Prema saopštenju uprave granične policije, stanje na granicama stabilno, a pojedini prelazi produžili radno vreme

Prema podacima uprave granične policije dobijenim u 5:15, na graničnim prelazima Srbije nema zadržavanja ni za putnička ni za teretna vozila. Takođe, na naplatnim stanicama na autoputevima nema čekanja, saopštili su nadležni organi.

U saradnji sa graničnim organima Mađarske, usaglašeno je produženo radno vreme na prelazima Bački Vinogradi – Ašothalom, Bajmok – Bačalmaš i Rastina – Bačsentđerđ. Na prelazu Bački Vinogradi – Ašothalom, od 10.04.2026. do 12.04.2026. radiće 24 časa, dok će od 17.04.2026. do 19.04.2026. biti otvoren od 7 do 22 časa. Prelaz Bajmok – Bačalmaš biće otvoren od 10.04.2026. do 11.04.2026. od 7 do 24 časa, a 12.04.2026. od 6 do 21 čas. Za prelaz Rastina – Bačsentđerđ radno vreme 12.04.2026. biće posebno određeno, prema zvaničnim informacijama.

“Trenutno nema zadržavanja na graničnim i naplatnim stanicama”, potvrđeno je iz uprave granične policije. Nadležni apeluju na putnike da prate aktuelna saopštenja i vode računa o novom radnom vremenu pojedinih prelaza, kako bi izbegli potencijalna čekanja.

Porodilje i osoblje čačanske bolnice premeštani zbog opasnosti, porodica Nikolić danas slavi u miru

Dušica Nikolić iz Čačka porodila se carskim rezom 9. aprila 1999. godine, tokom NATO bombardovanja, u čačanskoj bolnici, potvrdili su svedoci tog događaja. Na dan kada je bio zakazan porod, bolnica se našla pod pretnjom napada, zbog čega su porodilje i njihova novorođenčad premeštane u potrazi za sigurnijim mestima.

Kako je izjavila Dušica Nikolić, tokom priprema za carski rez na Veliki petak 1999. godine, zaposleni su obavešteni o mogućem napadu na bolnicu, ali su bombe završile na fabrici “Sloboda”. Porodilje su više puta premeštane iz sobe u sobu kako bi bile zaštićene. „U meni je bio veliki strah. Bila sam srećna jer sam dobila četvrto dete, ali sam osećala i ogroman strah kao majka, jer mi je troje dece ostalo kod kuće. Ne znaš da li ćeš se ti vratiti iz bolnice živ i zdrav, i ne znaš da li ćeš zateći svoju decu kod kuće, jer je bombardovanje Slobode bilo u više navrata“, navela je Dušica Nikolić.

Nakon šest dana, 16. aprila 1999. godine, Dušica je napustila bolnicu sa sinom, a pri povratku kući naišla je na novu opasnost, jer su tada bombardovani mostovi na Moravi. Zahvaljujući medicinskim sestrama i lekarima, porodilje su sačuvane i zdravstveno i od posledica stresa izazvanih ratnim dešavanjima.

Danas, 27 godina kasnije, porodica Nikolić slavi Vaskrs u miru, a njena deca su odrasla i imaju svoje porodice. „Najvažnije je da smo zdravi i u miru, sve ostalo dođe i prođe“, poručila je Nikolić.

Vernici širom zemlje u molitvi i tišini obeležavaju drugi dan žalosti, liturgija Svetog Vasilija Velikog služi se u crnim odeždama

Vernici koji poštuju julijanski kalendar danas obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti posvećen sahrani Isusa Hrista i njegovom boravku u grobu pred vaskrsenje. Prema predanju, Hristos je na ovaj dan telom bio u grobu, a dušom u Adu, gde je razorio vrata pakla.

Velika subota je jedina subota u godini kada hrišćani poste na vodi, a dan se provodi u molitvi i tišini. U subotu po raspeću na Veliki petak, prvosveštenici i fariseji su, prema predanju, zatražili od rimskog prokuratora Pontija Pilata da postavi stražu ispred Hristovog groba, kako bi sprečili mogućnost da njegovi učenici ukradu telo.

Na Veliku subotu u crkvama se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom počinje Vaskrsenje. Do čitanja Apostola, sveštenici služe u crnim odeždama, a potom oblače bele, što simbolizuje prelaz iz žalosti u radost vaskrsenja. Tokom ove liturgije, jevanđelje se čita na Hristovom grobu, što se razlikuje od uobičajene prakse.

Jutrenje Velike subote se u novije vreme služi na Veliki petak uveče, uz čitanje 118/119 Psalma i pevanje stihova u kojima se slavi umrli spasitelj. Plaštanica, platno u koje je Isus bio umotan, nosi se tri puta oko hrama, nakon čega se pred njom čita Jezekiljevo proroštvo o vaskrsenju mrtvih, Apostol i Jevanđelje.

U Jerusalimu u Hramu Groba Hristovog vernici svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi Blagodatnog ognja, koji se prenosi među okupljene hrišćane. Svečanom Vaskršnjom liturgijom završava se period žalosti, a praznik Vaskrs počinje narednog dana, slaveći pobedu života nad smrću.