Aleksandar Đurđević ističe da vernici često greše ostavljajući novac na samim ikonama u crkvi

Teolog Aleksandar Đurđević objasnio je pravilnu praksu ostavljanja dobrovoljnog priloga prilikom celivanja ikona u crkvi. Prema njegovim rečima, vernici često greše ostavljajući novac direktno na ikone, što nije preporučljivo. Đurđević naglašava da za tu namenu postoje posebne korpice ili prorezi u koje treba ubaciti novac.

“Često možemo videti ljude kako na same ikone ostavljaju novac, ali treba da znate da to ipak ne treba da radimo. S razlogom postoje korpice za odlaganje novca ili pak prorezi u koje ubacujemo svoj dobrovoljni prilog”, rekao je Đurđević. On je dodao da ikone treba da budu čiste i da služe za celivanje, a ne kao mesto za ostavljanje novca.

“One se celivaju, nisu tu da bi se novac odlagao upravo na njih. I upamtite, nije bitno koliko novca stavite na ikonu, bitno je da je od srca!”, zaključio je teolog.

Prema izjavama stručnjaka, važno je poštovati pravila i tradiciju prilikom davanja priloga u crkvi, kako bi se sačuvalo dostojanstvo i čistoća ikona.

Izvođač radova intenzivno asfaltira trasu, a novi granični prelaz sa 16 traka trebalo bi da ubrza protok saobraćaja prema BiH

Izgradnja deonice auto-puta Kuzmin–Sremska Rača, koja je deo budućeg auto-puta Beograd–Sarajevo (E-761), nalazi se u završnoj fazi, saopšteno je iz nadležnih preduzeća. Ova saobraćajnica, koja uključuje novi most preko Save, povezaće Srbiju i Bosnu i Hercegovinu bržom i efikasnijom vezom, a radovi su najintenzivniji na asfaltiranju i postavljanju signalizacije.

Tokom radova, kompletirani su donji slojevi kolovoza, dok se završne aktivnosti odvijaju na petljama, kolovoznim slojevima, bankinama i zaštitnim ogradama. Izvođač radova je turska kompanija Taşyapı, zadužena za ceo projekat na ovoj deonici, uključujući mostove i prateću infrastrukturu.

Nova deonica prostire se na dužini od 18 do 22 kilometra i projektovana je za brzine do 130 km/h. Saobraćajnica ima dva kolovoza, svaki sa po dve vozne i jednom zaustavnom trakom, odvojene srednjim razdelnim pojasom. Početak trase je u naselju Kuzmin, gde se gradi denivelisana petlja “Kuzmin 1”, dok druga velika petlja omogućava priključak kod sela Bosut. Na trasi su izgrađeni mostovi preko Save i Bosuta, osam manjih mostova, jedanaest podvožnjaka i pet nadvožnjaka, čime je unapređena bezbednost saobraćaja.

Na ulazu u deonicu kod Kuzmina i na izlazu prema Republici Srpskoj predviđene su automatske naplatne rampe. Radovi obuhvataju i izgradnju zatvorenog sistema kišne kanalizacije i 34 separatora, kao i regulaciju 41 melioracionog kanala. Najzahtevniji objekat je most preko Save kod Sremske Rače, dužine 1.310 metara, sa prilaznim betonskim i centralnom čeličnom konstrukcijom. Most preko reke Bosut je takođe završen.

Paralelno sa auto-putem gradi se i integrisani granični prelaz Sremska Rača na površini od 50 hektara, sa ukupno 16 traka – 12 za putnička i 4 za teretna vozila. Prelaz je dislociran oko 500 metara pre mosta zbog međunarodnih dalekovoda, a Vlada Srbije je za ovaj projekat izdvojila oko 200 miliona dinara. Pregovara se o zajedničkom funkcionisanju prelaza između Srbije i BiH, a otvaranje će biti sinhronizovano sa završetkom radova na obe strane granice.

Delegacija srpskih i jermenskih predstavnika položila vence, istaknuta važnost očuvanja istorijskog pamćenja

U Beogradu je održana ceremonija povodom 111 godina od genocida nad Jermenima, tokom koje su vence položile narodna poslanica Staša Stojanović i predsednica Jermenske nacionalne zajednice u Srbiji Biljana Šahrimanjan Obradović. Događaj je organizovan u znak sećanja na žrtve stradale za vreme Otomanskog carstva, a prisustvovao je i ambasador Republike Jermenije u Srbiji Ašot Hovakimjan.

Ceremonija je protekla u znaku poštovanja prema jermenskom narodu i naglašavanja značaja kulture sećanja. Govornici su istakli da je važno negovati trajno pamćenje na ovakve događaje, kako bi se sprečili slični zločini u budućnosti. Biljana Šahrimanjan Obradović je navela da veze između srpskog i jermenskog naroda predstavljaju primer dubokog istorijskog prijateljstva, zasnovanog na zajedničkim vrednostima, stradanju i istrajnosti kroz vekove.

“Oba naroda dele iskustvo očuvanja identiteta, kulture i vere uprkos brojnim izazovima, što je dodatno učvrstilo međusobno razumevanje i solidarnost. U vremenu globalnih izazova, prijateljstvo Srbije i Jermenije ostaje snažan podsetnik na značaj međusobnog uvažavanja, očuvanja tradicije i zajedničkog zalaganja za mir, stabilnost i prosperitet naših naroda”, izjavila je Šahrimanjan Obradović.

Narodna poslanica Staša Stojanović izrazila je duboko poštovanje prema žrtvama i solidarnost sa jermenskim narodom, naglašavajući važnost trajnog sećanja na jedno od najtežih poglavlja njihove istorije. Ambasador Ašot Hovakimjan podsetio je da je stradanje Jermena bilo osnova za kasnije definisanje termina genocid i odao poštu nevinim žrtvama.

Ceremonija u Beogradu još jednom je potvrdila snažne veze i solidarnost između srpskog i jermenskog naroda, uz poruku o potrebi očuvanja istorijske svesti i zajedničkog zalaganja za mir.