Humanitarna pomoć obezbeđena, planirana izgradnja stambenih kontejnera sa potrebnom infrastrukturom

Miroslav i njegov brat, koji su više od tri decenije živeli u zemunici u selu Dvorska kod Krupnja, uskoro će dobiti novi stambeni prostor, potvrđeno je od strane humanitarnog radnika Marka Nikolića. Ova vest dolazi nakon što je njihova teška životna situacija postala poznata javnosti. Braća trenutno žive u izuzetno lošim uslovima, deleći jedan krevet, sa mesečnim primanjima od po 8.000 dinara.

Prema rečima Nikolića, planirano je da se braći obezbede dva potpuno opremljena stambena kontejnera, sa novim nameštajem, kuhinjom, kupatilom, strujom i terasom, kao i garderobom i zalihama hrane za duži period. Lokacija na kojoj žive je nepristupačna, što zahteva dodatni rad na pripremi terena i uključenje mehanizacije u saradnji sa lokalnom samoupravom. “Trudićemo se da imaju sve što je potrebno za dostojanstven i normalan život, jer čovek u tim godinama zaslužuje mir, sigurnost i topli dom”, naveo je Nikolić.

Braća su izrazila zahvalnost na najavljenoj pomoći, a Miroslav je istakao da povremeno bere koprivu kako bi imali šta da jedu. Humanitarna akcija je u toku, a realizacija izgradnje stambenih kontejnera zavisiće od tehničkih mogućnosti i vremenskih uslova.

“Mesto gde deka Miroslav živi sa svojim bratom izuzetno je nepristupačno. Teren je veoma težak i biće potrebno mnogo truda da se sve to organizuje. Zato ćemo morati da razgovaramo i sa opštinom da se uključi mehanizacija kako bismo uspeli da dopremimo kontejnere do njih. Potrebno je da se teren pripremi, da se sve lepo poravna, izbetonira i postavi, kako bismo mogli da napravimo uslove za njihov novi dom”, izjavio je Nikolić.

Prema prognozi, temperature do utorka do 20 stepeni, a zatim pad temperature i padavine u pojedinim delovima Srbije

Prolećne temperature zadržale su se u Srbiji od početka marta, ali se prema najavama meteorologa očekuje promena vremena krajem meseca. Kako je saopšteno, do utorka će vreme biti uglavnom sunčano, suvo i relativno toplo, sa maksimalnim dnevnim temperaturama između 13 i 20 stepeni Celzijusa.

Promena sinoptičke situacije očekuje se u utorak, kada će doći do jačeg zahlađenja i naoblačenja praćenog padavinama. Očekuje se da kiša pre svega zahvati zapadne i centralne delove regiona, dok će na višim planinama iznad 900 metara nadmorske visine biti snega. Istok i jugoistok Srbije verovatno će ostati bez značajnijih padavina.

“Počeo bi severni vetar, dok bi se do utorka maksimumi kretali od 13 do 20 stepeni Celzijusa, a u utorak od 6 na severozapadu do 13 na jugoistoku regiona. Za sada se sneg najverovatnije neće spuštati ispod 900 metara nadmorske visine, ali pojedini modeli prognoziraju mogućnost snega i na 500 metara u utorak uveče”, navedeno je u prognozi.

U sredu se očekuje blago zahlađenje, nakon čega bi došlo do postepenog ulaska u hladniju drugu polovinu marta. “Padavine bi u sredu svakako prestale jer bi se ciklon udaljio od nas, a do kraja nedelje bi ka nama sa severoistoka Evrope strujao relativno svež, ali uglavnom suv vazduh. Jutarnje temperature biće od -1 do +4 stepena, a dnevne od +4 do +11 stepeni Celzijusa”, zaključuje se u prognozi.

Pojedini numerički modeli ukazuju na mogućnost jačeg zahlađenja u samom finišu marta, ali taj scenario trenutno nema visoku verovatnoću ostvarenja.

Prema podacima zdravstvenih institucija, procenat zavisnosti niži nego što se prikazuje u pojedinim medijima

Prema najnovijoj analizi podataka iz zdravstvenih evidencija i relevantnih istraživanja, obim zavisnosti od igara na sreću u Srbiji značajno je manji od brojki koje se povremeno navode u javnosti. Podaci pokazuju da procenjeni udeo stanovništva sa ovim problemom iznosi oko 0,02 odsto, što je znatno ispod evropskog proseka od 1,5 odsto.

Zvanične evidencije zdravstvenog sistema beleže da je tokom prethodne godine oko 1.150 građana zatražilo stručnu pomoć zbog problema povezanih sa igrama na sreću. U strukturi osoba koje traže lečenje dominiraju muškarci, koji čine oko 80 odsto svih pacijenata evidentiranih u sistemu zdravstvene zaštite. Stručnjaci navode da se godišnje oko 240 građana obraća nadležnim institucijama zbog izazova vezanih za igre na sreću.

Prema oceni stručnih službi, rizici od zavisnosti naročito su izraženi na nelegalnim internet platformama, uključujući kripto-kazine i kripto-kladionice koje funkcionišu bez licence i izvan domaćeg regulatornog okvira. Ovakvi servisi predstavljaju poseban izazov za nadzor i zaštitu, naročito kod mlađe populacije. Nadležni organi ističu važnost kontinuiranog nadzora i suzbijanja nelegalnih oblika priređivanja igara na sreću.

Poslednjih godina unapređen je zakonodavni okvir u oblasti igara na sreću, pa je uvedena obavezna registracija i verifikacija identiteta svih učesnika u online igrama. Dodatno, korisnicima su dostupni mehanizmi samoisključenja i samoograničenja, čime je poboljšana prevencija i kontrola potrošnje. Stručnjaci naglašavaju da ove mere doprinose smanjenju rizika i jačanju zaštite, posebno među maloletnicima.