Meteorolozi najavljuju zahlađenje od utorka, sa padavinama u južnim i zapadnim krajevima, a u planinama moguć sneg

Vremenska prognoza za Srbiju uoči vaskršnjih praznika predviđa značajnu promenu vremena. Prema saopštenju meteorologa, početak sedmice doneće sunčano i veoma toplo vreme, sa temperaturama između 21 i 25 stepeni Celzijusa, dok se u Beogradu očekuje do 24 stepena. Ove vrednosti su za 7 do 8 stepeni više od prosečnih za početak aprila.

Od utorka sledi postepeni pad temperature, kada će maksimalne dnevne vrednosti iznositi od 15 do 20 stepeni, a od srede do petka od 10 do 15 stepeni. Ova promena nastaje usled priliva hladnijeg vazduha sa istoka Evrope. Padavine se prognoziraju uglavnom za južne, jugozapadne i zapadne delove zemlje, naročito u brdsko-planinskim oblastima.

Za petak i tokom vaskršnjih praznika, u višim planinskim predelima mogući su i snežni padavine, dok će u nižim delovima zemlje vreme biti prohladno, sa maksimalnim temperaturama od 8 do 14 stepeni, što je neuobičajeno za ovo doba godine.

“Nakon veoma toplog početka sedmice, očekuje se zahlađenje, koje će biti izraženije prema vaskršnjim praznicima, tako da će se nastaviti veoma promenljivo aprilsko vreme”, navedeno je u prognozi.

Meteorolozi preporučuju građanima da se prilagode najavljenim vremenskim uslovima i prate dalje zvanične prognoze.

Vernici širom zemlje započinju poslednju sedmicu posta, obeleženu molitvom, pripremama i tradicionalnim zabranama

Vernici pravoslavne veroispovesti širom Srbije danas ulaze u poslednju, najstrožu nedelju velikog posta, koja vodi ka proslavi Vaskrsa. Ova sedmica, poznata i kao Strasna nedelja, započinje Strasnim ponedeljkom i donosi pojačane molitve, bdenje i strogi post u znak pripreme za najveći hrišćanski praznik.

Tokom Strasne nedelje, prema narodnim običajima, vernicima se savetuje suzdržavanje od pojedinih radnji, uključujući bračne odnose i određene kućne poslove, dok se istovremeno obavljaju pripreme za Vaskrs. Na Veliku sredu, žene tradicionalno izbegavaju šivenje, a u pojedinim regionima se bere lekovito bilje za zaštitu od zlih sila. Veliki četvrtak je posvećen poljoprivrednim radovima, pri čemu je dozvoljena samo setva bostana, dok žene u nekim krajevima odlaze na reku i pale sveće za preminule.

Veliki petak se smatra najstrožim danom posta i danom sećanja na stradanje Isusa Hrista, kada se u domaćinstvima boje vaskršnja jaja, često crvenom bojom kao simbol vaskrsenja. U nekim oblastima, jaja se ostavljaju u crkve ili koriste za zaštitu stoke. Velika subota donosi nastavak farbanja jaja i pripremu posebnih vaskršnjih kolača uoči praznika.

Na dan Vaskrsa, vernici obeležavaju Isusovo vaskrsenje kroz zajedničku proslavu, ukrašavanje jaja i tradicionalne običaje, slaveći obnovu života i nade. Ova sedmica, sa svim svojim pravilima i ritualima, ima dubok duhovni značaj za hrišćansku zajednicu u Srbiji.

Prepodobni Zaharije poznat po zagovaranju mira kroz molitvu i post, običaj nalaže izbegavanje svađa

Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik prepodobnog Zaharija, sveca iz ranohrišćanskog perioda poznatog po posvećenosti molitvi, postu i duhovnoj tišini. Prema crkvenom predanju, Zaharije je bio sin Kariona Misirca, koji se zamonašio i poveo sina sa sobom, jer majka nije mogla da ga prehrani. Uprkos mladosti, Zaharije je bio izuzetno poštovan među monasima zbog svoje duhovne snage i predanosti.

Poznat je po učenju da je pravi monah onaj koji se neprestano pridržava Božjih zapovesti i koji je spreman na potpunu duhovnu smirenost. Njegov život i praznik podsećaju vernike na važnost skromnosti, tišine i unutrašnje discipline.

Običaj ovog dana nalaže izbegavanje svađa i podstiče svakog pojedinca da pronađe mir u tišini i molitvi. Vernici se podstiču da, po ugledu na prepodobnog Zaharija, praktikuju duhovnu disciplinu i posvećenost, kako bi postigli unutrašnju ravnotežu i spokoj.