Republički štab za vanredne situacije prati 31 požar na otvorenom u Srbiji, najteže kod Kovina i Kraljeva.

Zbog posledica produženog toplotnog talasa, u Srbiji je trenutno aktivno 31 požar na otvorenom prostoru, sa najtežom situacijom u Deliblatskoj peščari kod Kovina. Republički štab za vanredne situacije održao je vanrednu sednicu kako bi procenio rizike i koordinisao odgovor na posledice visokih temperatura i suše, prema saopštenju nadležnih institucija.

Na današnjoj sednici, kojom je predsedavao potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, komandant Republičkog štaba za vanredne situacije Ivica Dačić, istaknuto je da visok rizik od požara i niske vodostaje prate sve službe. Sve institucije i inspekcije su na terenu i u stanju pojačane pripravnosti, uz stalno praćenje i procenu rizika. Takođe, kao rezultat suše i ekstremnih vremenskih uslova, vodostaji reka su na izuzetno niskom nivou, što dodatno komplikuje situaciju.

Aktuelna situacija sa požarima na otvorenom

Prema aktuelnim podacima, najteža situacija je u Deliblatskoj peščari kod Kovina, gde je požar zahvatio više od 2.000 hektara. Osim toga, požari su evidentirani i na planini Stolovi kod Kraljeva, kao i u Breznici na teritoriji opštine Bujanovac i kod Gornjeg Brestovca u opštini Bojnik. U poslednjih sedam dana, evidentirano je oko 900 požara na otvorenom prostoru širom zemlje. Zbog toga, službe su pojačale nadzor i preduzimaju mere zaštite gde god je to moguće.

S obzirom na nepovoljne vremenske prilike i produženi period bez padavina, svi resursi su usmereni na sprečavanje širenja požara i ublažavanje posledica suše. Prema rečima nadležnih, stalno se prati situacija i procenjuju rizici kako bi se pravovremeno reagovalo. Takođe, naglašeno je da građani treba da poštuju sve preporuke i zabrane paljenja vatre na otvorenom, jer svako neodgovorno ponašanje dodatno povećava rizik za ljude i imovinu.

Pripravnost službi i preporuke građanima

Sve nadležne službe i inspekcije su na terenu, u stalnom kontaktu i sa jasnim zadacima. Takođe, prema saopštenju, situacija se kontinuirano prati, a preduzimaju se mere u skladu sa razvojem događaja. Iako je u ovom trenutku najviše pažnje usmereno na Deliblatsku peščaru i područja oko Kovina i Kraljeva, i druge regije ostaju pod nadzorom zbog mogućnosti širenja požara.

Osim toga, građanima se savetuje da budu posebno oprezni, da ne pale vatru na otvorenom i da prijave svaku sumnjivu situaciju nadležnim organima. Pored toga, službe apeluju na odgovornost i saradnju, kako bi se sprečile veće posledice i obezbedila bezbednost ljudi i imovine. Konačno, prema poslednjim podacima, nadležni nastavljaju da rade na suzbijanju požara i saniranju štete izazvane toplotnim talasom i sušom.

U Srbiji je u 13 časova izmereno do 32°C, dok su planinska područja donela osveženje sa znatno nižim temperaturama.

Letnji talas zahvatio je celu Srbiju, a prema zvaničnim podacima sa glavnih meteoroloških stanica izmerenim u 13.00 časova, temperature su u većini mesta dostigle ili prešle 29°C. Najvišu vrednost živa u termometru dostigla je u Ćupriji i Vranju, gde su izmerena čak 32°C. Zbog toga su mnogi građani tražili načine da se rashlade ili pronađu skrovište od sunca.

Visoke temperature u Srbiji bile su zabeležene i u drugim gradovima. Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Loznica, Valjevo, Smederevska Palanka, Veliko Gradište, Negotin, Požega, Kraljevo, Kuršumlija, Kruševac, Leskovac i Dimitrovgrad pržili su se na između 29°C i 31°C. Takođe, većina ovih mesta beležila je pretežno vedro vreme, što je dodatno pojačavalo osećaj vrućine.

Planine kao spas od letnje žege

Ipak, dok su ravnice i gradski asfalt bili izuzetno topli, osveženje je stiglo sa planinskih predela. Na Zlatiboru i Crnom Vrhu izmereno je prijatnih 23°C, dok je u Sjenici bilo za nijansu toplije sa 24°C. Na vrhu Kopaonika temperatura se zadržala na samo 19°C. Zbog toga su mnogi koji su u mogućnosti odlučili da deo dana provedu upravo na ovim lokacijama.

