Šest osoba obolelo od neuroinvazivnog oblika groznice Zapadnog Nila, registrovani slučajevi u tri okruga

Groznica Zapadnog Nila u Srbiji potvrđena je kod šest osoba, a prema saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, svi oboleli imaju neuroinvazivni oblik bolesti. Slučajevi su registrovani od 1. juna do 16. avgusta 2026. godine na području Beograda, Južnobanatskog i Srednjobanatskog okruga.

Među zaraženima su četiri muškarca i dve žene, sa prosečnom starošću od 64 godine. Prema zvaničnim podacima, virus Zapadnog Nila širi se i regionom i Evropom, a Institut „Batut“ izdao je ključne preporuke građanima za prevenciju infekcije.

Detalji o groznici Zapadnog Nila u Srbiji

Od početka sezone nadzora, groznica Zapadnog Nila u Srbiji registrovana je kod šest pacijenata. Dva slučaja potvrđena su u Beogradu, dva u Južnobanatskom okrugu i dva u Srednjobanatskom okrugu. Svi oboleli razvili su tešku, neuroinvazivnu formu bolesti. Ova infekcija je sezonska i najčešće se javlja od juna do novembra, a prenosi je zaraženi komarac vrste Culex pipiens, poznat kao domaći ili rečni komarac.

Prema podacima iz Instituta „Batut“, prosečna starost zaraženih je 64 godine, a među njima su četiri muškarca i dve žene. Virus je i dalje prisutan na teritoriji Srbije, zbog čega stručnjaci apeluju na dodatni oprez.

Širenje virusa u regionu i Evropi

Groznica Zapadnog Nila u Srbiji deo je šireg trenda širenja virusa u regionu i Evropskoj uniji. Zaključno sa 13. avgustom 2026. godine, slučajevi su registrovani u Italiji, Grčkoj, Rumuniji, Španiji, Francuskoj i Nemačkoj, kao i u Severnoj Makedoniji. U sedam evropskih zemalja identifikovano je ukupno 75 područja pogođenih virusom. Prijavljeno je 426 lokalno stečenih slučajeva infekcije kod ljudi, od kojih najviše u Italiji (224) i Grčkoj (105).

Ova činjenica ukazuje na potrebu za pojačanim merama prevencije, kako zbog prisutnosti virusa u Srbiji, tako i zbog učestalosti obolevanja u susednim državama.

Simptomi bolesti i preporuke za zaštitu

Simptomi groznice Zapadnog Nila nastaju 3 do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca. Kod oko 80 odsto zaraženih infekcija protiče bez simptoma. Međutim, oko 20 odsto ima blagu kliničku sliku sa povišenom temperaturom, glavoboljom, mučninom ili povraćanjem. U ređim slučajevima javlja se otok limfnih žlezda ili osip na koži grudnog koša, leđa i stomaka.

Kod jednog obolelog na 150 inficiranih razvija se teška klinička slika sa znakovima upale mozga ili moždanica. Tada se pojavljuju ukočenost vrata, dezorijentacija, slabost, pa čak i paraliza. Ovi simptomi mogu trajati nedeljama i ostaviti trajna neurološka oštećenja.

Institut „Batut“ naglašava da ne postoji vakcina protiv groznice Zapadnog Nila kod ljudi. Zbog toga preporučuje lične mere zaštite: upotrebu repelenata, nošenje duge odeće svetlih boja, izbegavanje boravka napolju u sumrak i zoru, korišćenje zaštitnih mreža na prozorima i vrata, kao i uklanjanje stajaće vode iz dvorišta i terasa.

Pored toga, građanima koji putuju u inostranstvo savetuje se primena svih zaštitnih mera, posebno u tropskim i suptropskim predelima. Ako se primete simptomi koji mogu ukazivati na neuroinvazivni oblik bolesti, preporučuje se hitno obraćanje izabranom lekaru.

Nekada imamo utisak da je dan tek počeo, a već je veče.

Satima smo bili zauzeti, ali kada se osvrnemo, čini nam se da je vreme prošlo neverovatno brzo.

Na to utiče način na koji naš mozak doživljava vreme.

1. Stalno proveravanje telefona

Kratko gledanje telefona može se pretvoriti u desetine malih prekida tokom dana.

Poruka, video, vest ili društvene mreže prebacuju pažnju sa jedne stvari na drugu.

Kada dan ispunimo takvim sitnim prekidima, vreme može da deluje kao da prolazi mnogo brže.

