Srpski zakon jasno određuje kome pripada voće koje padne sa komšijinog drveta, ali propisuje i pravila za grane i ograde.

Pitanje “komšijino voće u vašem dvorištu” često izaziva dileme, naročito kada plodovi sa susednog drveta padnu na vašu zemlju. Prema važećem zakonodavstvu, pravila su jasna i odnose se i na vlasništvo nad drvetom, pravila o granama i žilama, kao i na situacije kada plodovi pređu međe. Ove situacije, koje su deo svakodnevnog života, mogu izazvati nesuglasice među susedima, ali zakon i sudska praksa nude konkretna rešenja.

Kada je reč o drvetu čije grane prelaze na susednu parcelu, ključno je gde se nalazi samo stablo. Ako je stablo zasađeno na zemlji vašeg komšije, ono i dalje pripada njemu, bez obzira na to koliko krošnja prelazi vašu ogradu. Izuzetak predstavlja drvo koje raste tačno na međi, koje se smatra zajedničkom svojinom oba vlasnika parcela. U tom slučaju, odluke o sečenju ili uklanjanju drveta mogu se doneti samo uz saglasnost oba suseda.

Pravila za uklanjanje grana i rešavanje smetnji

Međutim, ako komšijino drvo svojim granama ometa vašu imovinu, zakon daje pravo na zaštitu vlasništva. Pre nego što preduzmete bilo kakvu akciju, dužni ste da komšiju obavestite i date mu primeren rok da sam ukloni grane ili žile koje prave problem. Tek kada komšija to ne učini u ostavljenom roku, imate pravo da sami uklonite samo one grane i žile koje prelaze na vašu stranu, ali ne i da posečete celo drvo. Ova praksa potvrđena je i nedavnom presudom Vrhovnog suda, čime su prava vlasnika zemljišta dodatno zaštićena.

Komšijino voće u vašem dvorištu: kome pripada opali plod

Dilema oko toga kome pripada voće koje padne sa grane u vaše dvorište jedno je od najčešćih pitanja u komšijskim odnosima. Zakon precizira da plodovi na grani pripadaju vlasniku drveta, bez obzira na to što se grana nalazi iznad vašeg placa. Samo voće koje prirodno opadne na vašu zemlju postaje vaše vlasništvo, prema starom pravilu iz Srpskog građanskog zakonika koje se i danas primenjuje u sudskoj praksi. Važno je naglasiti da namerno potresanje drveta s ciljem da više plodova padne na vašu stranu nije dozvoljeno.

Takođe, kada je u pitanju ograda između parcela, zakon predviđa da ona nije automatski podeljena pola-pola, osim ako to nije izričito dokazano. Zajednička ograda smatra se svojinom oba suseda, a za svaku izmenu ili gradnju potrebna je saglasnost oba vlasnika. Zidana ograda između parcela može biti visoka do 1,40 metara, uz dogovor komšija. U slučaju nedoumice oko tačne granice, preporučuje se konsultacija sa geodetom, jer sudske parnice oko međa mogu biti dugotrajne i skupe.

Kako zakon štiti mirne komšijske odnose

Na kraju, iako zakon reguliše pitanja kao što je komšijino voće u vašem dvorištu, dobra komunikacija i dogovor često su najbolji način za rešavanje sporova. Pravilno informisani građani mogu da izbegnu nepotrebne konflikte i sudske procese. Zakon jasno razlikuje vlasništvo nad drvetom, pravila o uklanjanju grana i žila, kao i vlasništvo nad opalim voćem. Zbog toga je važno da svako poznaje svoja prava i obaveze kako bi odnosi sa susedima ostali korektni, a granice poštovane.

EPS ističe da oduzimanje licence Alta banci nije ugrozilo finansijsku stabilnost preduzeća, a novac građana svakodnevno koristi za tekuće obaveze.

Elektroprivreda Srbije (EPS) oglasila se povodom pitanja o finansijama preduzeća nakon što je Alta banci oduzeta licenca za rad. Prema saopštenju, oduzimanje licence nije uticalo na stabilnost poslovanja niti na sigurnost sredstava građana. EPS naglašava da kompanija ima dugogodišnju saradnju sa još devet pouzdanih banaka u Srbiji, među kojima su Addiko, AIK, Intesa, Poštanska štedionica, Bank of China, Erste, NLB, OTP i UniCredit Bank.

Većina platnog prometa EPS-a odvija se putem Poštanske štedionice. Preko ove banke obaveze za električnu energiju izmiruju svi kupci na komercijalnom i rezervnom snabdevanju, kao i domaćinstva i mali kupci iz regiona Niša, Novog Sada, Kraljeva i Kragujevca. Tokom aktuelnih dešavanja na tržištu, EPS je potvrdio da je finansijska stabilnost kompanije očuvana i da su sve transakcije nastavile da funkcionišu bez prekida.

