Automobili na prelazima čekaju do 40 minuta, dok kamioni na pojedinim prelazima čekaju i do četiri sata, prema saopštenju AMSS.

Na graničnim prelazima Srbije zabeležene su duže kolone i produžena čekanja za sva vozila, pokazuju najnoviji podaci. Prema saopštenju Auto-moto saveza Srbije, automobili trenutno čekaju između 20 i 40 minuta, a kamioni na nekim prelazima i do četiri sata. Ova situacija posebno pogađa prelaze ka susednim državama u jutarnjim i popodnevnim satima.

Gužve na granici Srbije utiču na svakodnevni transport

Na prelazu Horgoš sa Mađarskom, putnička vozila čekaju oko 30 minuta prilikom ulaska u Srbiju. Na prelazu Gradina sa Bugarskom, automobili čekaju do 40 minuta, dok na Preševu sa Severnom Makedonijom putnici prolaze za oko 20 minuta prilikom izlaska iz zemlje. Ipak, najveća zadržavanja zabeležena su kod teretnog saobraćaja. Kamioni na prelazu Batrovci, prema saopštenju, čekaju do dva sata, dok na Šidu čekanje dostiže i četiri sata. Na prelazu Sremska Rača sa Bosnom i Hercegovinom, kamioni čekaju oko sat vremena da napuste Srbiju.

Prema informacijama AMSS, na ostalim graničnim prelazima trenutno nema značajnih zadržavanja za sve kategorije vozila. Ipak, zbog pojačanog saobraćaja i periodičnih talasa putnika, preporučuje se vozačima da na vreme planiraju putovanja kako bi izbegli duže čekanje na granici.

Preporuke za putnike zbog gužvi na granici Srbije

Upravo zbog aktuelnih gužvi na granici Srbije, putnicima se savetuje da redovno prate stanje na prelazima putem zvaničnih saopštenja. Takođe, preporučuje se odabir alternativnih prelaza kada je to moguće, što može skratiti vreme čekanja. Pored toga, vozači teretnih vozila posebno bi trebalo da obrate pažnju na prelaze kao što su Šid i Batrovci, gde su zadržavanja znatno duža nego na drugim tačkama.

S obzirom na trenutnu situaciju, predstavnici Auto-moto saveza Srbije ističu da je bezbednost na prvom mestu i da je važno poštovati uputstva službenih lica na granici. „Automobili na prelazima čekaju od 20 do 40 minuta, dok su zadržavanja za kamione od sat do četiri sata,“ navodi se u zvaničnoj izjavi AMSS-a. Kao rezultat, vozačima se savetuje dodatna pažnja prilikom planiranja putovanja tokom perioda pojačanih gužvi.

Na kraju, stanje na graničnim prelazima Srbije redovno se menja u skladu sa brojem putnika i trenutnim opterećenjem saobraćaja. Preporučuje se svim učesnicima u saobraćaju da prate aktuelne informacije kako bi blagovremeno prilagodili svoje planove. Očekuje se da će se sa smanjenjem putničkog saobraćaja i zadržavanja na granici postepeno smanjivati.

Praznik Ognjena Marija donosi posebna narodna verovanja i zabrane, a u srpskoj tradiciji ima važno mesto među letnjim svetiteljima.

Praznik Ognjena Marija obeležava se u četvrtak, 30. jula, kao dan Svete velikomučenice Marine, koja je poznata po narodnim običajima i posebnim zabranama. Prema predanju, na Ognjenu Mariju ne sme se ni konac u iglu udenuti, a veruje se da rad na ovaj dan može izazvati nezadovoljstvo svetiteljke.

Osim toga, mnogi izbegavaju sve poslove u domaćinstvu i polju tokom ovog praznika, kako bi izbegli njen gnev. Ognjena Marija zauzima značajno mesto među letnjim praznicima Srpske pravoslavne crkve, iako njen dan nije crvenim slovima u crkvenom kalendaru. Ipak, tradicija joj dodeljuje ulogu zaštitnice seljaka, polja, njiva, trudnica i samrtnika.

Ognjena Marija u narodnoj tradiciji i ikonografiji

Najčešće je predstavljena na ikonama sa krstom i palmom, simbolima mučeništva, dok je zmaj pod njenim nogama. Nekada je okružena i kućama u plamenu, što dodatno naglašava njenu vezu sa vatrom. Prema predanju, Ognjena Marija kažnjava ognjem one koji se ne pridržavaju običaja, zbog čega je kod vernika prisutno strahopoštovanje.

Praznik Ognjena Marija slavi se usred leta i ubraja se među „ognjevite“ svetitelje, zajedno sa Svetim Ilijom i Blagom Marijom. Takođe, veruje se da rad na njen dan može izazvati nesreću, požar ili grom, posebno ako se prekrše zabrane.

