Stručnjaci upozoravaju na temperaturne oscilacije, moguću kišu i lokalne pljuskove za Prvi maj

Građani Srbije suočavaju se sa neizvesnošću kada je reč o vremenskim prilikama za predstojeći Prvi maj, prema najnovijim prognozama meteorologa. U narednim danima očekuju se nagle promene vremena, uključujući hladna jutra sa mogućim pojavama kasnog mraza, kratkotrajno otopljenje tokom vikenda i novo zahlađenje početkom sledeće sedmice.

Meteorolozi Marko Čubrilo i Ivan Ristić ističu da su uslovi za pojavu kasnog mraza već zabeleženi, što može predstavljati rizik po poljoprivredne kulture. Preporučuju se mere zaštite useva, iako se očekuje da će opasnost od mraza biti kratkotrajna. Nakon ovog hladnog talasa, maksimalne temperature bi tokom vikenda mogle dostići 23 stepena Celzijusa, stvarajući prijatnije uslove za boravak na otvorenom.

Međutim, takvo vreme neće potrajati, jer se krajem nedelje najavljuje prodor hladnijeg vazduha sa severozapada, praćen pojačanim vetrom i ponovnim padom temperature. Kada je reč o samom prazniku rada, meteorolozi upozoravaju na veliku verovatnoću nestabilnog i svežijeg vremena, sa mogućom kišom, lokalnim pljuskovima i grmljavinom. Prema prognozama, ovaj period bi mogao obeležiti i češće padavine karakteristične za kraj proleća.

Iako se opasnost od mraza postepeno smanjuje nakon praznika, nestabilnosti će i dalje biti prisutne. Maj i jun tradicionalno su najkišovitiji meseci u godini, pa se smena sunčanih i kišnih intervala očekuje i dalje. Stabilizacija vremena sa povratkom na prosečne temperature moguća je tek od 6. maja, ali i te procene ostaju podložne promenama.

“Pred nama je period izraženih temperaturnih oscilacija i nestabilnog vremena, što zahteva dodatnu pažnju svih koji planiraju boravak u prirodi tokom praznika”, navode meteorolozi u zvaničnoj izjavi.

Aleksandar Đurđević ističe da vernici često greše ostavljajući novac na samim ikonama u crkvi

Teolog Aleksandar Đurđević objasnio je pravilnu praksu ostavljanja dobrovoljnog priloga prilikom celivanja ikona u crkvi. Prema njegovim rečima, vernici često greše ostavljajući novac direktno na ikone, što nije preporučljivo. Đurđević naglašava da za tu namenu postoje posebne korpice ili prorezi u koje treba ubaciti novac.

“Često možemo videti ljude kako na same ikone ostavljaju novac, ali treba da znate da to ipak ne treba da radimo. S razlogom postoje korpice za odlaganje novca ili pak prorezi u koje ubacujemo svoj dobrovoljni prilog”, rekao je Đurđević. On je dodao da ikone treba da budu čiste i da služe za celivanje, a ne kao mesto za ostavljanje novca.

“One se celivaju, nisu tu da bi se novac odlagao upravo na njih. I upamtite, nije bitno koliko novca stavite na ikonu, bitno je da je od srca!”, zaključio je teolog.

Prema izjavama stručnjaka, važno je poštovati pravila i tradiciju prilikom davanja priloga u crkvi, kako bi se sačuvalo dostojanstvo i čistoća ikona.

Izvođač radova intenzivno asfaltira trasu, a novi granični prelaz sa 16 traka trebalo bi da ubrza protok saobraćaja prema BiH

Izgradnja deonice auto-puta Kuzmin–Sremska Rača, koja je deo budućeg auto-puta Beograd–Sarajevo (E-761), nalazi se u završnoj fazi, saopšteno je iz nadležnih preduzeća. Ova saobraćajnica, koja uključuje novi most preko Save, povezaće Srbiju i Bosnu i Hercegovinu bržom i efikasnijom vezom, a radovi su najintenzivniji na asfaltiranju i postavljanju signalizacije.

Tokom radova, kompletirani su donji slojevi kolovoza, dok se završne aktivnosti odvijaju na petljama, kolovoznim slojevima, bankinama i zaštitnim ogradama. Izvođač radova je turska kompanija Taşyapı, zadužena za ceo projekat na ovoj deonici, uključujući mostove i prateću infrastrukturu.

Nova deonica prostire se na dužini od 18 do 22 kilometra i projektovana je za brzine do 130 km/h. Saobraćajnica ima dva kolovoza, svaki sa po dve vozne i jednom zaustavnom trakom, odvojene srednjim razdelnim pojasom. Početak trase je u naselju Kuzmin, gde se gradi denivelisana petlja “Kuzmin 1”, dok druga velika petlja omogućava priključak kod sela Bosut. Na trasi su izgrađeni mostovi preko Save i Bosuta, osam manjih mostova, jedanaest podvožnjaka i pet nadvožnjaka, čime je unapređena bezbednost saobraćaja.

Na ulazu u deonicu kod Kuzmina i na izlazu prema Republici Srpskoj predviđene su automatske naplatne rampe. Radovi obuhvataju i izgradnju zatvorenog sistema kišne kanalizacije i 34 separatora, kao i regulaciju 41 melioracionog kanala. Najzahtevniji objekat je most preko Save kod Sremske Rače, dužine 1.310 metara, sa prilaznim betonskim i centralnom čeličnom konstrukcijom. Most preko reke Bosut je takođe završen.

Paralelno sa auto-putem gradi se i integrisani granični prelaz Sremska Rača na površini od 50 hektara, sa ukupno 16 traka – 12 za putnička i 4 za teretna vozila. Prelaz je dislociran oko 500 metara pre mosta zbog međunarodnih dalekovoda, a Vlada Srbije je za ovaj projekat izdvojila oko 200 miliona dinara. Pregovara se o zajedničkom funkcionisanju prelaza između Srbije i BiH, a otvaranje će biti sinhronizovano sa završetkom radova na obe strane granice.