Prema najnovijim podacima RHMZ, temperature širom Srbije u 12 časova varirale su i do 11 stepeni.

U podne su zabeležene velike temperaturne razlike širom Srbije, prema najnovijim podacima koje je objavio Republički hidrometeorološki zavod. U nekim gradovima, poput Sombora, Loznice, Sremske Mitrovice i Kikinde, izmereno je 30 stepeni Celzijusa. Istovremeno, na Kopaoniku je u 12 sati bilo svega 19 stepeni.

U većim gradovima centralne i severne Srbije, temperature su bile nešto niže, ali i dalje letnje. Tako je u Novom Sadu, Zrenjaninu, Banatskom Karlovcu, Valjevu, Velikom Gradištu, Kragujevcu i na Paliću izmereno 29 stepeni Celzijusa. U Beogradu je istovremeno zabeleženo 28 stepeni, što pokazuje blagu razliku u odnosu na najtoplije delove zemlje.

Vremenske razlike između regiona

Podaci RHMZ pokazuju da su temperature u podne varirale i do 11 stepeni u zavisnosti od lokacije. Tako je na severu i u ravničarskim predelima izmereno najviše 30 stepeni, dok je na planinskim područjima, kao što je Kopaonik, zabelažena znatno niža temperatura od 19 stepeni Celzijusa. Ove razlike su karakteristične za letnje mesece, kada vremenske prilike mogu značajno da variraju u zavisnosti od nadmorske visine i geografskog položaja.

Osim toga, prema saopštenju, temperatura u Beogradu ostala je nešto niža u poređenju sa najtoplijim gradovima, ali i dalje u okviru tipičnog letnjeg intervala za ovo doba dana. Ovakve razlike su posebno važne za građane koji planiraju boravak u prirodi ili putovanje kroz različite regione Srbije.

Preporuke za građane Srbije

Iako su temperaturne razlike u Srbiji tokom dana uobičajene, iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda savetuju građanima da obrate pažnju na lokalne prognoze kada planiraju aktivnosti na otvorenom. Na Kopaoniku i drugim planinskim predelima, temperature su znatno niže i može biti prijatnije za boravak napolju tokom najtoplijeg dela dana. S druge strane, u gradovima gde se temperatura penje do 30 stepeni Celzijusa preporučuje se izbegavanje direktnog sunca u periodu od 12 do 17 časova.

Zbog ovakvih razlika, važno je pratiti najnovije podatke koje redovno objavljuje RHMZ. Na taj način, građani mogu bolje da isplaniraju svoje dnevne obaveze i zaštite se od mogućih nepovoljnih vremenskih uslova.

Nesvakidašnji skandal potresao je jedno preduzeće nakon što je otkriveno da je zaposleni, koji je zvanično bio na bolovanju zbog „teških zdravstvenih tegoba“, slobodno vreme provodio na turnirima.

Dok mnoge firme i javna preduzeća u jeku letnje sezone muku muče sa manjkom radne snage zbog godišnjih odmora, jedan radnik odlučio je da „spoji lepo i korisno“. Ali na potpuno pogrešan način. Zbog nesvakidašnjeg poteza i zloupotrebe bolovanja, slučaj je dobio ekspresan epilog u vidu trenutnog otkaza ugovora o radu.

Došao po doznake, pa otišao na teren

Prema saznanjima, zaposleni je uredno otvorio bolovanje pozivajući se na zdravstvene opaske i nesposobnost za rad na svom radnom mestu. Međutim, umesto da vreme provodi na terapijama i u strogo prepisanom mirovanju, on je letnje dane iskoristio za rekreativne aktivnosti.

Sumnja je pala kada su se na društvenim mrežama i među kolegama pojavile fotografije i snimci na kojima se jasno vidi kako „bolesni“ radnik u punoj snazi učestvuje na lokalnom turniru u pikadu, a ubrzo zatim i na fudbalskom meču.

„Ljudima koji po najvećim vrućinama rade na terenu i pokrivaju smene dok su ostali na odmoru prekipelo je kada su videli snimke. Dok oni padaju od posla, kolega koji je zvanično ‘bolestan’ najnormalnije trči za loptom i takmiči se u ugostiteljskim objektima“, navodi izvor upućen u slučaj.

Ekstraordinarna kontrola i otkaz ugovora

Nakon prijava i prikupljenih dokaza sa terena, rukovodstvo preduzeća reagovalo je bez odlaganja. Pokrenut je vanredni postupak provere. Utvrđene su zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.

Kada je suočen sa činjenicama. Ali fotografijama na kojima sportski aktivno provodi dane bolovanja, radniku je uručeno rešenje o otkazu ugovora o radu. Razlog je teža povreda radne discipline i zloupotrebe prava na bolovanje.

Pravnici jasni: Zloupotreba bolovanja je direktan razlog za otkaz

Iz pravnih službi podsećaju da Zakon o radu jasno definise zloupotrebu prava na bolovanje kao jedan od najtežih prekršaja radne obaveze.

