Temperatura u vozilu parkiranom na suncu može dostići 60 stepeni za sat vremena, što stvara zdravstveni rizik.

Ulazak u vreo auto tokom letnjih dana može predstavljati ozbiljan zdravstveni rizik za organizam, upozoravaju stručnjaci. Prema rezultatima merenja, temperatura u kabini automobila parkiranog na suncu već nakon sat vremena prelazi 60 stepeni. Površine kao što su volan i sedišta, mogu se zagrejati do čak 76 stepeni, što dodatno povećava opasnost.

Brzo zagrevanje automobila i posledice po zdravlje

Merenja pokazuju da se unutrašnjost vozila zagreva mnogo brže nego što vozači pretpostavljaju. Kada je spoljna temperatura 36 stepeni, kabina automobila može dostići 45 stepeni za samo deset minuta. Površine unutar vozila, poput plastike, sedišta i armaturne table, zadržavaju toplotu i isijavaju je još 10 do 20 minuta, čak i kada se upali klima-uređaj. Zbog toga, trenutni ulazak u vreo auto i paljenje klime ne daje brzo olakšanje, već može izazvati šok organizmu.

Preporuke stručnjaka za bezbedno rashlađivanje vozila

Juraj Šebalj, automobilista, i stručnjaci iz Hrvatskog autokluba ističu važnost pravilnog rashlađivanja automobila pre nego što vozač sedne za volan. Pre svega, savetuje se da se pre ulaska otvore sva vrata i prozori kako bi se izbacio toplotni talas iz unutrašnjosti. Na taj način, temperatura u kabini se može smanjiti pre nego što vozač i putnici sednu u vozilo.

Šebalj naglašava da uključivanje klima-uređaja odmah po ulasku nije dovoljno brzo rešenje. Materijali unutar automobila zadržavaju toplotu i potrebno je vreme da se sve površine rashlade. Zbog toga je važno provetravati vozilo pre vožnje, a zatim koristiti klimu za postepeno snižavanje temperature.

Zašto je pravilno rashlađivanje važno za zdravlje

Izlaganje visokim temperaturama u automobilu može izazvati neprijatnost, ali i ozbiljnije zdravstvene posledice, posebno kod osetljivih osoba. Površine koje su pregrejane mogu izazvati opekotine na koži, dok nagla promena temperature može opteretiti srce i krvne sudove. Osim toga, stručnjaci ističu da je neophodno izbegavati ulazak u vreo auto bez prethodnog provetravanja, kako bi se smanjio rizik od toplotnog udara.

Konačno, preporučuje se da vozači uvek prate temperaturu u kabini i, kad god je moguće, parkiraju vozilo u hladu. Na taj način se smanjuje opasnost od pregrejavanja automobila i štiti zdravlje svih putnika.

Noćne obustave saobraćaja kod Soluna najavljene su u narednim danima zbog radova na projektu Flyover.

Putnici koji planiraju da prolaze kroz Solun tokom narednih noći treba da obrate pažnju na najavljene obustave saobraćaja kod Soluna. Prema saopštenju, radovi na obilaznici ovog grada dovode do privremenih izmena režima saobraćaja i preusmeravanja kroz grad.

U okviru projekta „Flyover“, dve nove noćne obustave biće uvedene. Prva obustava važi u noći između utorka i srede, odnosno 4. na 5. avgust, od 23.00 do 05.00 časova. Tada će biti zatvoren smer iz pravca Halkidikija ka Evzoniju, Makedoniji i Srbiji, a vozila će biti preusmeravana kroz grad.

Detalji obustave saobraćaja kod Soluna

Druga privremena obustava planirana je za noć između srede i četvrtka, 5. na 6. avgust, takođe od 23.00 do 05.00 časova. U tom periodu biće zatvoren deo obilaznice u oba smera. Zbog toga će sva vozila iz Srbije i Makedonije ka Halkidikiju, kao i iz pravca Halkidikija ka Srbiji, biti preusmerena kroz grad Solun.

Tokom noćnih sati, prema saopštenju, saobraćaj kroz grad obično je slabiji, tako da se ne očekuju veće gužve. Ipak, vozačima se savetuje da budu oprezni i prate privremenu signalizaciju, kao i uputstva policije. Navigacija možda neće prikazivati sve privremene izmene, pa je preporučeno obraćanje pažnje na znakove na terenu.

Saveti za vozače tokom privremenih izmena

Zbog obustave saobraćaja kod Soluna, preporučuje se svim putnicima da planiraju putovanje u skladu sa najavljenim izmenama. Takođe, preporučuje se da vozači koriste alternativne pravce ukoliko im to odgovara, kako bi izbegli moguće zastoje tokom noćnih sati.

Ove privremene mere uvedene su zbog radova na značajnom infrastrukturnom projektu, a cilj je unapređenje saobraćajne mreže oko Soluna. Na kraju, putnici koji iz Srbije ili Makedonije putuju ka Halkidikiju ili se vraćaju, treba da budu spremni na ove izmene i da dodatno prate sve aktuelne informacije tokom putovanja.

Više od 220.000 Srba proterano je tokom akcije Oluja, dok su stotine porodica izgubile najmilije u progonu

Vojna akcija Oluja započeta je 4. avgusta napadom na Republiku Srpsku Krajinu i trajala je do 7. avgusta, nastavljajući se kasnije i na prostoru Bosne i Hercegovine. Tokom ove operacije, prema objavljenim podacima, više od 220.000 Srba je proterano iz svojih domova, dok je više od 1.900 ljudi izgubilo život. O razmerama zločina koji su se dogodili tokom akcije Oluja svedoče brojni snimci i izjave preživelih, među kojima se nalazi i svedočanstvo Srbina koji je u bombardovanju izbegličke kolone na putu iz Srpske Krajine izgubio majku, rođenog brata i brata od ujaka, dok su dvoje maloletne dece jedva preživeli.

Akcija Oluja i posledice po srpsko stanovništvo

Tokom nekoliko dana trajanja Oluje, kolone izbeglica su se kretale ka Srbiji i Republici Srpskoj, bežeći od granatiranja i napada. U jednoj od tih kolona, prema njegovim rečima, pogođeni su traktorima dok su pokušavali da se spasu. Osim toga, snimci iz tog perioda prikazuju scene razaranja i uništavanja naselja, dok su mnoge porodice trajno ostale bez svojih najmilijih.

Iako su pojedinci pokušavali da izbegnu napad sklanjajući se sa glavnih puteva, granatiranje civilnih kolona ostavilo je trajne posledice po preživele. Kako je naveo jedan od svedoka, krenuo je da pokrene traktor kada je video avione iznad sebe, a istog trenutka je usledio napad.

Svedočanstva preživelih i širi kontekst zločina tokom Oluje

Mnogi preživeli iz akcije Oluja i danas se prisećaju tih događaja sa velikim bolom. Prikazani snimci i izjave svedoče o uništavanju, ubistvima i progonu civila, što dodatno osvetljava razmere zločina nad srpskim stanovništvom. Pored toga, slučajevi gubitka više članova porodice u istom napadu nisu retki, što se vidi i u ovom potresnom svedočenju.

Konačno, događaji iz avgusta i septembra ostavili su neizbrisiv trag na zajednicu Srba iz Krajine, a brojne porodice i danas tragaju za nestalima ili žive sa posledicama gubitka. O akciji Oluja i njenim posledicama govori se i danas, kako kroz lična svedočenja, tako i kroz javne rasprave o zločinima počinjenim tokom te operacije.