Kandidati Miloš Garić i Mileva Malešić dobili isti broj glasova, odluka odložena za naredni period

Prva sednica novog saziva Saveta REM-a završena je bez izbora predsednika i zamenika predsednika, saopštila je Dubravka Valić Nedeljković. Na tajnom glasanju kandidati Miloš Garić i Mileva Malešić dobili su po četiri glasa, što nije bilo dovoljno za izbor, jer je prema pravilima potrebno šest glasova. Fokus_keyphrase „Savet REM-a“ bio je centralna tema sednice.

Tok glasanja i kandidati za predsednika

Konstitutivnom sednicom predsedavala je najstariji član Saveta Dubravka Valić Nedeljković, koja je objasnila da su tokom rasprave predložena tri kandidata: Stevica Smederevac, Miloš Garić i Mileva Malešić. Nakon prvog kruga glasanja izdvojili su se Garić i Malešić, ali ni u drugom krugu nije postignut dogovor. „U drugom krugu glasanja oni su dobili podjednak broj glasova. To znači da ćemo nastaviti konsultacije i rasprave u razumnom roku“, izjavila je Valić Nedeljković.

Kao rezultat ovakvog ishoda, ona je najavila da će postupak izbora predsednika krenuti ispočetka. Takođe je izrazila očekivanje da će ponovna sednica biti održana pred kraj jula, kako bi Savet REM-a mogao što pre da otpočne rad u punom kapacitetu.

Dogovor članova Saveta REM-a i prioriteti

Tokom sednice članovi Saveta su pokazali konstruktivnost i usaglasili su se oko zahteva koje predsednik treba da ispunjava, uključujući profesionalnu i obrazovnu istoriju, iskustvo u medijima i javnom prostoru, kao i trajanje mandata. „Nakon izuzetno tolerantne i demokratske rasprave, mogu da kažem da je ovaj saziv Saveta REM-a prepoznao značaj konstituisanja Saveta“, dodala je Valić Nedeljković.

Dok se ne izabere predsednik, sednicama će predsedavati najstariji član, odnosno sama Valić Nedeljković. Ona je naglasila da je izbor predsednika neophodan kako bi Savet REM-a mogao da reši pitanja iz svoje nadležnosti. Članovi Saveta su već razgovarali sa stručnim službama o prioritetnim materijalima i pitanjima koja zahtevaju hitno rešavanje.

Ostavke članova i pravni okvir rada Saveta REM-a

Konstitutivna sednica Saveta REM-a zakazana je nakon što su četiri člana pre toga podnela ostavke, ali je Narodna skupština utvrdila da te ostavke nemaju pravno dejstvo. Poslanici su 10. jula usvojili autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima, prema kojem izjave volje o ostavci nisu pravno relevantne.

Skupština Srbije još nije izabrala devetog člana Saveta iz reda nacionalnih manjina, ali je potvrđeno da telo može nastaviti rad. Odbor za informisanje Skupštine raspisao je novi konkurs za članove Saveta REM-a, čime je ispunjen jedan od zahteva studenata koji su prethodno blokirali zgradu Javni servis Srbije. Takođe, prethodni konkurs je poništen zbog isteka mandata prethodnom sazivu Saveta.

Valić Nedeljković istakla je odgovornost koju članovi Saveta osećaju, kao i potrebu da se predsednik ili predsednica izabere što pre zbog brojnih nerešenih pitanja. „Mi ćemo morati da radimo i preko leta, iako po pravilniku Savet prestaje sa radom 15. jula i počinje 1. septembra. U međuvremenu mogu biti vanredne sednice, hitne sednice…“, navela je ona.

Na kraju, zaključeno je da će naredni sastanak Saveta REM-a biti zakazan u kratkom roku, kako bi se proces izbora predsednika uspešno okončao i omogućio nastavak rada ovog regulatornog tela.

Interventni radiolozi izveli zahtevnu proceduru na pacijentu sa cirozom jetre, uz podršku belgijskog stručnjaka

U Univerzitetskom kliničkom centru Srbije danas je prvi put izveden TIPS zahvat kod pacijenta sa obolelom jetrom, što predstavlja važan pomak za srpsko zdravstvo i svrstava ovu ustanovu među retke centre u svetu gde je procedura moguća. Prema zvaničnoj izjavi, intervenciju je vodio belgijski stručnjak Gert Malu, uz tim domaćih lekara, a pacijent se nakon zahvata oseća dobro.

Značaj TIPS zahvata za pacijente sa cirozom jetre

Načelnik odeljenja za hirurgiju jetre na Klinici za digestivnu hirurgiju, Danijel Galun, objasnio je da se TIPS zahvat koristi kod pacijenata sa uznapredovalom cirozom jetre i portalnom hipertenzijom. To stanje često dovodi do životno ugrožavajućih krvarenja ili nakupljanja tečnosti u trbuhu. Galun je istakao da se ova procedura ne izvodi u velikom broju centara širom sveta, što doprinosi značaju njenog uvođenja u Srbiji.

Tokom zahvata, lekar posebnim instrumentom, kroz venu na vratu, dolazi do parenhima jetre. Zatim se postavlja stent koji povezuje dva venska sistema, čime se smanjuje pritisak u cirkulaciji jetre. Na taj način prestaje krvarenje iz vena jednjaka i želuca, što je kod ovih pacijenata često opasno po život.