Platni promet EPS-a i uloga Alta banke

Od naplate električne energije preko Alta banke realizovala se isključivo naplata za Centar za podršku garantovanom snabdevanju Beograd. EPS nije čuvao niti akumulirao novac na računima te banke, već je taj novac svakodnevno korišćen za izmirivanje tekućih obaveza.

U trenutku oduzimanja licence, na računima EPS-a u Alta banci nalazilo se manje od 0,5% ukupnog mesečnog priliva od naplate struje. Ta sredstva će EPS potraživati u stečajnom postupku. Takođe, dominantan deo platnog prometa EPS-a redovno se odvija preko drugih banaka, što dodatno doprinosi finansijskoj sigurnosti kompanije.

Demantovanje spekulacija o novcu građana

EPS je oštro demantovao spekulacije da su sredstva građana bila ugrožena zbog saradnje sa Alta bankom. Prema saopštenju, nije tačno da je Alta banka zarađivala proviziju na svim uplatama za struju. Banka je bila procesor plaćanja samo za aplikaciju i portal „EPS Uvid u račun“, gde je izabrana zbog najniže provizije i najpovoljnijih uslova.

Na ovaj način račune plaća oko pet odsto kupaca, dok za ostalih 95 odsto (putem e-banking, m-banking i šaltera) proviziju zadržavaju institucije preko kojih građani izvršavaju transakcije. EPS je naglasio da su navodi o milijardama ili stotinama milijardi dinara na računima Alta banke netačni. Ukupni godišnji prihodi kompanije ne predstavljaju iznos koji se nalazio na računima bilo koje banke u bilo kom trenutku.

EPS nastavlja stabilno poslovanje

Model platnog prometa koji EPS koristi primenjuje se još od 2018. godine, fazno, uz uvođenje jedinstvenog SAP biling sistema. Tokom tog perioda, nisu nastali dodatni troškovi ni za građane ni za kompaniju. EPS poručuje da nastavlja stabilno, odgovorno i transparentno poslovanje, te apeluje na javnost da ne podleže senzacionalističkim i neutemeljenim objavama. Kao rezultat, EPS ostaje posvećen sigurnosti sredstava građana i redovnom izmirivanju svih obaveza.

Na Goliji je jutros napadalo deset centimetara snega, a putari su odmah izašli na teren kako bi očistili puteve.

Na planini Golija jutros je zabeležen snežni pokrivač visine deset centimetara, a napadalo je tokom prepodneva. Prema dostupnim informacijama, napadalo je deset centimetara snega i putari su na terenu kako bi obezbedili prohodnost saobraćaja.

Putarske službe su odmah reagovale i očistile najkritičnije deonice, a na terenu je angažovan jedan kamion koji uklanja sneg sa kolovoza. Prema rečima Vitomira Arsovića iz Puteva Ivanjica, ekipe su fokusirane na najproblematičnije tačke na Goliji.

Stanje na putevima i preporuke za vozače

Na Goliji se, kako je saopšteno, uvek pojavljuju problemi na poznatim kritičnim delovima puta zbog snega. Ipak, do sada nije bilo zaglavljenih vozila, što je rezultat brzog izlaska putara na teren. Arsović je apelovao na vozače da pokažu dodatni oprez i da pre putovanja obavezno opreme vozila zimskom opremom. Takođe, preporučuje se da se prati stanje na putevima i da se izbegava vožnja ukoliko uslovi budu pogoršani.

Kako napadalo deset centimetara snega na Goliji utiče na saobraćaj

Snežni pokrivač visine deset centimetara na Goliji može izazvati kraće zastoje i otežano kretanje, posebno na uzbrdicama i zavojima. Putari su, međutim, stalno prisutni na terenu i intenzivno rade na raščišćavanju kako bi saobraćaj što pre bio normalizovan. U međuvremenu, nije zabeleženo da je neko vozilo ostalo zaglavljeno ili da je došlo do težih problema u saobraćaju.

Vozači koji planiraju put ka Goliji tokom dana treba da obrate pažnju na moguće nove padavine i da se redovno informišu o trenutnom stanju na putevima. Putevi Ivanjica naglašavaju važnost prilagođavanja brzine uslovima na putu i korišćenja zimske opreme tokom snežnih dana.

Na kraju, napadalo deset centimetara snega i putari su na terenu, a stanje se prati kako bi Golija ostala dostupna svim vozačima.