Presuda iz 1946. godine protiv Mihailovića kasnije je poništena, ali rasprava o njegovoj ulozi i dalje traje.

Pre osam decenija, 17.07.1946, streljan je Dragoljub Draža Mihailović nakon sudske odluke o krivici za saradnju sa okupatorom i zločine formacija kojima je bio pretpostavljeni. Proces protiv Mihailovića i još dvadeset tri osobe održan je u Beogradu pred Vrhovnim sudom Federativne Narodne Republike Jugoslavije, trajao je od 10.06. do 15.07.1946, a presuda je izvršena 17.07.1946, prema saopštenju. Zbog nepostojanja dokaza o smrti, Prvi osnovni sud u Beogradu utvrdio je taj datum kao službeni.

Rehabilitacija i sporovi o ulozi

Mihailović je rehabilitovan sudskom odlukom maja 2015. godine, kojom je presuda iz 1946. poništena. Podnosioci zahteva za rehabilitaciju bili su njegov unuk Vojislav Mihailović, Srpska liberalna stranka i više udruženja bivših pripadnika formacija koje je predvodio. Međutim, pitanje „lika i dela“ Dragoljuba Mihailovića ostalo je predmet neslaganja u javnosti, publicistici i istoriografiji. Ta neslaganja se, prema analizi, ne odnose samo na sudski proces već i na prethodna uverenja, koja su i nakon rehabilitacije ostala ukorenjena.

Detalji suđenja i istorijska pozadina

Sud je osporio valjanost procesa iz 1946. zbog brojnih manjkavosti. Pre svega, odbrana Mihailovića nije mogla biti sprovedena na odgovarajući način, a osnovne pretpostavke za pravedan sudski postupak nisu postojale. Sva nastojanja da se pronađu Mihailovićevi posmrtni ostaci do sada nisu dala rezultate.

Vojna karijera i istorijski kontekst

Mihailović je napad na Kraljevinu Jugoslaviju 1941. dočekao kao pukovnik. Nakon Aprilskog rata, sa malom grupom istomišljenika, otpočeo je organizaciju gerilske formacije koja je postala poznata kao Jugoslovenska vojska u otadžbini ili Ravnogorski pokret. Izbeglička vlada mu je 07.12.1941. dodelila čin brigadnog generala. Mihailović je bio i ministar vojni u vladama Slobodana Jovanovića, Miloša Trifunovića i Božidara Purića. Rođen je 27.04.1893. u Ivanjici, a poreklom je iz požarevačkog kraja. Rano je ostao bez roditelja, pa je brigu o njemu i njegovoj braći preuzeo stric. Gimnaziju je završio u Beogradu, a vojno obrazovanje započeo na Nižoj vojnoj akademiji, koju je prekinuo 1912. kako bi učestvovao u balkanskim i Prvom svetskom ratu, gde je bio ranjavan i odlikovan.

Položaj tokom Drugog svetskog rata i kasniji razvoj

Početkom rata 1941, Mihailović je poveo gerilsku grupu, iz koje je izrasla Jugoslovenska vojska u otadžbini, poznata i kao Ravnogorski pokret. Do 1943. priznat je i slavljen u SAD i Britaniji kao vođa jednog od glavnih gerilskih pokreta u Evropi, ali se situacija promenila kada je London kao vodeći pokret otpora priznao partizanski NOVJ. Postoji više tumačenja zašto je Mihailovićev pokret izgubio podršku zapadnih saveznika, uključujući efikasnost sovjetske agenture i britansko razotkrivanje nemačkih šifri, što je omogućilo realniji uvid u stanje u okupiranoj Jugoslaviji.

Nasleđe i pomoć savezničkim pilotima

Iako su tokom rata postojale taktičke kolaboracije, Mihailović i njegov pokret su na kraju poraženi. Ipak, američki predsednik Truman mu je 1948. posthumno dodelio odlikovanje jer su njegove snage spasile stotine savezničkih pilota oborenih tokom dejstava iznad Srbije. Prema američkim podacima, spaseno je ukupno 417 pilota, od čega 343 Amerikanca. Tako, tema „Dragoljub Draža Mihailović streljan“ ostaje aktuelna i danas, jer javnost i dalje vodi rasprave o njegovoj istorijskoj ulozi.

Zadržavanja na Horgošu za putnička vozila do 45 minuta, dok teretna vozila na Batrovcima i Sremskoj Rači čekaju sat vremena.

