Zvaničnici Srbije i predstavnici MOL-a nastavljaju pregovore, ishod očekuje do 22. maja prema licenci OFAK-a

Pregovori o preuzimanju većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) od strane mađarske kompanije MOL ulaze u završnu fazu, a prema licenci američke kancelarije OFAK, ceo proces trebalo bi da bude okončan do 22. maja. Zvaničnici Srbije i predstavnici MOL-a ove nedelje nastavljaju razgovore o budućim odnosima u NIS-u, dok se paralelno očekuje ishod pregovora između mađarske i ruske strane o prodaji udela od 56,15 odsto.

Strahinja Obrenović sa Fakulteta političkih nauka izjavio je da ostaje mnogo nepoznanica oko daljeg toka pregovora, posebno kada je reč o eventualnoj prodaji ruskog udela trećem partneru. On je naveo da je crvena linija Srbije očuvanje rada Rafinerije punim kapacitetom, ali da nije poznato šta su crvene linije MOL-a. “Rad Rafinerije je u našem interesu, ali ne postoji ugovorna garancija koja će to dugoročno obezbediti. To zavisi od tržišnih okolnosti i poslovnih prilika. Takođe, procena vrednosti NIS-a otežana je zbog sankcija i nevoljnosti postojećeg vlasnika u procesu”, pojasnio je Obrenović.

Dodao je i da je širenje prisustva na tržištu u interesu MOL-a, koji je već prisutan u regionu, uključujući Srbiju, Mađarsku, Slovačku i Hrvatsku. “Očekuje se da će i nova administracija u Mađarskoj nastaviti sa podrškom širenju kompanije, bez obzira na političke promene”, navodi Obrenović.

Kada je reč o rokovima, proces bi trebalo da bude završen do 22. maja, a krajnji rok za završetak operacije je 16. jun, kada ističe operativna licenca. Najmanje informacija javnost ima o poziciji ruske strane, ali je poznato da je ruski ministar spoljnih poslova naveo da je prodaja udela u interesu Ruske Federacije. Obrenović je ukazao i na promene u političkoj klimi nakon izbora u Mađarskoj i izjave iz Rusije, prema kojima se Mađarska posmatra kao neprijateljska zemlja, što bi moglo uticati na dalji tok pregovora.

“Pitanje je kako će se promene u političkoj klimi i međunarodnim odnosima odraziti na završetak dogovora. Do 22. maja očekujemo konačnu odluku, dok krajnji rok ostaje 16. jun”, zaključio je Obrenović.

Meteorolozi najavljuju vrlo toplo vreme danas i sutra, a od četvrtka zahlađenje i kišu

U Srbiji danas preovladava sunčano i izuzetno toplo vreme za ovo doba godine, sa temperaturama koje se trenutno kreću između 23 i 27 stepeni. Najtoplije je u Zaječaru i Kikindi, gde je izmereno 27 stepeni, dok je u Beogradu 25 stepeni. Na Zlatiboru je 19, u Sjenici 20, a na Kopaoniku 14 stepeni.

Prema najavama meteorologa, maksimalna temperatura danas će biti od 25 do 30 stepeni, a u Beogradu do 29 stepeni. Sutra se očekuje slično vreme, uz promenljivu oblačnost i mogućnost lokalnih pljuskova sa grmljavinom na severu i zapadu zemlje. Maksimalne temperature ostaju na sličnom nivou kao danas.

Od četvrtka sledi promena vremena – biće promenljivo oblačno i svežije, povremeno sa kišom, pljuskovima i grmljavinom. Temperatura će se na zapadu Srbije spustiti i za 10 stepeni u odnosu na današnje vrednosti, a maksimalne temperature biće od 18 na zapadu do 24 stepena na jugoistoku zemlje. Petak donosi najizraženije padavine, koje lokalno mogu biti obilnije, uz jače pljuskove sa grmljavinom.

U subotu se očekuje promenljivo oblačno i toplije vreme, ponegde sa padavinama, dok će u nedelju ponovo biti sunčano i veoma toplo, sa maksimalnom temperaturom iznad 25 stepeni. “Vremenske prilike biće nestabilne narednih dana, a građanima se savetuje oprez zbog naglih promena temperature i lokalnih pljuskova”, navode meteorolozi.

Seizmolozi upozoravaju da je južni Banat seizmički aktivnije područje, dok su poslednji potresi registrovani i kod Sombora

Zemljotres jačine 5,7 stepeni po Rihterovoj skali, koji je 2. jula 1991. godine potresao Rumuniju, snažno se osetio i na teritoriji Vršca i okolnih mesta u južnom Banatu. Prema seizmološkim podacima, epicentar se nalazio devet kilometara severozapadno od Targu Žija u Rumuniji, ali je zbog male dubine potres izazvao oštećenja na starijim objektima u Srbiji.

Građani su te noći prijavljivali snažno podrhtavanje tla, ljuljanje nameštaja i pucanje stakla, dok su na pojedinim mestima zabeležene pukotine na zidovima i otpadanje maltera. Ipak, prema zvaničnim informacijama, nije bilo težih razaranja niti većeg broja povređenih. Seizmolog Slavica Radovanović navela je da su ovakvi potresi retki, ali pokazuju da region nije potpuno seizmički miran.

“To je bio samo jedan u nizu zemljotresa koji se te godine osetio u Banatu, a serija potresa nastavila se do decembra. Epicentar potresa od 5,7 stepeni nije bio u Srbiji, ali se snažno osetio na širem području Vršca”, izjavila je Radovanović. Ona je istakla da su područja južnog Banata, uključujući Vršac, kao i Sombor, seizmički aktivniji delovi Vojvodine, iako su potresi uglavnom slabijeg do umerenog intenziteta i bez većih posledica.

Seizmolog je dodala da najjači zemljotresi u Vojvodini najčešće pogađaju Frušku goru, ali oni nisu razorni. Istakla je da posledice zavise od više faktora, među kojima su jačina, dubina i lokacija epicentra. “Ne ubija zemljotres, već loša gradnja. Važno je poštovati pravila prilikom izgradnje objekata kako bi se umanjile moguće posledice jačih potresa”, navela je Radovanović.

U ranim jutarnjim satima 5. maja 2026. godine, zabeležen je još jedan zemljotres magnitude 4,1 u regionu mesta Bezdan. Seizmološke službe naglašavaju da su ovakvi potresi u Vojvodini uglavnom slabog do umerenog intenziteta i ne izazivaju značajniju štetu.

Pored Vojvodine, istorijski, najjači zemljotresi u Srbiji zabeleženi su 1922. godine u Lazarevcu (magnituda 5,7), a značajni potresi registrovani su i u Mionici, Rudniku, Svilajncu i Despotovcu tokom 20. veka.