Zdravstvene ekipe prijavile 96 intervencija tokom noći, najviše zbog povišenog krvnog pritiska

Lekari Vojnomedicinske akademije u Beogradu saopštili su da je tokom poslednjih dana primećen povećan broj pacijenata sa moždanim udarima, što se dovodi u vezu sa promenom vremenskih uslova. Tokom prethodne noći, ekipe Hitne pomoći obavile su ukupno 96 intervencija, od kojih je 16 bilo na javnim mestima, navodi se u zvaničnim podacima.

U Beogradu je zabeleženo 12 saobraćajnih nezgoda tokom noći, pri čemu nije bilo teže povređenih, prema informacijama iz zdravstvenih službi. Jedan muškarac povređen je u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na Mirijevskom bulevaru oko 22:08, nakon čega je prevezen u Urgentni centar.

Zdravstvene ekipe ističu da se u ovom periodu za pomoć najčešće javljaju osobe sa povišenim krvnim pritiskom. “Uočili smo porast broja moždanih udara kod pacijenata, što je verovatno povezano sa naglim promenama vremena”, naveli su lekari VMA u zvaničnoj izjavi.

Nadležne službe apeluju na građane, posebno hronične bolesnike, da prate zdravstveno stanje i pridržavaju se preporuka lekara tokom promena vremena.

Hladna vazdušna masa sa istoka donela kišu i sneg, stručnjaci upozoravaju na opasnost od mraza

Veoma hladna vazdušna masa sa istoka Evrope i Rusije zahvatila je Srbiju jutros, donoseći značajno zahlađenje i neuobičajene vremenske prilike za kraj aprila. Prema zvaničnim informacijama, u većem delu zemlje zabeležene su temperature između 5 i 9°C, dok je u Beogradu izmereno 8°C.

Jutros je u zapadnim, centralnim i istočnim delovima Srbije padala kiša, a obilnije padavine registrovane su u Negotinskoj Krajini. Na planinama iznad 1000 metara, uključujući Zlatibor, Goliju, Taru, Kopaonik i Staru planinu, pao je sneg. Na Kopaoniku je izmereno -3°C, dok je temperatura na Zlatiboru dostigla 0°C, a u Sjenici 2°C. Na severozapadu Bačke jutros je bilo vedro, uz temperaturu od 3°C.

Tokom dana na severu Srbije očekuje se razvedravanje i sunčano vreme, dok će u ostalim delovima preovlađivati oblačnost, kiša i pljuskovi, a na planinama sneg. Snežna granica tokom dana spuštaće se na oko 1000 metara, lokalno i do 800 metara nadmorske visine. Maksimalne dnevne temperature kretaće se od 8°C na jugu do 16°C na severu Srbije, dok će u Beogradu biti do 15°C. Na planinama se očekuje do 10 cm novog snega, uz temperature ispod nule, a na Kopaoniku i do -5°C.

Kako je saopšteno, tokom večeri sledi razvedravanje u svim predelima, dok će noć ka petku biti veoma hladna. U mnogim delovima zemlje prognozira se prizemni mraz, a lokalno i mraz na 2 metra iznad tla, sa minimalnim temperaturama od 0 do 5°C, ponegde i ispod nule. Stručnjaci upozoravaju na opasnost za poljoprivredne i ratarske useve zbog mogućih oštećenja, te savetuju građanima da redovno prate najave i upozorenja nadležnih službi.

Za petak se najavljuje sunčano i nešto toplije vreme, ali i dalje hladno za ovo doba godine, uz moguću pojavu lokalnih pljuskova u južnim i centralnim delovima. Maksimalne temperature biće od 10°C na jugu do 18°C na severu, dok će u Beogradu dostići do 16°C. Od vikenda se očekuje postepeno otopljenje i povratak prolećnih temperatura sledeće sedmice, sa maksimalnim vrednostima do 25°C i mogućom lokalnom nestabilnošću.

Podzemni kompleks građen 26 godina služio kao sklonište za Josipa Broza Tita i najbliži krug

Titov bunker, poznat i kao ARK D-0, jedan od najvećih vojnih objekata iz perioda Hladnog rata na prostoru bivše Jugoslavije, otvoren je za javnost 2011. godine, nakon što je više decenija bio strogo čuvana tajna. Smešten u brdima iznad Konjica u Federaciji Bosne i Hercegovine, kompleks je izgrađen između 1952. i 1979. godine s ciljem da obezbedi zaštitu doživotnom predsedniku Josipu Brozu Titu i do 350 članova njegovog užeg kruga u slučaju nuklearnog sukoba.

Prema dostupnim podacima, izgradnja bunkera bila je poverena najvišim vojnim strukturama, a o njegovoj punoj svrsi znali su samo Tito i još pet visokih funkcionera. Objekat je skriven ispod kuće i prostire se na oko 6.500 kvadratnih metara, na dubini od 280 metara. U njegovu izgradnju uloženo je 4,6 milijardi dolara, što danas iznosi oko 10 milijardi američkih dolara.

Bunker je projektovan da omogući autonomno funkcionisanje tokom šest meseci, sa naprednim sistemima za ventilaciju, zaštitu od nuklearnog udara, protivpožarnom zaštitom, rezervoarima za vodu i naftu, te komunikacionim centrima. Sastoji se od 12 međusobno povezanih blokova, uključujući stambene jedinice, konferencijske sale, sobe za strateško planiranje i privatni bioskop. Ulazak je bio moguć kroz troje metalnih vrata debljine jednog metra.

Lokacija bunkera izabrana je zbog blizine reke Neretve, koja i danas obezbeđuje pitku vodu, kao i zbog centralnog položaja Konjica u tadašnjoj Jugoslaviji. Planinski teren pružao je dodatnu zaštitu od potencijalnih udara.

Nakon deklasifikacije objekta 2011. godine, Titov bunker postao je atraktivna turistička destinacija i deo projekata očuvanja modernog istorijskog nasleđa. Kompleks sada funkcioniše kao muzejski i izložbeni prostor, a moguće ga je posetiti u okviru organizovanih tura koje traju oko dva sata.