Sve veći broj građana sa većim primanjima postaje meta sofisticovanih prevara koje počinju na internetu, a završavaju se ozbiljnim finansijskim gubicima.
Stručnjaci upozoravaju da prevaranti danas ne računaju na slučajnost, već pažljivo biraju žrtve, proučavaju njihove navike i koriste informacije koje ljudi sami ostavljaju na društvenim mrežama.
Nekada su internet prevare bile lako prepoznatljive. Loš prevod, sumnjiva poruka ili očigledno lažan mejl bili su dovoljan znak za uzbunu. Danas je situacija potpuno drugačija.
Prevaranti koriste veštačku inteligenciju, društvene mreže i javno dostupne podatke kako bi kreirali gotovo savršene scenarije. Meta su često ljudi koji javno pokazuju uspešan životni stil, putovanja, luksuzne automobile ili poslovne uspehe, jer kriminalci procenjuju da upravo oni raspolažu većim finansijskim sredstvima.
Kako izgleda prevara?
Sve počinje bezazleno.
Može da stigne poruka preko Vibera, WhatsAppa, Instagrama ili LinkedIna. Nekada se neko predstavlja kao bankarski službenik, nekada kao investicioni savetnik, advokat ili čak zaposleni u državnoj instituciji.
Razgovor deluje potpuno uverljivo.
Prevaranti često znaju ime i prezime žrtve, adresu elektronske pošte, pa čak i gde radi ili kojim hobijima se bavi. Upravo zbog toga mnogi poveruju da razgovaraju sa legitimnom osobom.
Sledeći korak je stvaranje osećaja hitnosti.
Govori se o navodno ugroženom bankovnom računu, sumnjivoj transakciji, nasledstvu, unosnoj investiciji ili poreskom dugu koji mora odmah da se reši. Cilj je da žrtva donese odluku pod pritiskom, bez dovoljno vremena za proveru.
Zašto upravo imućni građani?
Stručnjaci za sajber bezbednost objašnjavaju da kriminalci žele što veću zaradu uz što manji rizik.
Umesto da prevare desetine ljudi za manje iznose, sve češće ciljaju pojedince za koje procenjuju da imaju veću ušteđevinu ili vredniju imovinu. Do tih procena dolaze analizom objava na društvenim mrežama, poslovnih profila i drugih javno dostupnih informacija.
Crvene zastavice koje ne smete ignorisati
Ako vas neko kontaktira i traži da: hitno uplatite novac, podelite jednokratni sigurnosni kod, instalirate program za daljinski pristup telefonu ili računaru, potvrdite identitet fotografijom ličnih dokumenata bez jasnog razloga, prebacite sredstva na „bezbedan račun“, gotovo sigurno je reč o pokušaju prevare.
Banke i državne institucije ne traže od građana da na ovaj način štite svoj novac.
Šta uraditi ako posumnjate da ste meta?
Prekinite razgovor ili komunikaciju.
Ne otvarajte sumnjive linkove i ne dostavljajte lične ili bankarske podatke.
Ako je u pitanju navodni poziv iz banke, sami pozovite broj koji se nalazi na poleđini vaše platne kartice ili na zvaničnom sajtu banke i proverite informacije.
Ukoliko ste već ostavili podatke ili izvršili uplatu, odmah kontaktirajte banku kako bi se, ako je moguće, blokirale dalje transakcije. Zatim promenite lozinke za naloge koji bi mogli biti ugroženi i prijavite slučaj nadležnim organima.
Oprez je najbolja zaštita
Digitalne prevare postaju sve sofisticiranije i više nisu usmerene samo na starije ili manje iskusne korisnike interneta. Meta može biti svako ko u trenutku nepažnje poveruje u uverljivu priču.
Zato stručnjaci savetuju da se svaka neočekivana poruka ili poziv koji uključuje novac, lične podatke ili hitne odluke prvo proveri nezavisnim putem. Nekoliko minuta provere može sprečiti gubitak koji se meri hiljadama, pa čak i desetinama hiljada evra.