Putnici koji planiraju putovanje tokom vikenda mogu očekivati pojačan intenzitet saobraćaja i gužve na granicama, upozorava Auto-moto savez Srbije (AMSS). Prema najnovijim podacima, na graničnom prelazu Horgoš putnička vozila na ulazu u Srbiju jutros čekaju oko 45 minuta. Teretna vozila na izlazu iz zemlje na prelazima Batrovci i Sremska Rača zadržavaju se oko sat vremena, navodi AMSS.

Gužve na graničnim prelazima tokom vikenda

Informacije Uprave granične policije koje su dostavljene u 5.15 časova pokazuju da na svim ostalim graničnim prelazima nema dužih zadržavanja za bilo koju kategoriju vozila. Takođe, na naplatnim stanicama duž auto-puteva u Srbiji nema čekanja, što olakšava prolazak kroz zemlju za većinu putnika. Ipak, zbog početka vikenda, AMSS napominje da bi tokom dana moglo doći do povećanja saobraćaja, posebno na glavnim tranzitnim pravcima ka turističkim destinacijama.

Pojačan saobraćaj zbog letnje sezone

Zbog smene turista i letnjih odmora, AMSS upozorava vozače da budu spremni na moguće zastoje. Prelaz Horgoš beleži najduža zadržavanja za putnička vozila na ulazu u Srbiju, dok su Batrovci i Sremska Rača trenutno kritične tačke za teretni saobraćaj na izlazu iz zemlje. Međutim, na ostalim prelazima i naplatnim rampama situacija je za sada stabilna.

Osim toga, vozačima se savetuje da prate zvanične informacije kako bi pravovremeno planirali svoje putovanje i izbegli nepotrebna čekanja. Na taj način, mogu smanjiti stres i izbeći gužve koje su česte tokom vikend dana u letnjem periodu. Na kraju, AMSS naglašava važnost poštovanja saobraćajnih propisa i prilagođavanja vožnje uslovima na putu.

Pretežno sunčano vreme i visoke temperature danas, dok meteorolozi najavljuju pad temperature početkom naredne sedmice.

Vreli talas u Srbiji nastavlja da traje, a prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, danas se očekuju temperature do 36 stepeni. Pretežno sunčano i veoma toplo vreme prisutno je širom zemlje, dok je lokalno moguća kratkotrajna kiša u planinskim predelima južne i istočne Srbije.

Vreli talas u Srbiji i aktuelne vremenske prilike

U toku popodneva, uz razvoj oblačnosti, ponegde se prognozira kratkotrajna kiša, naročito u planinskim predelima juga i istoka. Noću se u Vojvodini i Mačvi očekuje prolazno naoblačenje sa kišom, pljuskovima i grmljavinom, kao i pojačan vetar. Najniža temperatura danas biće između 17 i 22 stepena, dok će najviša dostići od 33 do 36 stepeni.

Vetar će biti slab do umeren, promenljivog pravca. Ove vremenske prilike zadržaće se tokom celog dana, sa sunčanim intervalima koji povremeno prekidaju lokalne oblake.

Biometeorološka situacija i preporuke za zaštitu

Kako je objavljeno, biometeorološka situacija danas ostaje nepovoljna za osobe sa kardiovaskularnim tegobama. Meteoropatske reakcije mogu se javiti u vidu malaksalosti i glavobolje. Zbog toga se preporučuje adekvatna zaštita od UV zračenja i boravak u hladovini, posebno tokom najtoplijeg dela dana.

U Beogradu će vreme biti pretežno sunčano i toplo. Najniža temperatura iznosiće oko 22 stepena, dok će najviša dostići približno 35 stepeni. Takođe, do kraja druge i u trećoj dekadi jula meteorolozi prognoziraju promenljivo oblačno i nestabilno vreme, sa smenom sunčanih perioda i prolaznih pljuskova sa grmljavinom.

Kada stiže osveženje i kako će vreme izgledati narednih dana

Za dane vikenda najviša dnevna temperatura biće od 30 stepeni do 36 stepeni, što potvrđuje da vreli talas u Srbiji još ne popušta. Ipak, prema prognozi, početkom naredne sedmice, odnosno od utorka, očekuje se pad temperature. U većini mesta maksimalne vrednosti kretaće se između 25 i 29 stepeni. Ova promena pratiće povremeni pljuskovi, pa se preporučuje praćenje najnovijih vremenskih izveštaja kako bi se pravovremeno prilagodile aktivnosti na otvorenom.

Zbog aktuelnih visokih temperatura i vrelog talasa u Srbiji, stručnjaci savetuju dodatnu opreznost, posebno osobama koje su osetljive na promene vremena.