Paket podrške uključuje niže doplate i proširenje liste lekova, obuhvata tri miliona građana širom Srbije

Nove mere koje je donela Vlada Republike Srbije dovele su do toga da su cene lekova na recept u Srbiji značajno niže, prema najnovijem paketu podrške vrednom oko 600 miliona evra. Prema saopštenju, ključni deo ovog paketa je izdvajanje od 104,8 miliona evra (12,2 milijarde dinara) upravo za smanjenje troškova građana za lekove.

Niže cene lekova na recept za tri miliona građana

Odluka Vlade Srbije odnosi se na dve podmere koje olakšavaju finansijsko opterećenje građana. Prva mera, koja je stupila na snagu 1. avgusta, podrazumeva smanjenje doplata koje građani plaćaju za lekove sa A1 liste u svim apotekama u zemlji. Druga mera, koja stupa na snagu 17. avgusta, obuhvata proširenje liste lekova dostupnih na recept.

Za prvu meru država izdvaja 8,5 milijardi dinara. Građani koji su do sada imali doplatu od 15% do 45% sada će imati doplatu od 10%, dok će oni koji su imali doplatu od 50% do 90% imati doplatu smanjenu za 40%. Kao rezultat, doplata za lekove sada je ograničena na raspon od 10% do 50% za većinu lekova sa doplatom. Ove promene utiču na oko tri miliona građana, kojima država preuzima deo plaćanja doplate.

Paket podrške i konkretne uštede za pacijente

Prema navodima, ukupno 769 lekova, što čini 99,6% lekova sa doplatom, obuhvaćeno je ovim merama. Najčešći iznos smanjenja doplate po pakovanju leka kreće se od 100 do 500 dinara, dok su pojedini lekovi, poput pumpica za astmu, sada jeftiniji i do 1.700 dinara po pakovanju. Većina lekova sa smanjenom doplatom koristi se za hronične terapije.

Na primer, Glukofaž je sa 283 dinara pojeftinio na 121 dinar, Flaviks sa 302 na 60 dinara, Lorista sa 176 na 50 dinara, dok je Pulmikort kao pumpica za astmu sada 91 dinar umesto 320 dinara. Ove promene važe za veliki broj najčešće korišćenih lekova, što omogućava značajne uštede za građane.

Proširenje liste lekova i nove mere od 17. avgusta

Druga mera iz paketa podrške odnosi se na uvođenje novih lekova na listu recepata. Od 17. avgusta lista se proširuje za 16 novih lekova za razređivanje krvi i dva nova leka za lečenje srčane slabosti. Za lekove za razređivanje krvi Republički fond za zdravstveno osiguranje pokrivaće 70% troškova, dok će građani plaćati 30%, umesto dosadašnjih 1.700 do 6.000 dinara sada će izdvajati između 600 i 1.100 dinara. Kod lekova za srčanu slabost, građani će sada plaćati oko 1.700 dinara, što je smanjenje sa dosadašnjih 2.500 do 4.500 dinara.

Na taj način, država preuzima deo troškova za veliki broj lekova, dok se istovremeno širi dostupnost terapija na recept. Ove promene su donete kako bi neophodna terapija bila pristupačnija što većem broju pacijenata u Srbiji.

Republički hidrometeorološki zavod upozorava na jak toplotni talas, naročito u Bačkoj, Banatu i Pomoravlju, sa rizikom po zdravlje

Ekstremno visoke temperature i toplotni talas u Srbiji danas su uslovili da Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) aktivira crveni meteoalarm za područja Bačke, Banata i Pomoravlja. Prema saopštenju, toplotni talas u Srbiji će u narednim danima doneti temperature od 35 do 38, lokalno i do 40 stepeni Celzijusa. Očekuje se da će najizraženiji period toplotnog talasa biti od 5. do 8. avgusta, dok u periodu od 8. do 13. avgusta postepeno dolazi do slabijeg intenziteta vrućina, sa dnevnim maksimumima od 30 do 35 stepeni. Nakon toga, prognozira se ponovni porast temperatura i nastavak toplotnog talasa.

Crveni meteoalarm u Bačkoj, Banatu i Pomoravlju

RHMZ je danas izdao posebno upozorenje za područja Bačke, Banata i Pomoravlja, gde su proglašeni ekstremno opasni vremenski uslovi zbog visokih temperatura. U ostalim delovima Srbije važi narandžasti meteoalarm. U Beogradu i Vojvodini najavljene su tropske noći, sa minimalnim temperaturama koje neće padati ispod 18 do 24 stepena Celzijusa. Jutros je, prema podacima, najtopliji bio Beograd sa 27 stepeni, dok je najniža temperatura izmerena u Sjenici – 11 stepeni.