Život i mučeništvo svete Marine

Sveta velikomučenica Marina rođena je u Antiohiji, u porodici mnogobožačkog sveštenika. Krstila se u 12. godini, što je izazvalo nezadovoljstvo njenog oca koji ju je predao na pokoru. Ipak, Marina nije odustala od svoje vere. Zbog odanosti Hristu bila je izložena mnogim mukama, uključujući davljenje i spaljivanje, ali je ostala nepokolebljiva. Na kraju je pogubljena odsecanjem glave, a njene mošti postale su čudotvorne.

Prema predanju, nakon njene smrti oko 15.000 ljudi prešlo je u hrišćanstvo. Deo moštiju nalazi se u manastiru Vatoped na Atosu, dok su drugi delovi sačuvani u Albaniji, iznad Ohridskog jezera.

Običaji i verovanja za Ognjenu Mariju

Za Ognjenu Mariju vezuju se brojni običaji. Pored toga što se ne radi u kući i na polju, veruje se da se onima koji prekrše zabrane može desiti nesreća, kao što je požar na žitu, sijenu ili domu. Ako se čuje grmljavina na ovaj dan, narod veruje da to može nagovestiti sušnu godinu ili probleme sa zdravljem i imanjem.

Takođe, mnoge porodice slave Ognjenu Mariju kao krsnu slavu. Vernici se često zavetuju ovoj svetiteljki radi zaštite od nesreće i letnjih oluja. U narodnoj svesti ona ima moć da štiti, ali i da opominje.

Ognjena Marija u hrišćanskom svetu

Ognjena Marija poštuje se ne samo u pravoslavnoj, već i u katoličkoj i anglikanskoj crkvi. U zapadnoj tradiciji poznata je kao Sveta Margareta Antiohijska, a njen kult je bio naročito izražen tokom epidemija kuge. Posvećeno joj je više od 250 hramova u Engleskoj, uključujući i Vestminstersku opatiju.

Na kraju, proslava Ognjene Marije donosi duboko ukorenjena narodna verovanja i običaje. Praznik upozorava na poštovanje tradicije, ali i na važnost zaštite doma i porodice u periodu letnjih oluja.

Majka zahvalila medicinskom osoblju, devojčica se oporavlja u bolnici nakon teške alergijske reakcije

Devojčica (13) iz Loznice završila je u bolnici nakon što je pretrpela napad stršljena u Loznici. Napad je izazvao ozbiljnu alergijsku reakciju praćenu gušenjem, ali zahvaljujući brzoj intervenciji lekara njeno stanje je stabilizovano. Prema izjavi majke, dete je bilo životno ugroženo, ali je medicinsko osoblje pružilo hitnu pomoć i omogućilo oporavak.

Brza reakcija lekara spasila život deteta

Majka devojčice navodi da je nakon napada stršljena odmah potražila pomoć u dečjem dispanzeru, gde joj je medicinska sestra dala sirup koji je ublažio gušenje. „U sekundi je detetu bilo bolje, onda ju je doktor pregledao i pustio kući što je sasvim u redu“, izjavila je majka. Međutim, gušenje se ponovo javilo nekoliko sati kasnije, pa je dete moralo još jednom da se obrati lekarima.

Tokom druge posete lekaru, devojčici je oticalo grlo i jezik, zbog čega je odmah primila infuziju. Ipak, stanje se nije popravilo, pa je upućena na Dečje odeljenje bolnice u Loznici. Tamo su lekari nastavili sa terapijom, uključujući injekcije i dodatne infuzije, dok se stanje deteta nije stabilizovalo.

Podrška i zahvalnost porodice medicinskom osoblju

Majka je istakla da je medicinski tim uložio veliki trud i primenio sve potrebne mere kako bi dete bilo zbrinuto. „Ostaje u bolnici. Ujutru je pregleda doktorka i vidi malo otečen jezik kod deteta, opet injekcija, opet infuzija… Znam, dete je na sigurnom, ali opet se plašim. Dete mi kaže: ‘Mama ne brini, dobro sam, svi su ovde mnogo dobri prema meni, svi me čuvaju'“, prenela je majka.

Osim toga, majka je uputila javnu zahvalnost celom medicinskom osoblju Dečjeg dispanzera i Dečje bolnice u Loznici, naglašavajući njihovu stručnost i posvećenost. Kako je navela, doktorka koja je bila dežurna potvrdila je da je devojčica već mogla da bude otpuštena, ali je sama izrazila želju da ostane još jedan dan u bolnici zbog prijatne atmosfere i podrške koju je dobila.

Oporavak nakon napada stršljena u Loznici

Napad stršljena u Loznici izazvao je veliku zabrinutost u porodici, ali i pokazao koliko je brza reakcija lekara ključna za spašavanje života u sličnim situacijama. Porodica je istakla da su svi članovi medicinskog tima pokazali izuzetnu profesionalnost i empatiju tokom celog lečenja. Na kraju, majka je poručila: „Ne znam šta više reći, mogu samo reći ovo je knjiga utisaka, vi ste najbolji lekari na svetu i hvala veliko što ste mi spasili dete. Vi zaslužujete sve najbolje. Hvala vam od srca.“