Arhimandrit Sava Ristić preminuo je 16. avgusta, nakon razgovora sa vernicima u manastiru Rača, u 88. godini života.

Dugogodišnji iguman i sabrat manastira Rača, arhimandrit Sava Ristić, upokojio se 16.08. u 88. godini života, prema saopštenju Eparhije Žičke. Njegova smrt usledila je nakon što je, na dan upokojenja, proveo vreme sa vernicima i gostima u razgovoru, posle liturgije i Svetog Pričešća. U večernjim satima osetio je slabost, a nekoliko sati kasnije preminuo.

Više od šest decenija službe u manastiru Rača

Arhimandrit Sava je više od šest decenija živeo i služio u manastiru Rača. Poslednjih godina života proveo je uglavnom u manastirskom metohu na Tari, posvećenom Svim Srpskim Svetiteljima. Rođen je 14.05.1939. godine u selu Manastirica kod Petrovca na Mlavi. Monaški put započeo je 1954. godine u manastiru Vitovnici, a dve godine kasnije nastavio u manastiru Draču, gde ga je zamonašio njegov duhovni otac, iguman Hrizostom Pajić.

S njim je kasnije služio u manastirima Rudenica i Rača. U Rači je 1963. godine rukopoložen za jeromonaha i postavljen za namesnika manastira. Te iste godine postao je i paroh manastirske parohije u Rači i Solotuši.

Značaj arhimandrita Save za manastir Rača

Nakon upokojenja igumana Hrizostoma, 1995. godine, arhimandrit Sava je postavljen za starešinu manastira Rača. Tokom svog dugog starešinstva, posvetio je život obnovi i očuvanju manastira, kao i duhovnom životu vernika koji su ga poštovali. Njegovo prisustvo i predanost ostavili su neizbrisiv trag u zajednici.

Pored toga, arhimandrit Sava je bio poznat po tome što je rado razgovarao sa vernicima, savetujući ih i pružajući podršku u teškim trenucima. Na dan svog upokojenja, poslednje sate proveo je upravo u takvom razgovoru, što ostaje upečatljiv detalj za sve koji su ga poznavali.

Sećanje na arhimandrita Savu Ristića

Zbog višedecenijskog služenja i skromnosti, arhimandrit Sava će ostati upamćen kao jedan od najdugovečnijih monaha i starešina manastira Rača. Njegov život i rad predstavljaju značajan deo istorije ovog svetilišta, a vernici i bratstvo manastira odaju počast njegovom doprinosu. Iako je odlazak arhimandrita Save veliki gubitak, sećanje na njega i njegovu posvećenost živeće među svima koji su ga poznavali.

Iseljenik sa Balkana otkrio da mu je penzija 1.100 evra nakon četiri decenije rada u Nemačkoj.

Sve više ljudi sa Balkana poslednjih godina odlučuje se za život i rad u inostranstvu, često birajući Nemačku kao svoje novo odredište. Iako su očekivanja obično visoka, pitanje „penzija posle 40 godina rada u Nemačkoj“ postaje sve aktuelnije među iseljenicima, jer mnogi preispituju da li se višedecenijski trud zaista isplati.

Jedan član popularne Fejsbuk grupe „Balkanci u Nemačkoj“ podelio je svoje iskustvo i pokrenuo raspravu među onima koji već žive ili planiraju da odu iz regiona. On je naveo da, nakon 40 godina rada u Nemačkoj i dočekanih 67 godina života, njegova penzija iznosi 1.100 evra. Ovakva objava izazvala je brojne komentare i pitanja, posebno među onima koji razmišljaju o iseljenju u potrazi za boljim životom.

Koliko iznosi penzija posle 40 godina rada u Nemačkoj

Objava ovog iseljenika izazvala je diskusiju o tome da li je odlazak vredan odricanja i napornog rada u tuđini. On je napisao: „Radiš 40 godina u Nemačkoj, čekaš da napuniš 67 godina i onda dobiješ penziju od 1.100 evra… Vredi li to, lomiti kičmu u tuđini?“ Ova rečenica otvorila je mnogima oči i podstakla ih da razmisle o dugoročnim posledicama rada u inostranstvu.

