Ako ste ovog leta krenuli na odmor u Grčku, pre odlaska na plažu trebalo bi da znate da na pojedinim delovima obale važe stroža pravila nego ranije.

Grčka je za 2026. godinu proširila listu takozvanih „netaknutih“ plaža, na kojima su uvedena dodatna ograničenja kako bi se zaštitili osetljivi obalni ekosistemi. Na listi se sada nalaze 251 plaža, uključujući i pojedine lokacije na popularnim ostrvima.

Na ovim plažama nema ležaljki i suncobrana

Na plažama koje su obuhvaćene posebnim režimom nije dozvoljeno postavljanje komercijalnih suncobrana i ležaljki, kao ni određene druge turističke infrastrukture.

To znači da turisti na takvim mestima ne treba da očekuju klasične plažne klubove i redove ležaljki uz more.

Cilj je da se određeni delovi obale ostave u što prirodnijem stanju, posebno tamo gde postoje značajna prirodna staništa i zaštićena područja.

Pravila važe i na poznatim destinacijama

Nova ograničenja nisu vezana samo za manje poznate i udaljene delove obale. Među područjima na koja se odnose nalaze se i delovi popularnih turističkih destinacija, uključujući Krit, Zakintos i Naksos.

Zato turisti koji planiraju odlazak na određenu plažu ne bi trebalo da računaju da će svuda pronaći iste uslove.

Kontrola plaža je pooštrena

Grčka je poslednjih godina pojačala kontrolu korišćenja obale, a pravila predviđaju i ozbiljne kazne za one koji neovlašćeno zauzimaju javni prostor ili prekorače odobrenu površinu.

Prema informacijama grčkog Ministarstva ekonomije i finansija, za neovlašćeno zauzimanje plaže ili prekoračenje odobrenog prostora predviđena je kazna koja može iznositi četvorostruki iznos naknade koja bi se plaćala za odgovarajuću koncesiju.

Istovremeno, pravo građana na slobodan pristup obali mora biti zaštićeno, a za ometanje tog pristupa predviđene su dodatne kazne.

Šta turisti treba da urade?

Pre nego što krenete na određenu plažu, proverite da li je obuhvaćena posebnim režimom zaštite.

Ako jeste, najbolje je računati na prirodniji tip plaže, bez iznajmljivanja ležaljki i suncobrana, i poštovati oznake i pravila koja važe na samoj lokaciji.

Nova pravila ne znače da turistima nije dozvoljeno da posećuju ove plaže – cilj je upravo da one ostanu dostupne, ali uz manje komercijalnih sadržaja i veću zaštitu prirode.

Za one koji ovog avgusta planiraju odmor u Grčkoj, zato je jedna stvar posebno važna: ne pretpostavljajte da na svakoj plaži važe ista pravila.

Goran Komazec iz Beograda izgubio je život u Sartiju dok je pokušavao da pomogne čoveku u moru.

Srpski državljanin Goran Komazec (56) iz Beograda poginuo je na plaži u Sartiju na Halkidikiju, pokušavajući da spase čoveka koga nije poznavao. Prema saopštenju, tragedija se dogodila dok je Goran bio na letovanju sa suprugom i maloletnim sinom. U trenutku nesreće, čuli su da se jedan muškarac nalazi u životnoj opasnosti u moru i da ga snažna struja odvlači od obale.

Goran Komazec i njegov sin odmah su ušli u vodu u nameri da pomognu nepoznatom čoveku. Prema nezvaničnim informacijama, Goran je po ulasku u hladnu vodu doživeo zdravstveni problem. Pretpostavlja se da je došlo do zastoja srca, što će biti potvrđeno obdukcijom. Izvučen je iz mora i hitno prevezen u bolnicu, ali lekari nisu uspeli da ga spasu.

Detalji tragedije na Halkidikiju

O događaju su odmah obavešteni nadležni organi, a Generalni konzulat Srbije u Solunu stavio se na raspolaganje porodici stradalog. Na plaži su se u tom trenutku nalazili brojni turisti, ali su samo Goran i njegov sin pokazali spremnost da reaguju bez odlaganja. Ipak, zbog izuzetno jakih struja i temperature vode, pokušaj spasavanja završio se tragično.