2. Radimo više stvari odjednom

Multitasking zvuči kao način da uštedimo vreme, ali stalno prebacivanje pažnje između zadataka može učiniti dan veoma rascepkanim.

Radimo malo jednog, malo drugog, odgovaramo na poruke i istovremeno razmišljamo o sledećoj obavezi.

Na kraju dana teško je izdvojiti jasne trenutke koji su ga obeležili.

3. Svaki dan izgleda isto

Rutina nam olakšava život, ali može uticati i na osećaj protoka vremena.

Kada su dani veoma slični, mozak ima manje novih događaja koje će posebno registrovati.

Zato period proveden u novom gradu ili na putovanju često deluje duže od nekoliko nedelja provedenih u istoj rutini.

4. Stalno smo zauzeti

Kada smo potpuno fokusirani na obavezu, vreme može proći neprimetno.

To nije nužno loše. Problem nastaje kada prođe ceo dan, a nemamo nijedan trenutak u kojem smo stvarno zastali.

Pauza, šetnja ili razgovor bez gledanja na sat mogu promeniti taj osećaj.

5. Ne ostavljamo prostor za dosadu

Dosada ima lošu reputaciju, ali može biti korisna.

Kada nemamo šta da radimo, pažnja počinje da luta. Razmišljamo, primećujemo okolinu i pravimo mentalne veze između različitih stvari.

Ako svaki trenutak dosade popunimo telefonom, dan postaje niz kratkih sadržaja koji se brzo smenjuju.

Zato možda nije potrebno pronaći način da dan traje duže.

Ponekad je dovoljno samo usporiti.

Više od 11 miliona dinara prikupljeno je u prvoj sezoni Teatra humanosti Fondacije Mozzart za pomoć građanima.

Prva sezona koju su obeležili Teatar humanosti Fondacije Mozzart i donacije za lečenje građana Srbije rezultirala je prikupljanjem više od 11.000.000 dinara. Pozorišna scena na adresi Cara Dušana 35 na Dorćolu, prema saopštenju Fondacije Mozzart, postala je simbol mesta gde umetnost, solidarnost i humanost idu ruku pod ruku. Čim je tokom letnje pauze spuštena zavesa na ovom pozorištu, cela Srbija pretvorila se u podijum za humanu misiju ove fondacije.

Teatar humanosti Fondacije Mozzart u fokusu

Dok traje letnja pauza, aktivnosti koje je pokrenula Fondacija Mozzart prelaze granice pozorišne sale. Kroz ulaganje u zajednicu, kulturu, zdravstvo, sport i obrazovanje, Fondacija Mozzart ističe značaj angažovanja u društvu. Sezona Teatra humanosti ostavila je trag, jer svaka ulaznica nije značila samo veče u pozorištu, već i neposrednu pomoć onima kojima je bila najpotrebnija.

Na ovaj način, teatar na Dorćolu nije bio samo mesto umetničkog izražavanja, već i prostor nade i podrške. Takođe, prema zvaničnom saopštenju, svaka predstava bila je prilika da se pokaže koliko je važno povezivanje umetnosti i humanosti u svakodnevnom životu.

Humanost kroz umetnost – značaj za zajednicu

Osim toga, Fondacija Mozzart nastavlja da ulaže u različite oblasti društva, čime potvrđuje da se prava vrednost dela ogleda na pozornici humanosti. Prikupljenih više od 11.000.000 dinara tokom prve sezone Teatra humanosti Fondacije Mozzart pokazuje snagu zajedničkog delovanja. Ovaj iznos usmeren je na lečenje građana Srbije kojima je pomoć najpotrebnija.

Zbog toga Teatar humanosti Fondacije Mozzart postaje primer kako kulturni događaji mogu imati mnogo širi uticaj od zabave i umetnosti. Prikupljena sredstva pokazuju koliko je moguće promeniti živote ljudi kada se zajednica okupi oko zajedničkog cilja solidarnosti i podrške.

Šta kažu iz Fondacije Mozzart o nastavku misije

Prema saopštenju Fondacije Mozzart, plan je da se sa humanitarnim aktivnostima nastavi i u narednim sezonama. Teatar humanosti Fondacije Mozzart i dalje će biti mesto gde se umetnost i humanost susreću, dok će građani imati priliku da svojim dolascima i dalje podržavaju one kojima je pomoć potrebna.

Konačno, iskustva iz prve sezone pokazuju da zajedništvo i solidarnost kroz umetnost mogu doneti stvarne promene. Fondacija Mozzart poručuje da će i dalje ulagati u projekte koji spajaju ljude, promovišu humanost i podižu kvalitet života u zajednici.