Connect with us

Srbija

31 godina od početka ‘Oluje’: Na današnji dan počela akcija u kojoj je iz Krajine proterano više od 220.000 Srba

Tokom akcije ‘Oluja’ proterano je najmanje 220.000 Srba iz Krajine, a poginulo ili nestalo više od 1.900 osoba.

Objavljeno pre

2 months

,

Vojno-policijska akcija 'Oluja' pokrenuta na današnji dan, hiljade Srba proterano – akcija Oluja Foto Izvor: Printscreen YouTube/NestaOfficial

Tokom akcije ‘Oluja’ proterano je najmanje 220.000 Srba iz Krajine, a poginulo ili nestalo više od 1.900 osoba.

Na današnji dan započela je vojno-policijska akcija ‘Oluja’, koja je dovela do masovnog egzodusa Srba iz Republike Srpske Krajine. Prema saopštenju, akcija je počela u zoru, 4. avgusta, kada su hrvatske snage napale područje Krajine. Ključne oblasti pogođene napadom bile su sever Dalmacije, Lika, Kordun i Banija, iako su te teritorije tada formalno bile pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

Prvih dana avgusta 1995. godine, kako se navodi, više od 1.900 ljudi je poginulo ili nestalo, dok je najmanje 220.000 Srba proterano sa svojih ognjišta. Ove oblasti su bile deo sektora “Jug” i “Sjever” koje su obezbeđivale mirovne snage UNPROFOR-a, uspostavljene rezolucijom Saveta bezbednosti OUN iz februara 1992. godine.

Akcija ‘Oluja’ i egzodus stanovništva iz Krajine

Prema dostupnim podacima, napad je izveden uprkos tome što su predstavnici Republike Srpske Krajine prethodnog dana u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog međunarodne zajednice o mirnom razrešenju konflikta. Ipak, vojno-policijska operacija je pokrenuta rano ujutru, bez poštovanja sporazuma.

Takođe, prema informacijama Veritasa, među poginulima je bilo više od 1.900 osoba, a procenjuje se da su dve trećine bili civili. Među njima je, prema saopštenju, bio veliki broj starijih osoba, žena i dece.

Posledice i međunarodni kontekst

Operacija “Oluja” ostala je zapamćena kao jedan od najvećih egzodusa u savremenoj evropskoj istoriji. Pored toga, izbegličke kolone Srba iz Krajine predstavljale su jednu od najvećih izbegličkih kolona u Evropi u to vreme. Na taj način, vojno-policijska akcija “Oluja” ostavila je trajne posledice na demografsku sliku regiona.

U međuvremenu, zvanični Zagreb ovu akciju i dalje naziva “vojno-policijskom akcijom” i obeležava je kao deo svog državnog narativa. S druge strane, srpska zajednica i brojne međunarodne organizacije ističu humanitarne posledice i naglašavaju gubitak civilnog stanovništva tokom napada na Krajinu. Tok događaja iz avgusta označio je prekretnicu u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije.

Povezano
Pročitaj još

Srbija

Kamioni na granici: Zadržavanja do 7 sati na izlazu iz Srbije

Teretna vozila čekaju sedam sati na graničnom prelazu Batrovci, dok su zadržavanja kraća na drugim prelazima.

Objavljeno pre

6 minutes

,

September 21, 2026

Objavio:

Kamioni na granici: Zadržavanja do 7 sati na izlazu iz Srbije – kamioni čekaju 7 sati

Teretna vozila čekaju sedam sati na graničnom prelazu Batrovci, dok su zadržavanja kraća na drugim prelazima.

Kamioni čekaju 7 sati na izlazu iz Srbije, prema poslednjem saopštenju nadležnih institucija. Najduže zadržavanje zabeleženo je na graničnom prelazu Batrovci, gde vozači teretnih vozila trenutno očekuju da napuste zemlju i do sedam sati. Ova informacija potvrđena je na osnovu podataka Uprave granične policije u 17.15 časova.

