Direktor preduzeća Nuklearni objekti Srbije naglašava ulogu nuklearne tehnologije u dekarbonizaciji i energetskoj tranziciji

U trenutku kada klimatski ciljevi postaju sve ambiciozniji, a potreba za stabilnim izvorima energije raste, nuklearna energija ponovo se nalazi u centru pažnje energetskih politika. Dalibor Arbutina, direktor preduzeća Nuklearni objekti Srbije, ukazuje na to da nuklearna tehnologija omogućava kontinuiranu proizvodnju električne energije uz minimalne emisije ugljen-dioksida, što je čini ključnim elementom u tranziciji ka zelenoj ekonomiji.

Prema njegovim rečima, problemi globalnog zagrevanja i potreba za smanjenjem emisije ugljenika doveli su do preispitivanja uloge nuklearne energetike. Arbutina ističe da je dostizanje cilja nulte emisije ugljenika do 2050. godine moguće samo reintegracijom nuklearnih reaktora u energetiku, jer su nuklearne elektrane stabilan izvor energije nezavisan od meteoroloških uslova i praktično bez emisije ugljenika.

Tema mogućnosti izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji sve češće se pominje u okviru razmatranja budućeg energetskog miksa. Arbutina navodi da su u prošlosti, tokom planiranja izgradnje novih elektrana u bivšoj SFRJ, sprovedena ispitivanja pogodnih lokacija. Kriterijumi za izbor uključuju sigurnost, uticaj na životnu sredinu, ekonomičnost, dostupnost velikih količina rashladne vode, nisku gustinu naseljenosti, geološku stabilnost, seizmički integritet, jednostavnost transportnih rešenja, povezanost na elektroenergetsku mrežu i prihvatanje javnosti.

Arbutina dodaje da Srbija već preduzima konkretne korake u unapređenju sistema za upravljanje radioaktivnim otpadom i nuklearne bezbednosti. On naglašava da je javna rasprava o nuklearnoj energiji neophodna za buduće odluke, kao i da će stručna analiza biti ključna prilikom odabira potencijalnih lokacija za nove kapacitete.

“Nuklearna energija predstavlja stabilan i održiv izvor koji može značajno doprineti ostvarivanju klimatskih i energetskih ciljeva Srbije”, zaključuje Arbutina.

Institut za javno zdravlje prati epidemiološku situaciju, registrovan pad broja obolelih i regionalna rasprostranjenost

Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” objavio je najnovije podatke o epidemiološkoj situaciji gripa u Srbiji za 12. izveštajnu nedelju, od 16. do 22. marta 2026. godine. Prema navodima iz izveštaja, u tom periodu je registrovano ukupno 6.408 slučajeva oboljenja sličnih gripu, sa incidencijom od 96,15 na 100.000 stanovnika, što predstavlja pad od 6,79 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.

Prema podacima instituta, epidemiološki pokazatelji ukazuju na regionalnu geografski rasprostranjenost oboljenja, dok je nivo kliničke aktivnosti gripa na osnovnom nivou. Istovremeno, trend incidencije je u opadanju. Najveće uzrasno-specifične stope registrovane su kod dece uzrasta od 0 do 4 godine (373,67/100.000) i od 5 do 14 godina (217,76/100.000).

U okviru nadzora nad akutnim respiratornim infekcijama, tokom 12. izveštajne nedelje zabeleženo je 12.364 slučaja, sa stopom incidencije od 965,65 na 100.000 stanovnika, što je za 6,45 odsto više nego prethodne nedelje. Laboratorijski potvrđeni slučajevi infekcije virusom gripa tipa A(H1)pdm09, A netipizirani i AH3 prijavljeni su sa teritorije Beograda i Pomoravskog okruga.

Institut ističe da se aktuelni podaci prate u skladu sa definisanim protokolima, a epidemiološki nadzor nad gripom obavlja se od 29. septembra 2025. godine redovnim nedeljnim praćenjem i izveštavanjem nadzornih jedinica.

U evropskom regionu SZO, prema podacima za 11. izveštajnu nedelju, stope oboljenja sličnih gripu i akutnih respiratornih infekcija iznad su osnovnog nivoa u tri zemlje. Regionalni indikatori gripa su u opadanju na nivou primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, dok je procenat pozitivnosti sentinelinih uzoraka na grip iznosio 8 odsto, što je pad u odnosu na prethodnu nedelju. Dominantan je virus gripa tip A, sa većom zastupljenošću podtipa A(H3).

“Podaci pokazuju da je tokom ovog perioda situacija pod kontrolom, uz evidentan pad broja slučajeva gripa na teritoriji Srbije”, naveli su iz Instituta za javno zdravlje.

Evropska unija uvela digitalni sistem registracije, puna primena od 10. aprila 2026. godine

Evropska unija je predstavila mobilnu aplikaciju “Travel to Europe” koja bi trebalo da olakša ulazak putnicima iz zemalja van EU, uključujući Srbiju, u šengenski prostor prilikom uvođenja EES sistema. Aplikacija je trenutno dostupna samo u Švedskoj i Portugalu, ali se očekuje da će je uskoro primeniti i druge zemlje članice, među kojima je i Grčka, što je posebno važno za srpske građane koji tokom letnje sezone najčešće prelaze granicu na prelazima poput Evzonija.

Puna primena digitalnog EES sistema na granicama EU planirana je za 10. april 2026. godine. Zbog toga brojni građani očekuju veće gužve i duže zadržavanje na granicama, ali nova aplikacija omogućava značajno bržu proceduru unošenjem podataka unapred. Prema zvaničnim informacijama, aplikacija je namenjena državljanima zemalja van EU sa biometrijskim pasošem, kojima je potrebna registracija u EES sistemu. Putnici mogu kroz aplikaciju registrovati podatke iz pasoša, fotografiju lica i popuniti upitnik o uslovima ulaska, najviše 72 sata pre dolaska na granicu.

Aplikacija ne menja potrebe za graničnom kontrolom, ali ubrzava proceduru jer su podaci već uneseni i očitani. Upotreba je dobrovoljna, ali se preporučuje svim putnicima radi uštede vremena. Dostupna je za iOS i Android korisnike. Proces registracije uključuje pripremu biometrijskog pasoša i pametnog telefona, biranje zemlje i graničnog prelaza, unos ličnih podataka i skeniranje pasoša, pravljenje selfi fotografije, popunjavanje upitnika i podnošenje podataka za sebe i saputnike.

“Korišćenje aplikacije može značajno smanjiti vreme čekanja na granici, posebno tokom letnjih meseci kada su gužve najveće”, navedeno je u zvaničnom saopštenju. Sistem je razvijen tako da podatke putnika automatski prosleđuje graničnim službenicima, čime se smanjuje potreba za manuelnim unosom na samom prelazu.

Uvođenje aplikacije deo je šireg napora Evropske unije da digitalizuje i ubrza procedure na granicama, a putnici iz Srbije i drugih zemalja regiona preporučuje se da prate uputstva i koriste aplikaciju kada postane dostupna u zemlji njihovog prvog ulaska u šengensku zonu.