Poslodavac ima potpuno zakonsko pravo da otkaže ugovor o radu. Naravno, ukoliko se utvrdi da zaposleni za vreme privremene sprečenosti za rad ne poštuje uputstva o lečenju ili obavlja aktivnosti koje su u suprotnosti sa procesom oporavka. A sportske aktivnosti poput fudbala sigurno jesu.

Ovaj slučaj još jednom je pokrenuo debatu o sve učestalijim kontrolama bolovanja tokom letnjih meseci. Tada poslodavci širom Srbije sve strože proveravaju da li su odsustva zaposlenihista opravdana ili se koriste za privatne poslove i letovanja.

Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova, 28 srpskih državljana preminulo je u Grčkoj od 1. juna ove godine.

Čak 28 srpskih državljana izgubilo je život u Grčkoj tokom poslednja dva meseca, prema podacima Ministarstva spoljnih poslova. Ovaj broj ukazuje na ozbiljnost problema bezbednosti tokom letovanja na grčkim obalama, posebno kada su srčani problemi i utapanje u pitanju, što stručnjaci izdvajaju kao najveće rizike za turiste iz Srbije.

Srčani problemi i utapanje vodeći uzroci smrti

Podaci Ministarstva spoljnih poslova pokazuju da su diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije u Grčkoj registrovala 28 smrtnih slučajeva srpskih turista od 1. juna. Prema saopštenju, ambasade i konzulat u Atini i Solunu su upoznati sa svim slučajevima.

Jedan od poslednjih slučajeva dogodio se u mestu Sarti na Halkidikiju, gde je Beograđanin Goran Komazec (56) preminuo pokušavajući da pomogne drugoj osobi koju je morska struja odvlačila od obale. Komazec je izvučen iz mora bez svesti, a uprkos pokušajima reanimacije, preminuo je u zdravstvenom centru Ajos Nikolaos. Nezvanične sumnje ukazuju da je do smrti došlo zbog srčanog zastoja izazvanog naglim ulaskom u hladnu vodu i velikim fizičkim naporom, ali će tačan uzrok biti poznat nakon obdukcije.

Faktori rizika na moru: šta kažu stručnjaci

Prema prethodnim godinama, srčani problemi su među najčešćim uzrocima smrti među turistima iz Srbije na letovanju. Doktorka Radmila Šehić, specijalista opšte medicine, upozorava da je nagla promena temperature posebno opasna. „Kad iz ekstremno tople sredine ulazimo u znatno hladniju, to je šok za organizam, kao udar strujom. Dolazi do skupljanja krvnih sudova, što može izazvati nagli skok pritiska i atak na srce i mozak“, objašnjava doktorka.

Ona ističe da srčane tegobe, fizički napor, stres, kao i ulazak u more nakon obilnog obroka ili pod dejstvom alkohola, povećavaju rizik od komplikacija. Iako se često misli da su stariji najugroženiji, doktorka naglašava da su i sredovečni i mladi ljudi u riziku, posebno ako nisu svesni svojih zdravstvenih problema.

Utapanje i dodatni opasni faktori

Pored srčanih problema, utapanje je drugi vodeći uzrok smrti u Grčkoj među srpskim turistima. Prema rečima doktorke Šehić, do utapanja može doći i kod ljudi koji znaju da plivaju, naročito ako precene svoje sposobnosti ili se udalje od obale. Alkohol, iscrpljenost i vremenski uslovi, poput talasa i jakih struja, dodatno povećavaju rizik.

Važno je, prema njenim rečima, da se u more ulazi postepeno, posebno nakon dužeg boravka na suncu. Osobe sa srčanim tegobama treba da budu posebno oprezne, kao i svi koji planiraju intenzivno plivanje neposredno nakon jela. Kada su vremenski uslovi nepovoljni, savetuje se ostanak bliže obali i izbegavanje rizika.

Kako smanjiti rizik tokom letovanja

Saveti stručnjaka za bezbedno letovanje uključuju postepeni ulazak u vodu, rashlađivanje pre plivanja, izbegavanje alkohola i obilnih obroka pre kupanja, kao i procenu sopstvenog plivačkog umeća. Kada je more nemirno ili duva jak vetar, preporučuje se da se ne udaljavate od obale. Ukoliko osetite grč, slabost ili naglu tegobu u vodi, pokušajte da ostanete pribrani i odmah zatražite pomoć.

Grčka nije opasnija od drugih destinacija, ali zbog njene popularnosti među Srbima, broj prijavljenih slučajeva je veći. Iz navedenih razloga, posebna pažnja i odgovorno ponašanje na moru mogu značajno smanjiti rizik od tragedije, naročito kod osoba sa postojećim zdravstvenim problemima. Pre svega, poštovanje osnovnih saveta i praćenje svojih granica mogu doprineti sigurnijem odmoru na obali.