Osim na Batrovcima, zadržavanja teretnih vozila prisutna su i na drugim graničnim prelazima. Na Bezdanu kamioni čekaju četiri sata, dok je na prelazu Šid vreme čekanja tri sata. Na Kelebiji se beleži zadržavanje od dva sata, dok je na Horgošu čekanje sat i po. Na prelazu Sremska Rača vozači teretnih vozila mogu očekivati sat vremena zadržavanja.

Stanje na ostalim graničnim prelazima

Kada je reč o putničkim vozilima, prema najnovijim informacijama nema zadržavanja na graničnim prelazima. To znači da putnici mogu planirati svoje putovanje bez bojazni od dužih čekanja na izlazu iz zemlje. Takođe, saobraćaj na autoputevima odvija se nesmetano jer nema zadržavanja na naplatnim stanicama, prema podacima preduzeća “Putevi Srbije”.

Uprava Carina i nadležne institucije savetuju vozačima teretnih vozila da, ukoliko je moguće, koriste alternativne granične prelaze ili planiraju putovanje u skladu sa aktuelnim zadržavanjima. Ove informacije posebno su važne za prevoznike i špediterske kuće koje svakodnevno obavljaju međunarodni transport robe.

Preporuke za vozače teretnih vozila

Zbog trenutne situacije, preporučuje se vozačima da prate najnovije izveštaje o stanju na graničnim prelazima. U međuvremenu, stalna komunikacija sa dispečerima i logističkim službama može doprineti boljoj organizaciji transporta. Osim toga, redovno informisanje o promenama u vremenu čekanja pomaže u izbegavanju nepotrebnih zastoja.

Zadržavanja kamiona na izlazu iz Srbije mogu uticati na rokove isporuke i planove domaćih i stranih kompanija. Ipak, pravovremeno informisanje i prilagođavanje rute omogućava efikasnije upravljanje transportom. Nadležni apeluju na sve vozače da budu strpljivi i poštuju procedure na granici kako bi proces prelaska bio što brži.

Pročitaj još

Srbija

Đurđević Stamenkovski uručila boračke spomenice u Bosilegradu: Priznanje za hrabrost i žrtvu

Ministarka je u Bosilegradu porodicama palih boraca, ratnim vojnim invalidima i borcima uručila boračke spomenice kao znak zahvalnosti države.

Objavljeno pre

51 minutes

,

September 21, 2026

Objavio:

Đurđević Stamenkovski uručila boračke spomenice u Bosilegradu: Priznanje za hrabrost i žrtvu

Ministarka je u Bosilegradu porodicama palih boraca, ratnim vojnim invalidima i borcima uručila boračke spomenice kao znak zahvalnosti države.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski uručila je danas u Bosilegradu boračke spomenice porodicama palih boraca, ratnim vojnim invalidima i borcima. Ova dodela spomenica predstavlja nacionalno priznanje za pokazanu žrtvu, hrabrost i doprinos u odbrani otadžbine, prema zvaničnoj izjavi ministarstva.

Porodicama i prisutnim borcima, ministarka je poručila da se najveća ljubav prema bližnjima i domovini pokazuje onda kada je najteže. Takođe je istakla da su se svi borci odazvali pozivu vojne trube i bili tamo gde je bilo najteže. “Dvojica se nisu vratila. Četvorica su danas ratni vojni invalidi, ali svi vi koji ste tada bili tamo mogli ste da ponesete istu sudbinu. Niko se nije povukao ni za pedalj i nikome strah nije bio veći od hrabrosti”, navela je Đurđević Stamenkovski.

Uručivanje boračkih spomenica u Bosilegradu

Ceremonija uručenja spomenica održana je danas u Bosilegradu, uz prisustvo porodica palih boraca, ratnih vojnih invalida i boraca. Prema rečima ministarke, dodela boračkih spomenica ima za cilj da podseti na značaj žrtve koju su podneli oni koji su branili otadžbinu. Osim toga, ona je naglasila važnost nacionalnog priznanja koje država Srbija odaje svojim građanima.

Ministarka je u svom obraćanju podvukla da je država trajno zahvalna na žrtvi i doprinosu svih onih koji su učestvovali u odbrani. Na taj način, prema njenim rečima, Srbija pokazuje da pamti i poštuje svoje heroje.

