga skočile 3,4 odsto

Bazna inflacija porasla sa 2,2 na 2,4 odsto, dok su cene energenata pale 3,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu

Published

30 minutes ago

on

March 18, 2026

By

Bazna inflacija porasla sa 2,2 na 2,4 odsto, dok su cene energenata pale 3,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu

Godišnja inflacija u evrozoni dostigla je 1,9 odsto u februaru 2026. godine, nakon što je prethodnog meseca iznosila 1,7 odsto, saopštio je Evrostat. Ovaj rast je u skladu sa preliminarnom procenom. Najveći doprinos rastu inflacije došao je iz sektora usluga, gde su cene porasle za 3,4 odsto na godišnjem nivou, što je ubrzanje u odnosu na januarskih 3,2 odsto.

Cene hrane, alkohola i duvana povećane su za 2,5 odsto, što je nešto niže od januarskih 2,6 odsto. Istovremeno, cene energenata su pale za 3,1 odsto međugodišnje, ali je tempo pada usporen u odnosu na pad od 4 odsto u januaru. Industrijski proizvodi, isključujući energiju, poskupeli su za 0,7 odsto, što predstavlja ubrzanje u odnosu na 0,4 odsto iz prethodnog meseca.

Bazna inflacija, merena isključivanjem volatilnih cena hrane i energije, porasla je sa 2,2 odsto u januaru na 2,4 odsto u februaru. Prema podacima Evrostata, harmonizovani indeks potrošačkih cena (HICP) zabeležio je rast inflacije u Francuskoj sa 0,4 na 1,1 odsto, u Španiji sa 2,4 na 2,5 odsto i u Italiji sa 1 na 1,5 odsto. U Nemačkoj je inflacija blago pala sa 2,1 na 2 odsto.

Ovi pokazatelji ukazuju na nastavak inflatornih pritisaka u većini zemalja evrozone, dok se Nemačka izdvaja blagim padom inflacije na godišnjem nivou.

Pročitaj još

Domaće

Srpske destilerije ostvarile više od 100 poslovnih sastanaka na ProWein 2026 u Dizeldorfu

Tradicionalni destilati Srbije predstavljeni na međunarodnom sajmu, uz poseban master klas 17. marta i UNESCO priznanje šljivovici

Published

40 minutes ago

on

March 18, 2026

By

Tradicionalni destilati Srbije predstavljeni na međunarodnom sajmu, uz poseban master klas 17. marta i UNESCO priznanje šljivovici

Srpske destilerije uspešno su predstavile domaće destilate i izvozni potencijal na sajmu ProWein 2026 u Dizeldorfu, jednom od najprestižnijih međunarodnih događaja u industriji vina i jakih alkoholnih pića, saopštila je Razvojna agencija Srbije (RAS). Tokom trodnevne manifestacije, nacionalni štand Srbije privukao je značajnu pažnju stručne međunarodne javnosti, a domaće kompanije ostvarile su više od 100 poslovnih sastanaka sa potencijalnim partnerima, distributerima i uvoznicima.

Poseban interes izazvao je stručni master klas “Serbian Rakija Connecting People” održan 17. marta, jedini u potpunosti posvećen rakiji. Učesnicima su prezentovani tradicija, znanje i savremeni tržišni potencijal srpske rakije kroz vođenu degustaciju i prezentaciju.

Dodatni značaj nastupa istaknut je činjenicom da je tradicija proizvodnje šljivovice upisana na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESCO, što potvrđuje njen međunarodni kulturni i istorijski značaj.

Iz RAS-a navode da učešće na sajmu ProWein pokazuje rastući izvozni potencijal srpske rakije i uspešno pozicioniranje na zahtevnim međunarodnim tržištima.

Pročitaj još

U Trendu