Milica Đurđević Stamenkovski obišla porodicu Janković u Mladenovcu i govorila o primeni novog zakona.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski posetila je porodicu Janković u Mladenovcu, čiji sin boluje od autizma. Tom prilikom je istakla značaj zakona o roditeljima negovateljima, za koji smatra da je možda najlepši zakon usvojen prethodnih godina. Zakon o roditeljima negovateljima, prema njenim rečima, ima za cilj da pruži podršku porodicama koje se svakodnevno brinu o deci sa smetnjama u razvoju.

Kako se primenjuje zakon o roditeljima negovateljima

Snežana i Ljubodrag Janković godinama brinu o svom petnaestogodišnjem sinu Jovanu, koji je neverbalan i zahteva stalnu podršku. Ministarka je naglasila da će otac, Ljubodrag, od 1. oktobra imati pravo na status roditelja negovatelja. Snežana Janković je formalno zaposlena, dok je njen suprug nezaposlen. Zakon omogućava da jedan od roditelja, koji nije zaposlen, dobije zvaničan status negovatelja i sve pogodnosti koje taj status donosi.

Osim toga, ministarka je istakla da je važna informacija za sve roditelje negovatelje to što je od 1. oktobra moguća i elektronska prijava za ostvarivanje prava. Prema njenim rečima, centri za socijalni rad imaju obavezu da najkasnije u roku od 15 dana odgovore na zahtev roditelja. Takođe, naglašeno je da je proces prijave pojednostavljen kako bi porodice što lakše ostvarile svoja prava.

Podrška porodicama kroz novi zakon

Zakon o roditeljima negovateljima donosi brojne pogodnosti roditeljima koji brinu o deci sa smetnjama u razvoju. Ministarka je tokom posete istakla da su ovakve mere od izuzetne važnosti za porodice poput Jankovića, jer pružaju ne samo finansijsku, već i institucionalnu podršku. Takođe, ona je pozvala sve roditelje koji ispunjavaju uslove da se informišu o svojim pravima i iskoriste mogućnosti koje zakon pruža.

Poseta porodici Janković, prema rečima ministarke, ima za cilj da se lično uveri u izazove sa kojima se suočavaju roditelji negovatelji. Takođe, ona je istakla da je zakon rezultat dugogodišnjeg zalaganja i razumevanja potreba porodica koje svakodnevno brinu o deci sa posebnim potrebama. Ministarka je podsetila da je svrha zakona stvaranje sigurnijeg i podržavajućeg okruženja za svu decu sa smetnjama u razvoju i njihove porodice.

Zvanični srednji kurs dinara za 31. avgust iznosi 117,3531 za evro, prema saopštenju centralne banke.

Zvanična kursna lista Narodne banke Srbije za 31. avgust donosi podatak da iznosi 117,3531 dinar za jedan evro, prema saopštenju centralne banke. Kurs dinara prema evru ostaje stabilan kao pre mesec dana, dok je 0,2 odsto niži nego u istom periodu prethodne godine i 0,1 odsto manji nego na početku godine. Zbog toga mnoge građane zanima kako se kursna lista Narodne banke Srbije menja tokom godine i koji faktori mogu uticati na vrednost dinara.

Kretanje kursa tokom 2026. godine

Najveća vrednost dinara prema evru ove godine zabeležena je 5. januara, kada je za evro bilo potrebno 117,3016 dinara. S druge strane, najmanja vrednost dinara bila je 25. marta, sa zvaničnim srednjim kursom od 117,4414 dinara za evro. Ovi podaci pokazuju blage oscilacije, ali bez većih promena kroz čitavu godinu.

Pored toga, kursna lista Narodne banke Srbije služi kao važan reper za finansijske institucije, privrednike i građane. Takođe, stabilnost kursa doprinosi sigurnosti u planiranju troškova i investicija u domaćoj valuti. Na kraju, kursna lista Narodne banke Srbije redovno se ažurira i objavljuje na zvaničnim kanalima, što omogućava transparentan uvid u stanje na tržištu.

