Republički hidrometeorološki zavod saopštio da se očekuju temperature do 25 stepeni, bez padavina

Republički hidrometeorološki zavod najavio je da će sutra u Srbiji biti pretežno sunčano vreme, uz maksimalne temperature koje će dostići i do 25 stepeni Celzijusa. Prema zvaničnom saopštenju, u jutarnjim satima na jugozapadu, jugu i jugoistoku zemlje moguće je formiranje slabog prizemnog mraza, dok će tokom dana preovlađivati sunčano i toplije vreme.

“Sutra nakon svežeg jutra, na jugozapadu, jugu i jugoistoku ponegde biće i sa slabim prizemnim mrazem, tokom dana pretežno sunčano i još malo toplije, posle podne uz dnevni razvoj oblačnosti. Vetar slab i umeren zapadni i severozapadni. Jutarnja temperatura od 1 do 10 stepeni, a najviša dnevna od 21 do čak 25 stepeni”, navodi se u saopštenju RHMZ.

Za nedelju i početak sledeće sedmice prognozira se pretežno sunčano vreme uz promenljivu oblačnost i temperature u okviru proseka za treću dekadu aprila. Kiša i lokalni pljuskovi očekuju se ponegde u utorak, dok će od srede biti promenljivo oblačno i malo svežije vreme sa mogućim padavinama i grmljavinom.

“U nedelju i početkom sledeće sedmice biće pretežno sunčano uz promenljivu oblačnost i dnevne temperature u okviru prosečnih vrednosti za treću dekadu aprila, dok se kiša i lokalni pljuskovi očekuju tek ponegde u utorak. Od srede promenljivo oblačno i malo svežije vreme mestimično sa kišom i lokalnim pljuskovima praćenim grmljavinom”, saopšteno je iz RHMZ.

Država povećala iznos subvencija tri puta u odnosu na prošlu godinu, novac poljoprivrednicima stigao pred setvu

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić saopštio je da je od početka 2026. godine poljoprivrednicima u Srbiji isplaćeno 43,2 milijarde dinara subvencija, što predstavlja gotovo trostruko povećanje u odnosu na isti period prošle godine, kada je iznos bio 16 milijardi dinara. Prema njegovim rečima, cilj je bio da sredstva stignu do proizvođača neposredno pre prolećne setve kako bi radovi mogli da se realizuju bez zastoja.

Uz direktne subvencije, država je omogućila i kredite za poljoprivrednike pod izuzetno povoljnim uslovima. Kamatna stopa za đubrivo iznosi 0%, dok za žene i mlade do 40 godina koji žive na selu kamata iznosi 1%. Za ostale korisnike maksimalna kamata je 3%, pri čemu preostale troškove pokriva država. Ministar Glamočić je najavio da će pred jesenje radove biti obezbeđena i druga tranša ovih kredita.

Glamočić je uporedio izdvajanja za poljoprivredu sa zemljama u regionu, navodeći da je budžet Srbije za ovu oblast 7,2%, što je znatno više u odnosu na Hrvatsku, Crnu Goru i Severnu Makedoniju, gde se izdvajanja kreću između 2 i 2,5%.

Ove godine uvedene su i strože kontrole trošenja subvencija, sa ciljem da sredstva dobiju isključivo oni koji zaista obrađuju zemlju. Uvedena je obaveza pravdanja sredstava za biljnu proizvodnju kako bi se sprečilo da novac odlazi onima koji zemljište samo izdaju u zakup.

Podaci pokazuju da se stočni fond u Srbiji oporavlja. Broj goveda je uvećan za više od 10% (sa 220.000 na 246.000 grla), broj kvalitetnih krmača je porastao za skoro 60% u odnosu na 2020. godinu, dok je broj ovaca povećan sa 384.000 na 645.000 grla. Iako se broj krava smanjuje, proizvodnja mleka raste zahvaljujući ukrupnjavanju gazdinstava.

Ministar je najavio i pokretanje programa „100 odsto domaće iz Srbije“, koji će omogućiti građanima da jasno prepoznaju poreklo proizvoda u prodavnicama. Na mesu iz uvoza biće obavezna oznaka veličine najmanje 5 milimetara, umesto dosadašnjih 2, kako bi potrošači imali jasne informacije o poreklu proizvoda.

„Želimo da pare kanališemo direktno ka poljoprivredi, a ne da se troše na druge svrhe kao što je bio slučaj ranije“, izjavio je Dragan Glamočić.

Ostaje nepoznato šta se nalazi u poverljivim dosijeima, dok su teorije o zamrzavanju tela odbačene

Valter Elias Dizni, poznat kao Volt Dizni, preminuo je 15.12.1966. godine u Kaliforniji. Kao jedan od najuticajnijih karikaturista i vizionara 20. veka, Dizni je ostavio dubok trag u popularnoj kulturi, ali i iza sebe brojne kontroverze. Prema biografskim izvorima, Dizni je tokom života bio angažovan u produkciji stotina propagandnih filmova, posebno tokom perioda 1942–1945, koji su uglavnom bili namenjeni vojnicima. Najpoznatiji među njima je film “Der Fuehrer’s Face” sa Pajom Patkom u glavnoj ulozi, kao i “Commando Duck” u kojem isti lik uništava japansku vojnu bazu.

Dizni je, prema navodima biografa, bio veoma posvećen porodici i poslu, ali je posebnu lojalnost pokazivao prema svojoj zemlji. Edgar Džej Huver, tadašnji šef FBI, smatrao ga je važnim saveznikom u borbi protiv sovjetskih simpatizera u industriji zabave. Zbog toga je Dizni postao Huverov poverljiv izvor, ali su detalji o njegovoj ulozi i dalje pod oznakom poverljivosti.

Jedna od dugovečnih urbanih legendi govori o tome da je Volt Dizni zamrznut nakon smrti kako bi ga jednog dana moguće oživeli. Međutim, prema dostupnim informacijama, Dizni je kremiran po vlastitoj želji, a njegov pepeo je prosut u Kaliforniji.

Iako je najpoznatiji po liku Mikija Mausa, Dizni je ranije stvorio i lik srećnog zeca Osvalda, dok mu je omiljeni bio Šilja. Život Volta Diznija ostaje predmet interesovanja zbog nerazjašnjenih aspekata i neotkrivenih detalja iz poverljivih dokumenata.