Institut za javno zdravlje saopštio da je prenos na čoveka redak, a lečenje se bazira na kliničkoj podršci

Hantavirus, opasni patogen koji se pojavio na kruzeru u Južnom Atlantiku, do sada je odneo živote troje putnika, dok je šest osoba obolelo, saopšteno je iz Instituta za javno zdravlje. Prema navodima stručnjaka, prenos sa čoveka na čoveka izuzetno je redak i zabeležen je samo kod pojedinih sojeva virusa.

Prema objašnjenju Instituta, hantavirusne infekcije predstavljaju grupu zoonoza koje izazivaju virusi iz familije Hantaviridae, a prirodni rezervoari su glodari. Ljudi se najčešće inficiraju udisanjem aerosola kontaminiranih izlučevinama zaraženih životinja. Najveći broj slučajeva globalno se registruje u Aziji i Evropi, dok je u Srbiji u poslednjih deset godina zabeleženo 127 slučajeva hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom (HGBS).

Infekcija se kod ljudi najčešće ispoljava kroz dva osnovna sindroma: hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom i hantavirusni plućni sindrom. U Evropi, prenos među ljudima nije dokazan kod sojeva koji izazivaju HGBS, dok je kod nekih sojeva iz Južne Amerike, poput Andes virusa, potvrđen ograničen prenos u bliskom kontaktu.

Tokom 2024. godine u Srbiji je registrovano 11 obolelih od HGBS, sa stopom incidencije 0,17 na 100.000 stanovnika i jednim smrtnim ishodom. U 2025. godini zabeležena su dva slučaja bez smrtnih ishoda. Specifična antivirusna terapija ili vakcina za hantavirusnu infekciju ne postoji, a lečenje je suportivno, usmereno na praćenje i tretman respiratornih, srčanih i bubrežnih komplikacija. Rani prijem u intenzivnu negu može poboljšati ishod kod težih slučajeva.

Prevencija infekcije bazira se na smanjenju kontakta između ljudi i glodara, održavanju higijene, zaptivanju otvora na objektima, bezbednom skladištenju hrane i adekvatnom čišćenju kontaminiranih prostora. Virusolog Milanko Šekler izjavio je da se mogućnost prenosa virusa u domaćinstvu procenjuje na oko tri odsto, dok kod intimnih partnera iznosi do 17 odsto. “Pretpostavljam da je do prenosa na kruzeru došlo zbog dugotrajnog deljenja zajedničkog prostora i slabe ventilacije”, naveo je Šekler, dodajući da se infekcija najčešće završava sama od sebe.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije saopštio da će oprezna monetarna politika biti nastavljena usled rasta cena energenata

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na sednici održanoj 9. maja 2026. godine da referentna kamatna stopa ostane na nivou od 5,75 odsto, saopšteno je iz ove institucije. Zadržane su i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto), a ovakva odluka doneta je uzimajući u obzir ostvareno i očekivano kretanje inflacije, kao i međunarodne rizike koji utiču na domaće tržište.

Izvršni odbor je naveo da je međugodišnja inflacija u prvom tromesečju bila ispod centralne vrednosti cilja i u martu iznosila 2,8 odsto, ali se u narednom periodu očekuje umereni rast, pre svega zbog rasta svetskih cena nafte i posledičnog uticaja na domaće cene naftnih derivata. Dodatni pritisak na inflaciju krajem godine može se očekivati zbog niske baze iz prethodne godine, usled primene Uredbe o posebnim uslovima za trgovinu određenom robom.

U saopštenju je istaknuto da će rast inflacije, uprkos rastu svetskih cena energenata, biti vremenski ograničen, a vrhunac se očekuje krajem ove i početkom naredne godine. Prestanak važenja pomenute uredbe u februaru nije prouzrokovao veći rast trgovinskih marži, što potvrđuju cene hrane koje su u martu bile niže nego godinu ranije.

Aktuelna globalna dešavanja, posebno situacija na Bliskom istoku, mogu negativno uticati na cene transporta, đubriva, lance snabdevanja, kao i na investiciono i potrošačko poverenje. Imajući u vidu da je Srbija neto uvoznik energenata, rast svetskih cena nafte direktno utiče na domaće cene, a posredno i na cene hrane, industrijskih proizvoda i usluga. Viši troškovi i smanjen raspoloživi dohodak stanovništva takođe mogu nepovoljno uticati na privredni rast.

Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod Srbije ostvario je u prvom tromesečju 2026. godine međugodišnji realni rast od 3 odsto. Rast aktivnosti u prerađivačkoj industriji, trgovini na malo i turizmu u februaru i martu doprineo je ovom rezultatu, dok se u narednom periodu očekuje dodatna podrška potrošnje i investicija, posebno kroz projekat „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“.

Iz Narodne banke Srbije poručuju da će nastaviti da vode opreznu monetarnu politiku i održavaju relativnu stabilnost deviznog kursa, uz napomenu da su spremni da reaguju ukoliko rast cena nafte ima izraženije efekte na inflaciona očekivanja. Izvršni odbor je na sednici usvojio majski izveštaj o inflaciji sa novim makroekonomskim projekcijama, koji će biti predstavljen javnosti 13. maja na konferenciji za novinare. Naredna sednica na kojoj će se odlučivati o referentnoj kamatnoj stopi zakazana je za 11. jun 2026. godine.

Obeleženo 27 godina od bombardovanja, potpisan ugovor sa kineskom kompanijom o izgradnji brze saobraćajnice

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski položila je venac na mestu nekadašnje kineske ambasade u Beogradu, obeležavajući 27 godina od bombardovanja 1999. godine, u kojem su poginula tri kineska novinara i povređeno 20 osoba. U svom obraćanju, ministarka je istakla da je prijateljstvo Srbije i Kine nastalo iz zajedničkog stradanja i borbe protiv nepravde, te da se danas potvrđuje kroz zajedničke infrastrukturne projekte i međusobnu solidarnost.

Đurđević Stamenkovski je naglasila da nije slučajno što upravo na današnji dan Srbija potpisuje ugovor sa kineskom kompanijom za izgradnju brze saobraćajnice “Vožd Karađorđe”, koja će povezivati centralnu sa istočnom Srbijom. Dodala je da su Srbija i Kina dva naroda koja su kroz istoriju pokazala otpornost i sposobnost da iz stradanja izvuku snagu za nove početke.

“To najbolje pokazuje da smo mi narodi feniksa, koji ne pristaju na pepeo i koji u stradanju pronalaze novu snagu. Ono što se dogodilo ’99 bilo je jedna od prekretnica u odnosima Srbije i Kine, jer nas je povezalo tako da nas više niko ne može razdvojiti”, rekla je Đurđević Stamenkovski.

Naglasila je da su prijateljstvo i savezništvo Srbije i Kine kaljeni u krvi i vatri i da su oba naroda iskusila nepravdu i posledice politike sile. Ministarka je podsetila da su žrtve bombardovanja ambasade stradale kao žrtve grubog kršenja međunarodnog prava i poretka zasnovanog na suverenoj ravnopravnosti država.

“Kina u Evropi nema iskrenijeg prijatelja i pouzdanijeg saveznika od Srbije. Naša moralna obaveza prema žrtvama je da Srbija i Kina i u budućnosti stoje zajedno, postojano, u duhu solidarnosti i međusobnog poštovanja”, zaključila je Đurđević Stamenkovski.