Meteorološke službe upozoravaju na naglo zahlađenje, obilne padavine i sneg u planinskim predelima

Snažan ciklon koji se premešta sa severnog Jadrana zahvatio je region i doneo snažnu kišu i oluje sa grmljavinom, dok u planinama pada sneg. Hladni front, prateći ovaj ciklon, već je prešao preko Slovenije i severozapadne Hrvatske i Bosne, a trenutno je stigao do Dalmacije, Posavine i Slavonije. Prema meteorološkim izvorima, u Srbiji su danas temperature bile prolećne, dostizale su 20 stepeni Celzijusa, dok su u Hrvatskoj, Bosni i Sloveniji niže i do 15 stepeni.

Toplo vreme u Srbiji zadržaće se do večeri, kada se očekuje prodor hladnog fronta i nagli pad temperature. Tokom večeri u svim delovima Srbije prognoziraju se kiša, pljuskovi i lokalna grmljavina, dok će temperatura tokom noći značajno opasti. U petak se očekuje da temperature budu niže i do 15 stepeni u odnosu na današnje vrednosti.

Tokom petka i vikenda prognozira se kišovito i znatno hladnije vreme, dok će na planinama padati sneg. Snežna granica na zapadu, jugozapadu i jugu Srbije može se spustiti na 500–600 metara nadmorske visine, a tokom noći i u ranim jutarnjim satima sneg i susnežica su mogući i u nižim predelima.

Očekuje se da širom Srbije padne između 20 i 40 litara kiše po kvadratnom metru, lokalno i više, dok bi u zapadnim, jugozapadnim, centralnim i istočnim delovima zemlje moglo pasti i do 50 litara, što je prosečna mesečna količina padavina. Na planinama se prognozira i do 20 centimetara snega, a u jugozapadnim predelima i do 30 centimetara. Sneg će biti mokar i težak, što može prouzrokovati probleme u saobraćaju.

Građanima se savetuje oprez u saobraćaju i preporučuje da bez zimske opreme ne kreću na put. Meteorološke službe apeluju da stanovništvo redovno prati uputstva nadležnih službi i postupa u skladu sa najavama i upozorenjima. Promenljivo i hladnije vreme od proseka zadržaće se do kraja marta, uz jak severozapadni vetar i sneg na planinama.

Granična policija saopštila izmene radnih sati na prelazima Bački Vinogradi – Ašothalom, Bajmok – Bačalmaš i Rastina – Bačsentđerđ tokom marta i aprila 2026.

Uprava granične policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, u saradnji sa graničnim organima Mađarske, saopštila je da će tri granična prelaza imati promenjeno radno vreme tokom marta i aprila 2026. godine. Prelazi Bački Vinogradi – Ašothalom, Bajmok – Bačalmaš i Rastina – Bačsentđerđ biće otvoreni duže u određenim periodima.

Na graničnom prelazu Bački Vinogradi – Ašothalom radno vreme biće od 27.03.2026. do 29.03.2026. od 7 do 22 časa, zatim od 02.04.2026. do 06.04.2026. i od 10.04.2026. do 12.04.2026. od 00 do 24 časa, kao i od 17.04.2026. do 19.04.2026. od 7 do 22 časa.

Radno vreme na graničnom prelazu Bajmok – Bačalmaš biće od 27.03.2026. do 29.03.2026., od 03.04.2026. do 05.04.2026. i od 10.04.2026. do 11.04.2026. od 7 do 24 časa, dok će 12.04.2026. prelaz raditi od 6 do 21 čas.

Za granični prelaz Rastina – Bačsentđerđ, 12.04.2026. radno vreme će biti od 6 do 21 čas. Svi navedeni prelazi namenjeni su putničkom saobraćaju, navodi se u zvaničnom saopštenju MUP-a.

Direktor preduzeća Nuklearni objekti Srbije naglašava ulogu nuklearne tehnologije u dekarbonizaciji i energetskoj tranziciji

U trenutku kada klimatski ciljevi postaju sve ambiciozniji, a potreba za stabilnim izvorima energije raste, nuklearna energija ponovo se nalazi u centru pažnje energetskih politika. Dalibor Arbutina, direktor preduzeća Nuklearni objekti Srbije, ukazuje na to da nuklearna tehnologija omogućava kontinuiranu proizvodnju električne energije uz minimalne emisije ugljen-dioksida, što je čini ključnim elementom u tranziciji ka zelenoj ekonomiji.

Prema njegovim rečima, problemi globalnog zagrevanja i potreba za smanjenjem emisije ugljenika doveli su do preispitivanja uloge nuklearne energetike. Arbutina ističe da je dostizanje cilja nulte emisije ugljenika do 2050. godine moguće samo reintegracijom nuklearnih reaktora u energetiku, jer su nuklearne elektrane stabilan izvor energije nezavisan od meteoroloških uslova i praktično bez emisije ugljenika.

Tema mogućnosti izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji sve češće se pominje u okviru razmatranja budućeg energetskog miksa. Arbutina navodi da su u prošlosti, tokom planiranja izgradnje novih elektrana u bivšoj SFRJ, sprovedena ispitivanja pogodnih lokacija. Kriterijumi za izbor uključuju sigurnost, uticaj na životnu sredinu, ekonomičnost, dostupnost velikih količina rashladne vode, nisku gustinu naseljenosti, geološku stabilnost, seizmički integritet, jednostavnost transportnih rešenja, povezanost na elektroenergetsku mrežu i prihvatanje javnosti.

Arbutina dodaje da Srbija već preduzima konkretne korake u unapređenju sistema za upravljanje radioaktivnim otpadom i nuklearne bezbednosti. On naglašava da je javna rasprava o nuklearnoj energiji neophodna za buduće odluke, kao i da će stručna analiza biti ključna prilikom odabira potencijalnih lokacija za nove kapacitete.

“Nuklearna energija predstavlja stabilan i održiv izvor koji može značajno doprineti ostvarivanju klimatskih i energetskih ciljeva Srbije”, zaključuje Arbutina.