Građani se bude na niskim temperaturama, a već popodne suočavaju sa letnjim vrućinama, pokazuju merenja u više gradova.

U Srbiji poslednjih dana traje temperaturni šok u Srbiji, jer građani ujutru izlaze na hladan vazduh sa svega četiri do osam stepeni, dok se tokom dana suočavaju sa pravim letnjim temperaturama koje dostižu i 36 stepeni Celzijusa. Prema saopštenju zvaničnih meteoroloških službi, razlika između jutarnje i najviše dnevne temperature prelazi 30 stepeni u pojedinim krajevima, što dodatno opterećuje organizam stanovništva.

Velike temperaturne razlike u gradovima

U Sjenici su juče ujutru izmerena samo četiri stepena, dok su Leskovac i Požega bili za dva stepena topliji. U Beogradu je jutro počelo sa osam stepeni, dok su slične vrednosti zabeležene i u Subotici, Novom Sadu i Čačku. Međutim, kako su dani odmicali, temperature su rasle do čak 36 stepeni, što je izazvalo temperaturni šok u Srbiji i navelo mnoge građane da tokom dana biraju letnju garderobu.

Prema najavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, narednih dana Srbija će ostati pod uticajem velikih temperaturnih oscilacija. Najniža temperatura ujutru iznosiće oko osam stepeni na jugu zemlje, dok će dnevni maksimumi biti između 31 i 36 stepeni. Očekuje se i mogućnost lokalnih pljuskova na jugozapadu, a tokom noći na severu predviđa se naoblačenje i povremena slaba kiša. Od četvrtka se očekuje promena vremena, sa padom temperature najpre na severu i zapadu, a zatim i u ostalim krajevima. U nedelju će jutro biti svežije, uz dnevne temperature između 24 i 27 stepeni.

Simptomi temperaturnog šoka i upozorenje lekara

Specijalista opšte medicine dr Radmila Šehić navodi da temperaturni šok u Srbiji može prouzrokovati različite simptome kod građana. “Velike temperaturne razlike predstavljaju veliki stres za organizam. Građani mogu osetiti vrtoglavicu, malaksalost, razdražljivost, pa čak i nagli nedostatak vazduha”, ističe dr Šehić. Prema njenim rečima, osobe sa oscilacijama krvnog pritiska posebno su osetljive na ovakve promene.

Pored toga, dr Šehić objašnjava da pri visokim temperaturama krvni sudovi na periferiji kože šire se da bi organizam mogao da se rashladi, što dovodi do pada pritiska. Obrnuto, pri niskim temperaturama pritisak raste, pa ove amplitude tokom dana opterećuju cirkulaciju.

Preporuke tokom promenljivog vremena

Zbog temperaturnog šoka u Srbiji, građanima se savetuje oprez prilikom izbora garderobe i aktivnosti tokom dana, kako bi se lakše prilagodili brzim promenama. Takođe, važno je pratiti zvanična saopštenja meteoroloških i zdravstvenih institucija, jer se vremenske prilike tokom nedelje mogu značajno menjati. Na kraju, izuzetno je važno obratiti pažnju na simptome kao što su vrtoglavica ili slabost, posebno kod osetljivih osoba.

Putnici iz Srbije i regiona suočavaju se sa digitalizacijom kontrole i novom taksom od 20 evra, a slede izmene do kraja 2026.

Odlazak u države Evropske unije i Šengenskog prostora dobio je nova pravila. Posle uvođenja sistema skeniranja lica i otisaka prstiju, putnici iz Srbije i drugih zemalja van EU uskoro će morati da plate dodatnu taksu od 20 evra. Kako je objavljeno, promena počinje sa primenom automatizovanog sistema kontrole granica i novog elektronskog odobrenja za putovanje.

Sistem ulaska i izlaska (EES) uveden je posle isteka fleksibilnog perioda za prilagođavanje. Od 6. septembra, kontrole su rigoroznije, ali se njihova primena razlikuje u zavisnosti od države i graničnog prelaza. Na nekim aerodromima u gradovima kao što su Rim i Amsterdam, putnici beleže višesatna čekanja. S druge strane, na Balkanu su procedure različite. U Grčkoj, zbog gužvi, nove kontrole se trenutno skoro ne sprovode, dok se u Hrvatskoj provere obavljaju striktno pri ulasku, ali ne i pri izlasku iz zemlje.

Nova digitalizacija granica i biometrijske provere

EES sistem, čija puna primena počinje od aprila 2026. godine, znači potpunu digitalizaciju procesa na granicama. Ručni pečati u pasošima odlaze u istoriju, a zameniće ih automatsko beleženje podataka. Putnici prolaze kroz biometrijsku proveru — obavezno skeniranje lica, uzimanje otisaka prstiju i izlazak iz vozila radi kontrole. Sistem precizno evidentira datume i lokacije ulaska i izlaska, automatski prateći pravilo “90/180” dana boravka u šengenskoj zoni.

Turističke agencije i avio-prevoznici su tražili odlaganje primene EES-a, navodeći mogućnost kolapsa na prelazima. Međutim, Evropska komisija ostala je pri stavu da je digitalizacija nužna i da nema dodatnog odlaganja. Kao rezultat, pojedini putnici se suočavaju sa dužim zadržavanjima na granicama, a iskustva variraju u zavisnosti od države.