Pored toga, prema dostupnim informacijama, porodica je bila na odmoru kada je došlo do ove nesreće. Iako su spasioci i lekari brzo stigli na lice mesta, nije bilo moguće sprečiti smrt Gorana Komazeca. Njegova hrabrost i odlučnost da pomogne čoveku koga nikada nije upoznao ostali su upamćeni kao primer nesebičnosti.

Reakcije nakon gubitka srpskog heroja

Generalni konzulat Srbije u Solunu brzo je obavestio porodicu i ponudio svu potrebnu pomoć. Zbog toga, postupak povodom smrti Gorana Komazeca vodi se u skladu sa svim zvaničnim procedurama. Njegovi prijatelji i poznanici opisuju ga kao čoveka velikog srca, spremnog da pomogne u svakoj situaciji, bez obzira na to da li poznaje osobu kojoj je potrebna pomoć.

Na kraju, poslednji čin Gorana Komazeca bio je upravo pokušaj spasavanja tuđeg života. Njegova smrt na Halkidikiju ostaje kao podsećanje na to koliko je važno reagovati u kriznim situacijama, ali i koliko takvi postupci mogu biti opasni. Goran će ostati upamćen kao iskren prijatelj i čovek koji nije oklevao da pomogne drugima.

Telefonski poziv sa poznatog broja mnogima uliva poverenje. Međutim, upravo taj detalj prevaranti mogu da iskoriste kako bi pokušali da obmanu građane i dođu do njihovih ličnih ili finansijskih podataka.

Broj koji se prikazuje na ekranu ne mora uvek da znači da poziv zaista dolazi od osobe ili institucije kojoj pripada. Prevaranti mogu koristiti tehniku poznatu kao „spoofing“, odnosno lažiranje identiteta pozivaoca, kako bi se na telefonu prikazao broj koji žrtva već ima sačuvan u imeniku ili broj koji izgleda kao da pripada banci, kompaniji ili drugoj instituciji.

Kako prevara najčešće počinje?

Poziv može delovati potpuno uobičajeno. Osoba sa druge strane predstavlja se kao zaposleni banke, dostavne službe, telekomunikacione kompanije ili neke druge organizacije.

Često tvrde da postoji problem koji mora odmah da se reši – sumnjiva transakcija, problem sa nalogom, neplaćena obaveza ili navodna nagrada.

Cilj je da se kod osobe izazovu strah i osećaj hitnosti, kako ne bi imala dovoljno vremena da proveri da li je poziv stvaran.

Traže podatke koje nikada ne bi trebalo davati

Jedan od najvećih znakova za uzbunu jeste zahtev da preko telefona saopštite podatke sa platne kartice, PIN, jednokratni kod iz SMS poruke, lozinku ili druge bezbednosne podatke.

Čak i ako osoba zna vaše ime ili neke osnovne informacije o vama, to nije dokaz da poziv zaista dolazi od banke ili druge institucije.

Ako vam neko tokom razgovora traži kod koji vam je upravo stigao SMS-om, prekinite razgovor i sami pozovite instituciju na zvaničan broj.

Ne verujte samo broju koji vidite na ekranu

Upravo je to jedna od najvažnijih stvari koju treba zapamtiti.

Ako vas pozove broj koji vam je poznat, a osoba sa druge strane traži novac, kodove ili osetljive podatke, nemojte pretpostaviti da je poziv siguran samo zato što broj izgleda poznato.

Najbezbednije je prekinuti razgovor i samostalno pozvati osobu ili instituciju preko broja koji već imate sačuvan ili koji je objavljen na zvaničnom sajtu.

Kako da se zaštitite?

Ako dobijete sumnjiv poziv:

• ne saopštavajte PIN, lozinke i jednokratne kodove;
• ne diktirajte podatke sa platne kartice;
• ne instalirajte aplikacije po nalogu nepoznatog pozivaoca;
• ne klikćite na linkove koje vam pošalju tokom razgovora;
• prekinite poziv ako osoba vrši pritisak da odmah reagujete;
• proverite informaciju direktno kod banke, kompanije ili institucije.

Najvažnije pravilo je jednostavno: poznat broj nije garancija da je poziv bezbedan. Ako nešto tokom razgovora deluje neobično, prekinite poziv i proverite informaciju drugim kanalom.