Poruka zahvalnosti i sećanja

Đurđević Stamenkovski je naglasila da dodela boračkih spomenica nije samo formalnost, već čin dubokog poštovanja prema žrtvi, hrabrosti i odanosti boraca. “Srbija vašu žrtvu večno pamti”, istakla je ministarka u svom govoru pred prisutnima. Na taj način, država potvrđuje svoju posvećenost negovanju sećanja na one koji su dali najviše za slobodu i sigurnost otadžbine.

Dodela boračkih spomenica u Bosilegradu ima posebno mesto, jer je ovo mesto pretrpelo velike žrtve tokom ratnih dešavanja. Pre svega, ova svečanost je prilika da se još jednom izrazi zahvalnost i poštovanje onima koji su pokazali izuzetnu hrabrost u teškim trenucima. Takođe, dodela spomenica šalje jasnu poruku da Srbija nikada neće zaboraviti svoje borce.

Pročitaj još

Srbija

Poskok na drvetu u Srbiji: Retka pojava najotrovnije zmije Evrope zabeležena na Kosovu

Šar planinski poskok, najopasnija evropska zmija, snimljen je u selu Gotovuša u blizini granice, gde inače retko boravi na drveću.

Objavljeno pre

1 hour

,

September 21, 2026

Objavio:

Poskok na drvetu u Srbiji: Retka pojava najotrovnije zmije Evrope zabeležena na Kosovu

Šar planinski poskok, najopasnija evropska zmija, snimljen je u selu Gotovuša u blizini granice, gde inače retko boravi na drveću.

Prizor poskoka na drvetu iznenadio je meštane sela Gotovuša, jer se najotrovnija zmija Evrope retko viđa na takvom mestu. Šar planinski poskok (Vipera ammodytes), poznat kao najopasnija evropska zmija, zabeležen je na grani drveta, što je izazvalo pažnju i zabrinutost lokalnog stanovništva. Ova vrsta se ističe prepoznatljivim rogom na vrhu glave, po kome je i dobila ime.

Poskok najčešće naseljava kamenjare, sunčane padine i suve predele. Zbog toga ga je teško uočiti, jer se savršeno stapa sa okolinom. Iako ima snažan otrov, ova zmija uglavnom izbegava ljude i napada samo kada se oseti ugroženom. Pojava poskoka na drvetu, kako ističu poznavaoci prirode, nije tipična, ali pokazuje koliko je ova zmija prilagodljiva u svom okruženju.

Gde se najčešće može sresti poskok u Srbiji?

Šar planinski poskok se ne odnosi na posebnu vrstu, već na lokalnu populaciju poskoka koja obitava na području Šar planine i okolnih sela. Najčešće ga možemo naći na kamenitim i suvim predelima, gde se, zahvaljujući boji i šari, lako uklapa u ambijent. Osim toga, ova zmija je odličan lovac iz zasede. Strpljivo čeka svoj plen, koji uglavnom čine glodari i gušteri.

Zanimljivo je da, iako poskok važi za najotrovniju zmiju Evrope, u prirodi retko dolazi do kontakta sa ljudima. Napada isključivo kada se nađe u opasnosti, pa je važno poštovati njeno stanište. Takođe, stručnjaci naglašavaju da pojava poskoka na drvetu nije razlog za paniku, već prilika da bolje upoznamo životinjski svet Srbije.

Kako se ponašati u slučaju susreta sa poskokom?

Priroda nije opasna dok je poštujemo, poručuju stručnjaci koji su komentarisali pojavu poskoka na drvetu kod Gotovuše. Pre svega, savetuje se izbegavanje naglih pokreta i ne pokušavati da se zmija ukloni ili uhvati. Ako primetite poskoka, najbolje je polako se udaljiti. Poskok se generalno povlači pred čovekom i ne pokazuje agresiju bez razloga.

Na taj način, susret sa ovom zmijom može ostati bezbedan i za ljude i za životinju. Štaviše, očuvanje njenog prirodnog staništa doprinosi bogatstvu biodiverziteta u Srbiji. Zbog toga je važno informisati se o vrstama koje žive u našoj zemlji i naučiti kako da se ponašamo ukoliko dođe do neočekivanog susreta sa njima.

Pročitaj još

U Trendu