Connect with us

Srbija

Trubački sastavi iz Štutgarta, Frankfurta i Minhena neguju balkansku tradiciju u dijaspori

Balkanska muzika okuplja zajednicu u Nemačkoj, a trubači postaju centralni deo proslava, prema organizatorima događaja

Published

3 hours ago

on

Foto Izvor: Pink.rs

Balkanska muzika okuplja zajednicu u Nemačkoj, a trubači postaju centralni deo proslava, prema organizatorima događaja

Trubački sastavi iz Štutgarta, Frankfurta i Minhena postali su prepoznatljiv simbol proslava među ljudima sa Balkana koji žive u Nemačkoj. Organizacija ovakvih događaja predstavlja priliku za očuvanje kulturne tradicije i povezivanje sa zavičajem, a muzika ima ključnu ulogu u stvaranju autentične atmosfere.

U velikim nemačkim gradovima sve je veća potražnja za muzičarima koji mogu da prenesu zvuk i energiju Balkana, navode organizatori. Trubači iz Štutgarta, koji godinama nastupaju na svadbama, krštenjima i privatnim događajima, ističu se kombinovanjem tradicionalnog repertoara i prilagođavanjem publici. Sličan interes vlada i za trubače u Frankfurtu i Minhenu, gde se tokom cele godine održava veliki broj proslava.

Organizatori naglašavaju da je najveći izazov pronaći bend koji može da stvori nezaboravnu atmosferu. Preporuke od strane članova zajednice značajno doprinose popularnosti ovih sastava, dok dostupnost informacija na internetu omogućava lakši izbor izvođača. Trubači su, osim na tradicionalnim, sve češće prisutni i na modernim događajima, prilagođavajući se mlađim generacijama i različitim muzičkim ukusima.

Za muzičare rad u dijaspori donosi i logističke izazove, ali zadovoljstvo publike i prilika da ljudi kroz muziku dožive deo rodnog kraja predstavljaju najveću nagradu. Trubački sastavi tako postaju važan segment kulturnog identiteta i doprinose povezivanju generacija i očuvanju tradicije, zaključuju organizatori događaja.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Srbija

Nutricionista savetuje umerenu konzumaciju jaja tokom Vaskrsa

Preporuka je 3 do 5 jaja dnevno uz povrće, a osobe sa zdravstvenim problemima treba da budu oprezne

Published

5 minutes ago

on

April 9, 2026

By

Preporuka je 3 do 5 jaja dnevno uz povrće, a osobe sa zdravstvenim problemima treba da budu oprezne

Nutricionista Momčilo Matić preporučuje da se tokom prazničnih dana jaja konzumiraju umereno, odnosno 3 do 5 dnevno, najbolje u kombinaciji sa povrćem. On ističe da su jaja izuzetno bogata hranljivim materijama kao što su holin, zeaksantin, vitamini i proteini, ali upozorava da određene grupe ljudi, poput trudnica i osoba sa problemima žučne kese, treba da budu posebno oprezne.

Prema rečima Matića, većina ljudi može bezbedno da pojede nekoliko jaja dnevno, dok je za starije i decu preporučena količina 2 do 3 jaja. Posebnu pažnju treba obratiti na osobe koje imaju alergiju na žumance ili belance, kao i na ljude sa autoimunim bolestima i kamenjem u žučnoj kesi, koji se savetuje da ograniče unos i prate reakcije organizma.

Matić savetuje da se jaja jedu polako i dobro sažvakana, u kombinaciji sa povrćem, dok bi trebalo izbegavati konzumaciju sa hlebom i drugim ugljenim hidratima kako bi se olakšalo varenje. Pržena jaja su, prema njegovim rečima, lakša za varenje od kuvanih, ali oba oblika su bezbedna ako se pravilno konzumiraju.

Kada je reč o farbanju jaja za Vaskrs, preporuka je da se koriste prirodne boje, poput lukovine, kupusa, maslačka ili borovnice, a treba izbegavati veštačke boje, posebno kada se jaja kuvaju duže od 15-20 minuta. S obzirom na tradicionalnu upotrebu jaja u prazničnim običajima, naglašava se i značaj pravilnog čuvanja jaja nakon farbanja.

“Jaja su jedna od najzdravijih namirnica, ali je važno da svako prilagodi unos svojim potrebama i zdravlju”, rekao je Matić. Posebno je naglasio da osobe sa zdravstvenim problemima treba da se posavetuju sa lekarom pre povećanog unosa jaja tokom praznika.