Uticaj kursa na svakodnevni život građana

Osim toga, kursna lista Narodne banke Srbije ima uticaj na svakodnevne transakcije, uvoz, izvoz i otplatu kredita vezanih za evro. Zbog toga je preporučljivo redovno pratiti zvanične podatke i informisati se o svakoj promeni kursa. Kao rezultat, građani i privreda mogu bolje planirati svoje finansijske odluke tokom godine.

Konačno, prema saopštenju Narodne banke, dinar je i dalje stabilan, a kursna lista Narodne banke Srbije ostaje ključni orijentir za sve učesnike na tržištu.

Ograničenje brzine i dodatni oprez potrebni su zbog većeg broja dece na ulicama sa početkom školske godine.

Od 1. septembra u Srbiji stupa na snagu promena u saobraćaju koja posebno ističe važnost dodatnog opreza u zonama škola. Početak školske godine znači da će više dece biti prisutno na ulicama, što je razlog zašto je Agencija za bezbednost saobraćaja apelovala na sve vozače da prilagode svoju vožnju. Prema zvaničnom saopštenju, u zoni škole ograničenje brzine je 30 kilometara na sat u naselju, dok je van naselja dozvoljeno 50 kilometara na sat.

Promena u saobraćaju od 1. septembra: preporuke za vozače

Pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Mirko Koković posebno je naglasio da početak školske godine donosi veliku odgovornost za sve učesnike u saobraćaju. On je poručio da decu treba naučiti kako da bezbedno prelaze ulicu, ali i da vozači moraju stalno biti spremni da zaustave vozilo, posebno u blizini škola. Pre svega, deca treba da uspostave kontakt sa vozačem pre nego što pređu ulicu i da provere levo, desno i ponovo levo, bez obzira na to da li je u pitanju pešački prelaz sa semaforom ili bez njega.

Osim toga, Koković je istakao da je važno roditeljima skrenuti pažnju na korišćenje bezbednosnih sedišta za decu u automobilima, bez obzira na dužinu puta do škole. Takođe, preporučuje se da deca nose odeću i rančeve sa fluorescentnim elementima kako bi bila što uočljivija vozačima.

Bezbednost dece i odgovornost roditelja

Koković je naglasio da je posebno važno edukovati najmlađe, naročito prvake kojih ima preko 60.000, jer oni još nisu razvili svest o rizicima u saobraćaju. „Ono što je jako bitno jeste da svojoj deci, naročito najmlađim prvacima, kojih ima negde preko 60.000, oni nemaju dovoljno znanje, dovoljno izraženu svest o rizicima koje saobraćaj nosi sa sobom, tako da jednostavno moramo ih uputiti, da kažemo, tih prvih dana kako bezbedno da dođu do škole“, istakao je Koković.

Pored toga, roditelji koji dovoze decu do škole automobilom moraju koristiti bezbednosna sedišta, bez obzira na to koliko je škola udaljena. „Apel roditeljima koji dovoze decu u školu da ih obavezno prevoze u bezbednosnom sedištu, nebitno koliko daleko ili blizu, da kažemo, živi od škole, koliko to putovanje dugo traje“, dodao je Koković.

Zona škole i šira odgovornost svih učesnika

Prema njegovim rečima, zona škole nije jedina u kojoj se može očekivati prisustvo dece na ulicama. „Posebno apelujemo da jednostavno sada ćemo imati mnogo više dece, naročito u zonama škole. Međutim, zona škole nije jedina površina, jedina zona gde možemo očekivati mališane, tako da jednostavno apel vozačima da posebno budu oprezni, naročito u zonama škole“, naglasio je Koković.

Zbog toga je promena u saobraćaju od 1. septembra važna i za sve ostale delove naselja, jer deca mogu biti prisutna i van neposredne blizine škola. Takođe, poseban izazov predstavljaju nepropisno parkirana vozila koja smanjuju preglednost puta i mogu dodatno ugroziti bezbednost dece. „Takođe, jednostavno moramo ih uputiti na neke bitne stvari, kako da prođu ukoliko se neko nepropisno parkirao, jer ipak deca su zbog njihove fizičke građe mnogo manje uočljiva“, zaključio je Koković.

Konačno, početak školske godine je vreme radosti, ali i odgovornosti za sve vozače, roditelje i same učenike. Primenom ovih preporuka i poštovanjem ograničenja brzine, svi zajedno mogu doprineti većoj bezbednosti dece na ulicama.