Vernici pravoslavne crkve u Ugandi, Togu, Kamerunu i Mauricijusu slave praznik uz lokalne tradicije i specifična jela

Pravoslavni vernici u afričkim zemljama obeležavaju Uskrs kombinujući običaje preuzete iz tradicije istočnoevropskih naroda sa lokalnim kulturnim i gastronomskim posebnostima. Prema izjavama sveštenika iz Ugande, Toga, Kameruna i Mauricijusa, praznična okupljanja karakterišu zajedničke gozbe na otvorenom, farbanje uskršnjih jaja i priprema specifičnih jela od lokalnih namirnica.

Jeromonah Siluan (Braun), dekan Istočnog crkvenog okruga Ugande, navodi da su afrički pravoslavci preuzeli mnoge običaje iz Rusije i Grčke, ali da se razlikuju po tome što svaki klan ima svoj simbol, što se odražava i na izbor hrane za prazničnu trpezu. Na primer, pripadnici klana Ndiga iz plemena Baganda iz poštovanja ne jedu ovčetinu jer je ovca njihov simbol.

U Togu, pravoslavni hrišćani Uskrs obeležavaju zajedničkim okupljanjem u katedrali, farbanjem jaja u raznim bojama i organizovanjem šetnje do obale jezera Togo, gde dele prazničnu trpezu. Sveštenik Boris Pitaso napominje da je ove godine pravoslavna omladina izrađivala uskršnje sveće od voska.

U Kamerunu, prema rečima oca Hermana Mbarga, vernici na Uskrs donose unapred pripremljene uskršnje kolače (kuliče) i jaja, a nakon službe služe se tradicionalna jela poput kukuruzne kaše (kvakoko). Tom prilikom se peva vaskršnji tropar na francuskom i lokalnim jezicima, a kuliči i jaja se razmenjuju među vernicima.

Na Mauricijusu, prema izjavi protojereja Dimitrija Matienka, lokalno stanovništvo se upoznaje sa pravoslavnim prazničnim jelima kao što su pasha (sveži sir sa suvim grožđem) i kulič, koja izazivaju veliko interesovanje jer nisu deo uobičajene kuhinje ove ostrvske države. Deca sa entuzijazmom učestvuju u farbanju uskršnjih jaja, dok odrasli sa zanimanjem slušaju o tradicijama pravoslavnog sveta.

Sveštenik Partenije Dansu, dekan Zapadnoafričkog okruga, ističe da u Zapadnoj Africi prazničnu trpezu čine lokalna jela poput kuvanih ili prženih banana, slatkog batata, prženog krompira, kuskusa od kasave (atike), riblje i jagnjeće čorbe. Ovi običaji predstavljaju spoj lokalnih i pravoslavnih tradicija, naglašavajući raznolikost praznovanja Uskrsa na afričkom kontinentu.

Tradicionalan metod koristi slatku papriku, sirće i so za postizanje bogate nijanse bez veštačkih boja

Crvena jaja su neizostavan deo uskršnje trpeze, a vekovima su domaćinstva tražila prirodne načine za postizanje ove boje. Jedan od tradicionalnih metoda je farbanje jaja mlevenom paprikom, što omogućava dobijanje intenzivne crvene nijanse bez upotrebe hemijskih boja.

Za pripremu ovako obojenih jaja potrebno je 4 kašike slatke mlevene paprike, jedan litar vode, prstohvat soli i dve kašike sirćeta. Važno je koristiti slatku, a ne ljutu papriku, kako ljutina ne bi prodrla kroz ljusku i uticala na ukus belanceta.

Proces podrazumeva da se voda, paprika, so i sirće sjedine u šerpi, promešaju i zagreju. Jaja se zatim pažljivo spuštaju u pripremljenu tečnost i kuvaju na srednjoj vatri dok ne poprime željenu crvenu boju.

Ovaj metod ističe se kao jednostavan, pristupačan i potpuno prirodan način da se uskršnja tradicija održi bez upotrebe veštačkih sredstava.

Ekipa hitne pomoći iz Sopota intervenisala, majka sa trećim detetom prevezena u bolnicu

Žena iz okoline Malog Požarevca porodila se u automobilu na benzinskoj pumpi, nakon što je u pokretu sa suprugom krenula ka bolnici, potvrđeno je prema policijskim izvorima. Događaj se odigrao kada je otac, videvši da porođaj ubrzano napreduje, zaustavio vozilo na auto-putu i pozvao hitnu pomoć.

Na lice mesta najpre je upućena ekipa hitne pomoći iz Sopota, ali je porođaj završen pre njihovog dolaska. Majka je rodila treće dete u automobilu, uz pomoć supruga, a potom su oboje prevezeni u GAK Višegradska.

Kako je saopšteno, i majka i novorođenče su u stabilnom stanju.

“Intervencija je izvršena odmah po prijemu poziva, a pacijentkinja i beba su bez komplikacija prevezeni u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu”, navedeno je u izjavi hitne pomoći.

Prema narodnom verovanju, rođenje deteta na četvrtak smatra se srećnim znakom, a porodica iz okoline Malog Požarevca dobila je još jednog člana u neuobičajenim okolnostima.