Timski rad i međunarodna saradnja

Pored profesora Malua, u izvođenju TIPS zahvata učestvovali su docent Aleksandar Filipović, asistenti Miloš Zakošek i Dušan Bulatović, kao i Aleksa Igić. Galun je naglasio da je učešće eminentnog belgijskog stručnjaka dragoceno za edukaciju domaćih kadrova, uz napomenu da je cilj da ova procedura postane rutinska u Kliničkom centru Srbije.

„Za nas, Klinički centar Srbije, velika je čast što je danas sa nama profesor Maluo, koji je istaknut stručnjak u ovoj oblasti, s kojim smo imali već ranije prilike da sarađujemo unazad više godina, tako da je već ranije on ovu proceduru radio u našoj ustanovi. Ovde je sada ideja da on pomogne kadrove UKCS da ova procedura postane standardna i da je izvode naši stručnjaci“, izjavio je Danijel Galun.

Perspektiva razvoja i koristi za pacijente

Profesor Gert Malu iz Univerzitetskog kliničkog centra iz Luvena izrazio je zadovoljstvo što učestvuje u izvođenju ove kompleksne procedure u Beogradu. On je istakao važnost osposobljavanja domaćih stručnjaka za samostalno izvođenje TIPS zahvata. Takođe je dodao da bi mu bilo zadovoljstvo da ponovo sarađuje sa timom iz Srbije.

Galun je istakao da TIPS zahvat nema pravu alternativu osim hirurgije, koja nosi mnogo veći rizik od komplikacija i smrtnog ishoda. Pacijenti kojima je ovaj zahvat potreban često nemaju druge opcije, te je njegova dostupnost u Srbiji od velikog značaja.

Pacijent koji je prvi u Srbiji prošao kroz TIPS zahvat imao je uznapredovalu cirozu jetre i portalnu hipertenziju, a nakon intervencije njegovo stanje je stabilno. Očekuje se da će uvođenje ove procedure doprineti boljem zbrinjavanju sličnih pacijenata u domaćem zdravstvenom sistemu.

Sveštenik iz Obrenovca objasnio svoje reči o batinama nakon što je stari snimak ponovo privukao pažnju javnosti

Na društvenim mrežama ponovo se deli snimak iz crkve u Obrenovcu, u kojem sveštenik govori o batinama i načinu na koji treba opomenuti ljude. Ovaj snimak izazvao je podeljene reakcije među korisnicima interneta, posebno na platformi X, gde je video prikupio više od 30 hiljada pregleda u roku od jednog dana.

Reakcije na snimak iz crkve u Obrenovcu

Snimak iz crkve u Obrenovcu, u kojem sveštenik govori o batinama, postao je tema brojnih komentara. U snimku, sveštenik se obraća okupljenim vernicima i iznosi mišljenje o tome kako se treba odnositi prema drugima. On navodi: „Da smo uvek braća sa drugima, da smo uvek na pomoć, a ako nekoga treba da izudaramo da se pošteno dogovorimo i da ga izudaramo, a ne da ga ubijemo u toj meri da ga previše povredimo. Zna se šta je mera da se neko opomene na pravilan način, da mu bude i na korist. Treba najmudriji oko toga da se saberu.“

Ove reči izazvale su oštre reakcije na mrežama. Neki korisnici su izrazili zabrinutost zbog načina na koji se govori o nasilju, dok su drugi komentarisali da su izjave neprimerene za versku instituciju. Pored toga, pojavili su se i komentari koji osuđuju i samog sveštenika i način na koji je govorio pred vernicima.

Sveštenik iz Obrenovca objasnio svoje reči

Zbog reakcije javnosti, sveštenik iz Obrenovca objasnio je šta je mislio kada je govorio o batinama pred vernicima. On je istakao da nije imao nameru da promoviše nasilje, već da ukaže na potrebu za merom i dogovorom u svakom postupku. Prema njegovim rečima, cilj je bio da se ljudi podstaknu na razmišljanje o granicama i pravom načinu opominjanja, a ne da se opravdava bilo kakav oblik prekomernog nasilja.

Međutim, deo javnosti smatra da ovakve izjave mogu biti pogrešno shvaćene i zloupotrebljene. Takođe, diskusija o snimku pokrenula je pitanja o ulozi crkve i sveštenika u oblikovanju stavova o nasilju u društvu.

Debata o granicama javnog govora i društvenoj odgovornosti

Korisnici društvenih mreža i dalje komentarišu snimak iz crkve u Obrenovcu, a debata se vodi oko toga da li je ovakav javni govor primeren i kakvu poruku šalje mladim ljudima. Pored toga, pojedini komentatori ističu važnost odgovornosti javnih ličnosti, uključujući i predstavnike verskih zajednica, kada iznose mišljenja pred većim brojem ljudi.

Iako je snimak starijeg datuma, njegovo ponovno pojavljivanje izazvalo je talas rasprave o granicama govora i odgovornosti u društvu. Na kraju, slučaj iz Obrenovca pokazuje koliko su teme poput nasilja i načina opominjanja osetljive i zahtevaju pažljiv pristup, posebno kada dolaze iz usta autoriteta.