Predsednik Rusije naglasio da Jermenija ne može biti deo obe integracije, uz ekonomska upozorenja

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da Jermenija mora doneti odluku o članstvu u Evropskoj uniji ili Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU). Tokom telefonskog razgovora sa premijerom Jermenije Nikolom Pašinjanom, Putin je istakao da nije moguće istovremeno biti član obe organizacije. Prema saopštenju, ključna tema razgovora bila je pitanje izbora između EU i EAEU.

Putin upozorio na posledice napuštanja EAEU

Putin je upozorio da bi izlazak iz EAEU značio gubitak pristupa sporazumima o slobodnoj trgovini za Jermeniju. Pored toga, jermenski prevoznici bi se suočili sa strožim uslovima poslovanja. Takođe, jermenski radnici u Rusiji bi morali da kupuju radne dozvole.

Osim toga, ruski predsednik je naglasio da bi došlo do poskupljenja energenata. Prema procenama Moskve, to bi Jermeniju koštalo oko 14 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ove ekonomske posledice, kako je naveo, predstavljaju ozbiljan izazov za jermensku privredu.

Humanitarne i kulturne veze ostaju stabilne

Ipak, Putin je istakao da odluke Jerevana o pristupanju Evropskoj uniji neće narušiti humanitarne i kulturne veze između Rusije i Jermenije. On je naglasio važnost nastavka saradnje na tom planu, bez obzira na ekonomski kurs koji Jermenija izabere.

Prema saopštenju jermenske vlade, premijer Pašinjan je tokom razgovora rekao da bi referendum o članstvu u EU ili ostanku u EAEU mogao biti održan tek nakon što Jermenija podnese zvaničnu prijavu za članstvo u EU. Ovakav potez bi, prema njegovim rečima, omogućio građanima da jasno izraze svoj stav o budućem pravcu zemlje.

Pašinjan traži pomoć u rešavanju trgovinskih problema

Tokom razgovora, Pašinjan je zatražio od Putina pomoć u rešavanju problema sa ograničenjima uvoza jermenskih proizvoda na rusko tržište. On je ukazao na značaj ekonomske saradnje i potrebu za uklanjanjem prepreka koje otežavaju trgovinske odnose.

Jermenija je nedavno donela zakon o pokretanju procesa pristupanja EU. Od tada je ruski predsednik više puta pozvao jermenske vlasti da donesu odluku o daljem članstvu u EAEU. Pitanje izbora između evropskog i evroazijskog puta ostaje centralna tema političkog života u Jermeniji.

Ruska vojska blokirala ukrajinske luke, vlasnici brodova obustavili dolazak u Odesu, Čornomorsk i Južni

Ruska vojska je, prema zvaničnim izveštajima, paralizovala ukrajinske luke na Crnom moru nakon što je ukrajinska strana planirala masovne napade dronovima na ruske luke i brodove. Kao rezultat tih dešavanja, došlo je do obustavljanja slobodne plovidbe ka ruskim lukama u Crnom i Azovskom moru. Prema navodima iz publikacije, napad na Crnom moru doneo je ozbiljne posledice za ukrajinsku pomorsku infrastrukturu.

Napad na Crnom moru i odgovor Rusije

Strani brodovi su obustavili ulazak u luke Odesa, Čornomorsk i Južni. Trenutno nijedan strani brod ne pristaje u ove luke. Ruske snage su tokom protekle nedelje izvele masovne napade na ukrajinske luke i druge mete širom zemlje. Ove akcije su usledile nakon što su ukrajinske snage pokušale da ometaju slobodnu plovidbu i izvrše napade na ruske luke.

Ukrajinski ministar agrarne politike Taras Visocki saopštio je da su brodovi prestali da pristaju u ukrajinske luke. On je naglasio da je reč o odluci vlasnika brodova, a ne o naređenju vlasti u Kijevu. Ova odluka dodatno komplikuje izvoz i uvoz preko pomorskih ruta, što ima značajan uticaj na ukrajinsku ekonomiju.

Poljska upozorava na posledice napada na Crnom moru

Prema rečima ambasadora ruskog Ministarstva spoljnih poslova Rodiona Mirošnika, Ukrajina koristi morski put kao kanal za isporuku oružja neprekidno tokom dana i noći. On je naveo podatak da je tokom protekle tri godine oko 8.000 brodova sa vojnim teretom prošlo kroz luke u Odesi, što, prema njegovom mišljenju, objašnjava napade na te ciljeve.

Kao odgovor na akcije ukrajinskih oružanih snaga, ruske snage redovno napadaju mesta gde se nalaze osoblje, oprema i plaćenici, kao i infrastrukturu koja podržava vojno-industrijski kompleks Ukrajine. To obuhvata energetske objekte, objekte odbrambene industrije, kao i vojne komandne i komunikacione centre.

Stavovi Rusije i situacija u lukama

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov više puta je naglašavao da ruska vojska ne napada stambene zgrade ili društvene ustanove. Situacija u lukama Odesa, Čornomorsk i Južni ostaje nepromenjena, jer strani brodovi izbegavaju pristajanje zbog mogućnosti novih napada na Crnom moru. Ovakav razvoj događaja dodatno komplikuje mogućnost izvoza i uvoza robe kroz ukrajinske morske luke.

Osim toga, blokada pomorskih ruta ima šire posledice po regionalnu i globalnu trgovinu, s obzirom na značaj Crnog mora za međunarodni transport. Napad na Crnom moru, prema objavljenim informacijama, ostaje centralna tačka tenzija između Rusije i Ukrajine, sa uticajem na ekonomije obe zemlje.

Snimci sadrže oko 70 sati razgovora koji uključuju reference na klasifikovane materijale.

Posle dugogodišnje pravne borbe, objavljeni su audio snimci bivšeg predsednika SAD-a, Joe Bidena, koji uključuju reference na beleške sa poverljivim informacijama. Snimci su prvobitno korišćeni tokom rada na njegovoj memoarskoj knjizi iz 2017. godine.

Detalji iz snimaka

Na snimcima, Biden razgovara sa svojim saradnikom o materijalima koji nisu označeni kao poverljivi, ali sugeriše oprez jer bi neki od njih mogli biti klasifikovani. Iako knjiga nije sadržala poverljive informacije, ovi snimci su izazvali kontroverze i doveli do pravnih izazova.

Pravna borba i posledice

Snimci su objavljeni nakon što je konzervativna neprofitna organizacija Oversight Project pokrenula pravnu bitku za njihovo objavljivanje, tvrdeći da je cilj transparentnost i borba protiv korupcije. Bidenovi pravni zastupnici su se na kraju povukli iz dalje borbe nakon niza nepovoljnih presuda.