Putnici iz Srbije podležu EES i ETIAS procedurama, deca i stariji od 70 godina oslobođeni takse

Novi sistem kontrole ulaska državljana Srbije i drugih “trećih zemalja” u Evropsku uniju, poznat kao EES, zvanično je počeo da se primenjuje od 10. aprila 2024. godine, prema zvaničnim izvorima. U poslednjem kvartalu 2026. godine, najavljeno je uvođenje dodatne elektronske putne dozvole (ETIAS), što će dodatno promeniti proceduru prelaska granica u okviru šengenske zone.

Prema navodima Aleksandra Seničića iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija, ETIAS dozvola će zahtevati onlajn prijavu za ulazak u 27 zemalja Evropske unije, kao i Norvešku, Švajcarsku i Island. Ova dozvola neće biti viza, već dodatna provera putnika radi bezbednosti i smanjenja rizika od migracija i epidemija. ETIAS dozvola omogućiće boravak do 90 dana u svakom periodu od 180 dana, ali konačnu odluku o ulasku donose službenici na granici.

Prijava za ETIAS biće dostupna onlajn, a obrada zahteva može trajati od nekoliko minuta do 14 dana, a u pojedinim slučajevima i do 30 dana ukoliko je potrebna dodatna dokumentacija ili razgovor. Preporučuje se da se zahtev podnese što ranije pre planiranog putovanja. Putnici će uz ETIAS dozvolu morati da pokažu i važeći pasoš na granici.

Takse za ETIAS iznose 20 evra (oko 2.350 dinara), ali deca do 18 godina i stariji od 70 godina, kao i članovi porodica državljana EU i onih koji imaju pravo na slobodno kretanje unutar Unije, oslobođeni su ove naknade. Osobe sa važećom vizom ili boravišnom dozvolom u nekoj zemlji EU neće morati da popunjavaju ETIAS obrazac.

ETIAS dozvola važiće tri godine ili do isteka pasoša, u zavisnosti šta nastupi ranije. Građani EU, kao i stanovnici Andore, San Marina, Monaka, Svete Stolice ili Irske, kao i pojedini građani Velike Britanije, nisu u obavezi da poseduju ETIAS. Ukoliko zahtev za dozvolu bude odbijen, putnici će kroz aplikaciju dobiti objašnjenje razloga odbijanja.

“Korisnicima se savetuje da aplikaciju preuzmu odmah kada bude dostupna, popune i podnesu zahtev kako bi sebi obezbedili nesmetan ulazak u EU naredne tri godine”, izjavio je Aleksandar Seničić. Zvaničnici preporučuju dodatnu pažnju u periodu pred novogodišnje praznike krajem 2026. godine, kada se očekuju gužve na granicama zbog uvođenja ETIAS sistema.

Porodica i gosti reagovali nakon što je mladoženja nestao sa proslave, istraga okolnosti u toku

Tokom svadbenog slavlja u jednom restoranu u Nišu, došlo je do incidenta kada je mladoženja nestao iz sale, što je izazvalo zabrinutost među gostima i porodicom. Događaj se odigrao u večernjim satima, kada su prisutni primetili da mladoženja duže vreme nije prisutan. Prema izjavama svedoka, gosti i rodbina su nakon nekoliko minuta potrage pronašli mladoženju u parkiranom automobilu ispred restorana, gde je razgovarao sa bivšom devojkom.

“Sedeli su i raspravljali se, ona je plakala, a on pokušavao nešto da objasni”, naveo je jedan od gostiju. Nakon što se vest proširila među zvanicama, usledio je susret mlade, mladoženje i bivše devojke, što je dodatno uznemirilo okupljene. Prema rečima prisutnih, došlo je do verbalnog konflikta, a situaciju su pokušali da smire članovi porodice i gosti.

Nakon kraće rasprave, bivša devojka je napustila lokaciju, dok se mladoženja vratio u salu. Ipak, atmosfera na proslavi je ostala napeta, a mlada se nije vraćala među goste. Prema navodima svedoka, slavlje je nastavljeno u znatno tišoj atmosferi, bez povratka na prvobitno raspoloženje.

Nadležni još nisu dali zvanično saopštenje povodom ovog incidenta, a istraga okolnosti je u toku.

Srpska pravoslavna crkva danas slavi dvojicu solunskih svetitelja, a uobičajeni običaji naglašavaju izbegavanje sukoba

Pripadnici Srpske pravoslavne crkve danas širom Srbije obeležavaju spomen svetih mučenika Agatopoda i Teodula, dvojice solunskih svetitelja čija je žrtva simbol nepokolebljive vere. Ove godine, praznik se poklapa sa Svetlom subotom, što dodatno pojačava svečani karakter dana.

Prema predanju, Agatopod, starac đakon, i Teodul, mladi čtec, služili su u Solunu za vreme progona hrišćana pod carem Dioklecijanom. Odbili su da se poklone idolima, zbog čega su osuđeni na smrt i bačeni u more sa kamenjem oko vrata. Narodna tradicija beleži da su njihova tela izbačena iz mora u belim haljinama, a hrišćani su ih dostojno sahranili.

Za ovaj praznik vezani su i brojni običaji: preporučuje se obilazak prijatelja, komšija i rodbine, kao i završetak svih bitnih kućnih poslova do podneva, čime se simbolično završava vaskršnji ciklus. Sveti Teodul se smatra zaštitnikom onih koji traže isceljenje, pa se vernici danas posebno mole za zdravlje u porodici.

Danas je mrsni dan i nema posta, budući da se slavi pobeda života nad smrću. Tokom cele Svetle nedelje, pa i na ovaj praznik, izbegavaju se sukobi, povišen ton i loše misli, kako se ne bi pokvarila vaskršnja radost. Postoji verovanje da se ne bi trebalo baviti „teškim zemljom“, kako se ne bi prizvale nepogode u toku godine.