S druge strane, mnogi korisnici grupe su naveli da je i takva penzija često veća od prosečnih primanja u matičnim zemljama na Balkanu. Međutim, postavlja se pitanje kakav standard života pruža takva penzija u Nemačkoj, uzimajući u obzir troškove stanovanja, hrane i drugih obaveza.

Odlazak u inostranstvo: očekivanja i realnost

Iako se mnogi odlučuju za odlazak „trbuhom za kruhom“ zbog veće sigurnosti i boljih plata, praksa pokazuje da su očekivanja često drugačija od stvarnosti. Penzija posle 40 godina rada u Nemačkoj, prema navodima ovog iseljenika, nije nužno garancija komfornog života u starosti. Mnogi su iznenađeni iznosom i pitaju se da li je odricanje od porodičnog života i godine provedene daleko od kuće opravdano takvom nagradom.

Osim toga, diskusija na društvenim mrežama pokazuje da je razmena iskustava iseljenika dragocena za one koji tek planiraju svoj put. Takođe, sve veći broj ljudi sa Balkana preispituje odluku o odlasku, uzimajući u obzir realne podatke o penzijama, troškovima života i dugoročnim posledicama emigracije. Zbog toga je važno da svi koji razmišljaju o radu u inostranstvu budu informisani o svim aspektima života i rada u drugoj zemlji, posebno kada je reč o pitanjima kao što je penzija posle 40 godina rada u Nemačkoj.

U beogradskom naselju Cerak Vinogradi, porodica Aleksić suočava se sa gubicima i poziva na podršku zajednice.

Ivana Aleksić iz naselja Cerak Vinogradi u Beogradu ostala je sama sa svoje četiri ćerke nakon što je njen suprug Goran Aleksić izgubio život u nesreći na planini Rajac 13. avgusta. Prema saopštenju humanitarne organizacije Rodoljublje, ova porodica je u poslednja tri meseca izgubila tri člana, što je izazvalo veliku potrebu za solidarnošću i pomoć zajednice.

Porodica Aleksić suočena sa nezamislivim gubicima

Goran Aleksić je stradao prilikom pada paraglajderom. Kako prenosi porodica, paraglajding mu je bio način da se izbori sa stvarnošću i prethodnim tragedijama. Samo mesec dana ranije, njegov mlađi brat Srđan izgubio je život, dok je tri meseca pre toga preminuo njihov otac, Ivanin svekar. Zbog toga je kuća porodice Aleksić zavijena u tugu, a na vratima se nalaze tri umrlice. Iza tih vrata su četiri devojčice i baka Milena, koja boluje od demencije, o kojoj sada brine samo Ivana.

Težak period i svakodnevni izazovi

Umesto da se priprema za početak školske godine svoje dece, Ivana je prinuđena da organizuje sahranu supruga. Pored toga, ona se brine i o svekrvi, što dodatno otežava situaciju. U emotivnoj izjavi, Ivana je istakla da ne zna kako će sama uspeti da se izbori sa svim obavezama. „Još četiri posla da radim, ne znam da li bih uspela da ih podignem i da brinem o svekrvi. Sada kada Gorana više nema, sve mi deluje nemoguće“, priznala je kroz suze.

Humanitarna akcija: kako pomoći porodici Aleksić

Humanitarna organizacija Rodoljublje pokrenula je akciju prikupljanja sredstava za porodicu Aleksić. Svi koji su u mogućnosti mogu podržati Ivanu i njene ćerke uplatom na dinarski račun 160-6000000750294-52, sa svrhom uplate „ALEKSIĆI“. Takođe, moguće je izvršiti uplatu putem PayPal-a na www.paypal.me/fondacijarodoljublje ili na devizni račun IBAN: RS35160600000112962078, SWIFT: DBDBRSBG, primalac Fondacija Rodoljublje, Banca Intesa, Beograd. Svaka pomoć, bez obzira na iznos, može mnogo značiti ovoj porodici.

Podrška zajednice kao ključ za prevazilaženje tragedije

Pred porodicom Aleksić je izuzetno težak period, jer su ostali bez tri člana u samo tri meseca. Pored finansijske pomoći, podrška okoline i zajednice može biti presudna za njihovu snagu da nastave dalje. Iz organizacije Rodoljublje poručuju da svaka podrška daje nadu Ivani i njenim ćerkama da nisu same u ovim teškim momentima.