Danas će pretežno sunčano i veoma toplo vreme zahvatiti celu Srbiju. Najniža temperatura kretaće se od 12 stepeni na jugozapadu i jugoistoku, do 28 stepeni na jugu Banata. Najviša dnevna temperatura biće u rasponu od 35 do 38, a lokalno i do 40 stepeni Celzijusa. Vetar će duvati slab do umeren, a u donjem Podunavlju i planinskim predelima povremeno i jak, istočnih smerova.

Toplotni talas u Srbiji utiče na zdravlje i infrastrukturu

Prema upozorenju RHMZ-a, toplotni talas u Srbiji može imati ozbiljne posledice po zdravlje ljudi i životinja, naročito kod hroničnih bolesnika, osoba pod terapijom, dece, starijih osoba, trudnica i onih koji rade ili borave na otvorenom. Akumulacija toplotnog stresa povećava rizik od toplotnog udara, sunčanice i dehidracije. Preporučuje se izbegavanje direktnog izlaganja suncu u periodu od 10 do 17 časova, kao i redovan unos tečnosti i boravak u rashlađenim prostorijama.

Osim toga, dugotrajno visoke temperature povećavaju opasnost od izbijanja i širenja požara na otvorenom prostoru. Takođe, dolazi do opterećenja elektroenergetskog sistema i povećanja zahteva za vodosnabdevanjem. RHMZ navodi da visoke temperature mogu izazvati deformaciju i omekšavanje asfaltnih kolovoza, povećan rizik od pregrevanja motora i pucanja pneumatika, kao i veću verovatnoću saobraćajnih nezgoda zbog smanjene koncentracije učesnika. U železničkom saobraćaju raste rizik od deformacije šina usled zagrevanja čelika.

Rizici za poljoprivredu i preporuke RHMZ-a

Na području poljoprivrede i stočarstva, toplotni talas u Srbiji može dovesti do izraženog toplotnog stresa kod biljaka i životinja, što utiče na produktivnost i zdravlje. RHMZ ističe da ovakvi uslovi negativno utiču i na kritičnu infrastrukturu, saobraćaj, transport i druge sektore zavisne od meteoroloških uslova.

Konačno, RHMZ apeluje da se građani pridržavaju preporuka tokom trajanja visokih temperatura, čime mogu smanjiti rizik za zdravlje i sprečiti neželjene posledice.

Sveti Ilija Gromovnik, jedan od najvećih proroka, obeležava se posebnim običajima i verovanjima kod Srba

Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Sveti Ilija Gromovnik 2. avgusta, a ovaj datum nosi posebnu simboliku u narodnoj tradiciji. Za običaji za Svetog Iliju vezuju se brojna verovanja, a jedan od njih uključuje upotrebu određene namirnice tokom prazničnog obroka. Iako mnogi vernici nisu upoznati sa svim detaljima, praznik ima dugu tradiciju i značaj u srpskoj kulturi.

Običaji za Svetog Iliju u narodnoj tradiciji

Prema predanju, Sveti Ilija bio je prorok iz 9. veka pre naše ere, poznat po čudima koja su mu pripisana. On se pominje u Talmudu, Bibliji i Kuranu, a u narodu se veruje da je kroz njega Bog činio čuda kao što su spuštanje vatre s neba i vaskrsenje. Osim toga, veruje se da je u raj ušao živ, „ognjem“. Svake godine 2. avgusta, vernici se okupljaju i obeležavaju ovaj praznik uz poštovanje tradicionalnih običaja.

Simbolika praznika i verovanja

Jedan od najpoznatijih običaja za Svetog Iliju odnosi se na praćenje vremenskih prilika i prirodnih pojava. Na taj dan, narod veruje da se Sveti Ilija vozi po nebu u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina, prema tradiciji, predstavlja tutnjavu njegovih kola. Kada na praznik grmi, veruje se da Sveti Ilija „gađa đavole“, pa se tada ne preporučuje krštenje jer se smatra da đavo beži pod krst, u koji grom ne udara.

Posebna namirnica i običaj prazničnog obroka

Pored verovanja vezanih za prirodne pojave, običaji za Svetog Iliju uključuju i pripremu posebne hrane. Jedna namirnica se tradicionalno jede na praznik, ali mnogi vernici nisu upoznati sa ovim detaljem. Takođe, običaj nalaže da se posebno obrati pažnja na mesto gde grom udari tokom praznika, jer se smatra da to ima simboličko značenje. Na taj način, praznik Svetog Ilije spaja duhovne vrednosti i narodne običaje, koji se prenose generacijama.

Osim toga, Sveti Ilija ima važno mesto u narodnoj svesti, kao zaštitnik i simbol snage. Vernici, ali i svi koji poštuju tradiciju, svake godine obeležavaju ovaj praznik uz poštovanje običaja za Svetog Iliju, čuvajući tako deo bogatog kulturnog nasleđa.