ETIAS: nova taksa i elektronsko odobrenje za putovanje

Prava promena za građane Srbije i drugih država sa bezviznim režimom sa EU dolazi krajem 2026. godine, kada će biti uveden ETIAS (Evropski sistem za informacije o putovanjima i odobrenje putovanja). Za razliku od EES-a, ETIAS predstavlja onlajn odobrenje koje treba pribaviti pre samog putovanja. Procedura traje oko 10 minuta i podrazumeva popunjavanje onlajn obrasca sa ličnim podacima, podacima iz pasoša, prvom destinacijom i odgovorima na pitanja o bezbednosti i zdravlju.

Odobrenje važi tri godine ili do isteka pasoša, u zavisnosti šta prvo nastupi, i omogućava neograničen broj ulazaka u EU. Bez odobrenog ETIAS-a, prevoznici neće smeti da dozvole ukrcavanje u avion, autobus ili brod koji vodi ka državama Evropske unije.

Kakvi su troškovi i šta donosi budućnost

Uvođenje ETIAS-a donosi i novu taksu od 20 evra (oko 2.350 dinara) koju putnici moraju uplatiti prilikom apliciranja za odobrenje. Ova taksa važi za sve građane iz zemalja sa bezviznim režimom, uključujući Srbiju, SAD i Veliku Britaniju. Pored toga, sistem je zamišljen da dodatno unapredi bezbednost i efikasnost kontrole granica, ali i da automatski evidentira vreme provedeno u šengenskoj zoni.

Zbog toga, svi koji planiraju putovanja u EU u narednim godinama moraju se upoznati sa novim procedurama i obavezama. Digitalizacija granica, biometrijske provere i taksa od 20 evra postaju deo svakodnevnice za milione putnika iz regiona.

Prevoznici iz Srbije najavljuju blokadu na 21 prelazu ka EU od 14. septembra zbog ograničenja boravka vozača.

Srpski kamioni od 14. septembra u ponoć blokiraće 21 granični prelaz prema Evropskoj uniji, zbog čega je blokada srpskih kamiona na 21 granici postala centralna tema u sektoru transporta. Ovu meru najavili su prevoznici, ističući da je odluka doneta usled nemogućnosti da rade zbog ograničenja boravka vozača u šengenskim zemljama. Prema rečima predsednika Udruženja za međunarodni transport Srbije, skoro da nema više vozača koji ispunjavaju uslove za vožnju, jer su pravila o boravku dodatno pooštrena.

“To nije naša dobrovoljna odluka. To je jednostavno iznuđeno. Nama skoro da nema više vozača na raspolaganju da mogu da voze, jer većina ima više od 90 dana, a bukvalno sada ne propuštaju. Nekada se malo gledalo kroz prste, propuštali su i kada ima više od 90 dana. Sada ne propuštaju nikoga ni sa 91 danom. Tako da mi praktično ostajemo bez vozača, i sami smo praktično blokirani, jer ne možemo da radimo”, izjavio je Neđo Mandić.

Zašto dolazi do blokade srpskih kamiona na 21 granici?

Prevoznici ističu da je blokada iznuđena zbog problema sa ograničenjem boravka profesionalnih vozača iz Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana u šengenskoj zoni. Prema važećim pravilima, vozači mogu boraviti do 90 dana u periodu od 180 dana. Međutim, u poslednje vreme kontrola je pooštrena, pa više ne postoji tolerancija ni za jedan dodatni dan boravka, što je ranije povremeno bilo moguće.

Zbog toga, mnogi vozači iz Srbije, ali i regiona, sada dobijaju zabrane ulaska, a prevoznici tvrde da se vozači sa Zapadnog Balkana i dalje hapse, deportuju i dobijaju zabrane ulaska zbog prekoračenja dozvoljenog boravka. To stvara ozbiljan problem za transportnu industriju, jer kompanije ostaju bez radne snage i ne mogu da odgovore na zahteve tržišta.

Kako će protest izgledati i ko učestvuje?

Prema saopštenju udruženja, blokada srpskih kamiona na 21 granici biće organizovana zajedno sa prevoznicima iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije. Protest počinje 14. septembra u ponoć i podrazumeva obustavu drumskog transporta na svim glavnim prelazima prema Evropskoj uniji.

Prevoznici su svesni da ovakva blokada može izazvati štetu i njima samima, ali naglašavaju da drugog izbora nemaju. Cilj je da se pritisne nadležne institucije da ubrzaju rešavanje problema sa vizama i dozvolama za profesionalne vozače, kako bi prevoznici mogli da nastave sa radom.

Kakve su posledice za transport i tržište?

Blokada srpskih kamiona na 21 granici može imati značajne posledice za međunarodni transport robe, kako iz Srbije, tako i iz drugih zemalja regiona. Očekuje se da će doći do zastoja u isporuci robe, što bi moglo uticati na poslovanje mnogih kompanija i snabdevanje tržišta. Ipak, prevoznici ističu da bez promene pravila ne mogu da funkcionišu, jer ostaju bez osnovne radne snage.

Situacija se prati, a prevoznici očekuju reakciju nadležnih kako bi se našlo rešenje za ograničenja koja ugrožavaju ceo sektor i izazivaju blokadu srpskih kamiona na 21 granici.