Vremenske prilike i sunčani sati

U većem delu zemlje sunce je bilo gotovo bez prekida, a samo su Crni Vrh i Vranje imali manju oblačnost. Prema saopštenju meteoroloških službi, očekuje se nastavak ovakvih vremenskih prilika i narednih sati, što znači da je preporučljivo izbegavati boravak na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana.

Zbog toga je važno podsetiti se da visoke temperature u Srbiji mogu predstavljati izazov, posebno za starije osobe i decu. Pored toga, stručnjaci savetuju da se konzumira dovoljno tečnosti i da se, kad god je to moguće, boravi u rashlađenim prostorima ili na planinskim predelima gde je klima prijatnija.

Na kraju, letnji dani u Srbiji donose i lepotu i izazov – dok jedni uživaju u suncu i toplini, drugi spas traže na planinama koje nude osveženje i predah od užarenih ulica.

Imate slobodan dan. Nema alarma, nema sastanaka, nema obaveze da negde stignete na vreme.

Ipak, umesto da ustanete puni energije, ostajete u krevetu, gledate telefon, pijete kafu i razmišljate: „Danas baš ništa ne mogu da radim.“

A onda se pojavi osećaj krivice.

„Lenj sam.“

„Protraćio sam ceo dan.“

„Mogao sam toliko toga da uradim.“

Međutim, ono što doživljavamo kao lenjost ponekad je samo znak da nam je odmor zaista bio potreban.

Kada telo konačno dobije priliku da uspori

Tokom radne nedelje često funkcionišemo na autopilotu.

Ustajanje, posao, prevoz, obaveze, kupovina, kuća, porodica, poruke i telefon — dan je ispunjen čak i kada ne osećamo da smo uradili nešto posebno.

Kada konačno stigne slobodan dan, telo i mozak dobijaju priliku da uspore.

Zato nije neobično da se umor koji smo tokom nedelje potiskivali tada tek primeti.

Paradoksalno, možemo se osećati najumornije upravo onda kada više nemamo obaveze.

Slobodan dan nije domaći zadatak

Još jedan problem nastaje kada i odmor pretvorimo u listu zadataka.

„Ustaću rano.“

„Očistiću ceo stan.“

„Ići ću na trening.“

„Završiću sve što nisam stigao tokom nedelje.“

„Videću se sa prijateljima.“

A kada uradimo samo jednu od tih stvari, imamo utisak da smo dan proveli neproduktivno.

Ali slobodno vreme ne mora da bude produktivno.

Nekada je njegova svrha upravo da ne moramo ništa da postignemo.

Telefon može dodatno da iscrpi

Mnogi ljudi slobodan dan započinju gledanjem telefona.

Samo nekoliko minuta postane pola sata, a onda sat vremena.

Gledamo tuđe fotografije, vesti, kratke video-snimke i poruke. Mozak je stalno izložen novim informacijama, iako telo miruje.

Zato fizički odmor nije uvek isto što i mentalni odmor.

Ponekad je korisnije ostaviti telefon sa strane i prošetati, popiti kafu bez ekrana ili jednostavno sedeti u tišini.

Nekada nam je samo potreban san

Ako tokom radne nedelje redovno spavate manje nego što vam je potrebno, slobodan dan može biti trenutak kada telo pokušava da nadoknadi deo propuštenog odmora.

To ne znači da treba provesti svaki slobodan dan u krevetu.

Ali nema ničeg lošeg u tome da jednom prespavate duže, naročito ako ste prethodnih dana bili iscrpljeni.

„Ništa mi se ne radi“ nije uvek isto što i lenjost

Postoji velika razlika između toga da čovek povremeno nema energije i toga da se nedeljama oseća bezvoljno, iscrpljeno ili nezainteresovano za stvari koje su mu ranije prijale.

Ako se takvo stanje često ponavlja ili značajno utiče na svakodnevni život, posao, odnose i raspoloženje, nije dobro automatski ga nazivati lenjošću.

U takvoj situaciji vredi razgovarati sa stručnjakom i pokušati razumeti šta stoji iza takvog osećaja.

Kako da provedete slobodan dan bez osećaja krivice?

Možda je najjednostavnije da prestanete da očekujete da svaki slobodan dan mora biti „iskorišćen“.

Ako želite da spavate — spavajte.

Ako želite da gledate film — pogledajte ga.

Ako vam prija šetnja — prošetajte.

Ako želite da ne radite ništa nekoliko sati — i to je sasvim legitimno.

Odmor nije nagrada koju moramo da zaslužimo nakon što završimo sve obaveze.

Odmor je deo života.

Zato sledeći put kada imate slobodan dan, a ništa vam se ne radi, nemojte odmah zaključiti da ste lenji.

Možda ste samo umorni.

A možda vam je baš taj dan bio potreban mnogo više nego što ste mislili.