Ministarka Sara Pavkov najavljuje čistiji vazduh, nove zelene poslove i ulaganja u ekološku infrastrukturu
Zelena agenda Srbije postaje centralna tema za narednu deceniju, a prema rečima ministarke zaštite životne sredine Sara Pavkov, ova strategija nije lista želja, već trasiran put do čistijeg okruženja i boljeg kvaliteta života. U Srbiji građani mogu očekivati čistiji vazduh i reke, manje divljih deponija i više zelenih površina, što je ključna orijentacija novousvojene politike do 2033. godine, saopštila je ministarka.
Šta znači Zelena agenda za svakodnevni život građana
Prema izjavi Sara Pavkov, Zelena agenda Srbije je prvi ovakav planski dokument u zemlji, pripreman temeljno i u saradnji sa različitim sektorima. Cilj je da se zaštita životne sredine integriše sa ekonomskim razvojem i unapređenjem kvaliteta života. Kako navodi ministarka, strategija i Akcioni plan jasno definišu smernice i konkretne korake koje treba sprovesti kako bi se Srbija približila ekološkim standardima razvijenih zemalja. „Suština strategije jeste da sve oblasti povežemo u sistem koji štiti prirodu i podstiče ekonomski razvoj, ali i značajno utiče na kvalitet života građana“, ističe Pavkov.
Kvalitet vazduha i ulaganja u ekološku infrastrukturu
Jedan od prioriteta Zelene agende Srbije je poboljšanje kvaliteta vazduha, a prema rečima ministarke, država je već premašila ciljeve u zameni kotlova u javnim ustanovama. „Zamenjeno je oko 6.000 kotlova u domaćinstvima, a država i dalje podržava građane kroz konkurse“, navodi Pavkov. Takođe, od 2020. godine obezbeđena su sredstva za sadnju više od pola miliona sadnica širom zemlje. U ovoj godini zabeleženi su zahtevi za više od 1.000 električnih vozila, što dodatno pokazuje interesovanje građana za održive tehnologije. Ministarka naglašava da je borba za čist vazduh zajednički zadatak i da svaki pojedinac, uz podršku države, treba da doprinese ovom cilju.
Granice razvoja: zaštita prirode u fokusu
Zelena agenda Srbije jasno postavlja granice zaštite prirode i zdravlja građana u svim razvojnim projektima, uključujući rudarstvo. Ministarka Pavkov ističe da strategija ne odlučuje o otvaranju pojedinačnih rudnika, već postavlja uslove koje svaki projekat mora da ispuni po pitanju zaštite prirode. „Ne smemo da se suprotstavljamo svakom razvojnom projektu, već da insistiramo da svi projekti budu u skladu sa propisima i procenom uticaja na životnu sredinu“, objašnjava ona. Rudarstvo je, prema njenim rečima, važan sektor za određene lokalne zajednice, ali prioritet ostaje zaštita okoline i zdravlje građana.
Upravljanje otpadom i nove regionalne infrastrukture
Veliki deo strategije odnosi se na rešavanje problema otpada i izgradnju funkcionalnog sistema razdvajanja i reciklaže. Poslednjih godina, prema rečima ministarke, obezbeđeno je 300 miliona evra za izgradnju sedam regionalnih centara za upravljanje otpadom, koji će pokrivati 47 lokalnih samouprava i više od 1,5 miliona građana. Ovi projekti se realizuju i kroz saradnju sa Evropskom unijom, a prvi rezultati su već vidljivi. Tokom avgusta, 15 lokalnih samouprava sa oko pola miliona građana počeće da koristi novi regionalni centar Kalenić-Ub. Ministarka naglašava da ovakvi projekti zahtevaju vreme, ali da su rezultati na terenu već prisutni i daju podstrek za nastavak ulaganja u ekološku infrastrukturu.
Zaštita voda i dalji koraci
Strategija obuhvata i pitanja prečišćavanja otpadnih voda i zaštite reka, a ministarka naglašava da je ovo prvi sveobuhvatan dokument takve vrste u Srbiji, ali i da su aktivnosti na polju ekologije već u toku. „Važno je da građani znaju da se na ovim pitanjima intenzivno radi“, zaključuje Pavkov. Na kraju, vizija predsednika Republike Aleksandra Vučića je savremena infrastruktura i visoki ekološki standardi, što je, prema rečima ministarke, i osnovna motivacija za sprovođenje Zelene agende Srbije.