Pročitaj još

Srbija

Paketi hrane i ogrev uručeni interno raseljenim licima i izbeglicama u Kraljevu

Komesarijat za izbeglice i migracije organizovao podelu pomoći za ukupno 166 porodica, započeta i isporuka ogreva

Published

25 minutes ago

on

April 9, 2026

By

Komesarijat za izbeglice i migracije organizovao podelu pomoći za ukupno 166 porodica, započeta i isporuka ogreva

Komesarijat za izbeglice i migracije, u saradnji sa predstavnicima grada Kraljeva, uručio je pakete hrane za 166 porodica interno raseljenih lica i izbeglica, saopšteno je tokom današnje akcije. Istovremeno je započeta isporuka ogreva za 151 porodicu iz ovih kategorija.

Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević posetila je jednu od porodica korisnika pomoći, razgovarala sa članovima domaćinstva o izazovima sa kojima se suočavaju i uručila im paket hrane. Ove aktivnosti deo su kontinuiranih napora Komesarijata za izbeglice i migracije u cilju poboljšanja uslova života građana koji su bili primorani da napuste svoje domove.

Redovne posete jedinicama lokalne samouprave omogućavaju neposredno sagledavanje potreba i izazova izbeglica i interno raseljenih lica na terenu. Tokom obilaska Kraljeva posebna pažnja posvećena je unapređenju kvaliteta života i jačanju institucionalne podrške lokalnim zajednicama radi efikasnije realizacije programa pomoći.

Na teritoriji grada Kraljeva do sada je različitim vidovima podrške obuhvaćeno gotovo 3.000 porodica izbeglica i interno raseljenih lica. Kroz partnersku saradnju sa gradovima i opštinama, Komesarijat redovno raspisuje javne pozive i sprovodi programe podrške ovim grupama stanovništva.

U okviru posete Kraljevu, komesarka Nataša Stanisavljević održala je sastanak sa gradonačelnikom Predragom Terzićem na kojem su razmatrane mogućnosti za unapređenje saradnje i nastavak podrške interno raseljenim licima i izbeglicama, sa naglaskom na dugoročna i održiva rešenja.

Pročitaj još

Srbija

Dan jedinice za obezbeđenje obeležen u Beogradu uz prisustvo državnog vrha

Ceremoniji su prisustvovali Ana Brnabić, Đuro Macut i Ivica Dačić, uz isticanje značaja bezbednosnih struktura

Published

3 hours ago

on

April 9, 2026

By

Ceremoniji su prisustvovali Ana Brnabić, Đuro Macut i Ivica Dačić, uz isticanje značaja bezbednosnih struktura

Pripadnici Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) obeležili su danas u Beogradu Dan jedinice svečanom ceremonijom kojoj su prisustvovali najviši državni zvaničnici. Na događaju su bili predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, premijer prof. dr Đuro Macut, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, kao i direktor policije Dragan Vasiljević.

Jedinica, formirana 2003. godine, ocenjena je kao ključni stub bezbednosnog sistema Srbije. Premijer Đuro Macut istakao je da su pripadnici JZO simbol stabilnosti zemlje i izrazio ličnu zahvalnost na njihovoj posvećenosti, navodeći da ih doživljava kao deo proširene porodice. “Vi ste na braniku ove zemlje i garancija njene stabilnosti”, naveo je Macut tokom obraćanja.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naglasio je značaj profesionalizma, zakonitosti i odgovornosti u radu jedinice. “Srbija jeste ozbiljna, stabilna i odgovorna država. Profesionalizam, zakonitost i odgovornost su temelj na kojem počiva rad ove jedinice. Bez vas nema sigurnosti sistema u kriznim situacijama”, izjavio je Dačić i dodao da će Ministarstvo unutrašnjih poslova nastaviti da ulaže u opremu i ljudske resurse. Zahvalio je predsedniku na podršci jačanju policije.

Komandant jedinice Ivan Ristić ukazao je da predstoji period intenzivnih priprema za međunarodnu manifestaciju “EXPO 2027”. “Ovaj događaj će našu prestonicu staviti u centar svetske pažnje, a našu jedinicu pred najveći ispit profesionalne spremnosti do sada. Strane delegacije u vašem držanju i disciplini mere snagu sistema koji predstavljate”, istakao je Ristić.

Tokom ceremonije održana je pokazna vežba, kojom je simulirano obezbeđenje VIP ličnosti na manifestaciji “EXPO 2027”, uključujući upotrebu tima za fizičku zaštitu, saobraćajne policije i najsavremenijih dronova. Na kraju događaja, komandant Ristić uručio je nagrade najboljim pripadnicima, kao i specijalne plakete državnim zvaničnicima.

Pročitaj još

U Trendu