Vlasti izdale preporuke za izbegavanje boravka na kiši i konzumaciju određene hrane nakon dolaska radioaktivnog oblaka

Eksplozija u četvrtoj pogonskoj jedinici nuklearne elektrane Lenjin u blizini Pripjata, u današnjoj Ukrajini, dogodila se 26.04.1986. godine u 1:26 časova po moskovskom vremenu. Iako je radioaktivni oblak iz Černobilja brzo putovao ka zapadu Evrope, informacije o incidentu stigle su do građana Jugoslavije tek pet dana kasnije, 01.05.1986. godine.

Prema tadašnjim izvorima, sovjetske vlasti su incident priznale tek 28.04.1986, a informacije o razmerama katastrofe bile su ograničene i cenzurisane. Radioaktivni oblak je 29.04.1986. stigao do Slovenije, a 01.05.1986. i do Srbije, upravo kada su građani masovno boravili na otvorenom tokom prazničnih uranaka.

Zvanična upozorenja vlasti upućena su građanima Jugoslavije tog 1. maja, sa preporukama da se ne izlazi na kišu i da se ne konzumira hrana koja raste na zemlji, kao što su jagode i zelena salata. Takođe je savetovano temeljno pranje voća i povrća uz upotrebu sode bikarbone, kao i izbegavanje mesa i mleka od stoke koja se hranila na pašnjacima, dok se kišnica nije preporučivala za upotrebu.

„Tog dana smo bili na izletu i nismo znali šta se dešava sve dok nismo stigli kući, kada su nas dočekala upozorenja o radioaktivnoj kiši“, navodi sagovornica koja je tada radila u medijima. Drugi građani ističu da su zvanične informacije stigle tek sa početkom padavina, a preporuke o izbegavanju određene hrane ostale su upamćene kao asocijacija na černobiljsku katastrofu.

U narednim danima, vlasti su pojačale mere opreza i izdale dodatne preporuke, posebno za decu do sedam godina i trudnice. Iako su zvanična saopštenja u početku bila kontradiktorna, građanima je savetovan oprez tokom naredne dve sedmice, dok je svakodnevica ostala nepromenjena u većini radnih kolektiva.

Preporuke su ostale na snazi tokom celog maja, dok su posledice radioaktivnog zagađenja bile predmet pažnje i kasnijih izveštaja.

Dečak poznat kao heklač saopštio da ne odustaje od svojih kreativnih ciljeva nakon trećeg pokušaja povratka na društvene mreže

Viktor Mitić, poznat po tome što hekla i deli svoj rad na društvenim mrežama, ponovo je aktivirao svoj profil nakon što je prethodni ugašen zbog hakovanja. Novi profil, pod nazivom “viktor_heklac_official”, otvoren je nakon što su prethodna dva naloga ugašena kao posledica hakerskih napada i negativnih komentara na internetu.

Viktor je stekao popularnost objavljujući video snimke na kojima hekla onoliko petlji koliko ima pratilaca, sa ciljem da napravi najveći ćilim na svetu. Međutim, uprkos uspehu i podršci, suočio se sa osudama i više puta bio prinuđen da otvori novi profil.

U svojoj najnovijoj objavi Viktor navodi da je ovo njegov treći pokušaj i ističe da neće odustati od hobija koji voli. “Ja samo volim da heklam i samo sam mali dečak koji želi da radi ono što voli. Nemam razloga da bilo koga vređam onim što stvaram. Ovo je moj treći pokušaj, ali ne odustajem – jer verujem u svoje snove. Želim da pokažem da, pored svega što se danas viđa na internetu, postoje i lepe, kreativne stvari koje mogu da inspirišu. Time nikoga ne ugrožavam, već samo delim ono što volim. Hvala svima koji me prate i hvala vam na podršci”, navodi Viktor u svojoj objavi.

Njegov povratak izazvao je brojne pozitivne reakcije, a podrška pratioca dodatno ga motiviše da nastavi sa svojim kreativnim radom na društvenim mrežama.

Dečak iz Jagodine započeo heklanje na sopstvenu inicijativu, baka otkriva kako je prenosila znanje

Jedanaestogodišnji dečak iz Jagodine postao je poznat po heklanju džinovskog ćilima, a njegova baka otkrila je kako je započeo ovaj zanat. Prema njenim rečima, dečak je sam pokazao interesovanje za heklanje nakon što je video druge koji se bave ovim hobijem preko telefona. Baka navodi da mu je samo jednom pokazala osnovne tehnike i da je brzo savladao veštinu. Nakon početnog učenja, dečak je napravio pauzu ali mu je bilo dovoljno kratko podsećanje da ponovo nastavi sa radom. Baka ističe da je ponosna što može da mu pruži podršku, naročito kada ima mnogo školskih obaveza. Navodi da uglavnom samostalno radi, ali mu porodica pomaže kada je potrebno. Priča o njegovom radu postala je poznata širom regiona jer je svaki deo ćilima predstavljao jednog pratioca na društvenim mrežama. Iako se suočavao sa izazovima, dečak je, uz podršku porodice, nastavio da spaja tradicionalne veštine sa savremenim interesovanjima.