Pravoslavni vernici širom Srbije prate tradiciju branja vrbovih grana i darivanja dece cvećem

Pripadnici srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju Lazarevu subotu, praznik poznat i kao Vrbica, koji je posvećen deci i tradicionalnim običajima. Ovaj praznik podseća na vaskrsenje pravednog Lazara iz Vitinije, čijem čudu je prisustvovalo mnogo ljudi, a kasnije je Lazar živeo kao episkop na Kipru gde je i sahranjen. Na ovaj dan, vernici u Srbiji beru grane vrbe koje se potom osveštavaju u crkvi. Od osveštanih grana prave se venci koji se nose na glavi, a običaj je i da se bere cveće koje prenoći u vodi. Sutradan, na praznik Cveti, ukućani se umivaju tom vodom u želji za zdravlje i rumenilo tokom cele godine. Praznik nosi dečiji karakter zbog rečenice Isusa Hrista: “Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko”. Mladi tradicionalno daruju jedni druge cvećem, a ponegde u Srbiji Lazarice obilaze domove sa željom da donesu sreću i blagoslov, za šta dobijaju poklon u vidu jaja, simbola vaskrsnuća. Budući da se praznik obeležava tokom Vaskršnjeg posta, na trpezi treba da budu posna jela, a ulje je dozvoljeno. Preporučuje se da se dan provede u molitvi bez veselja, igre i pesme. Ovaj praznik najavljuje Cveti, kada se obeležava svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim.

Zdravstveni instituti savetuju pravilnu ishranu i fizičku aktivnost kao način ublažavanja simptoma

Građani u Srbiji poslednjih dana sve češće prijavljuju osećaj malaksalosti, umora i nedostatka energije, što stručnjaci objašnjavaju kao prirodnu sezonsku reakciju organizma poznatu kao prolećni umor. Ovaj fenomen javlja se kada dani postaju duži, a temperature počinju da rastu, navode iz zdravstvenih instituta.

Tokom zimskih meseci, telo se navikava na kraće dane i manje sunčeve svetlosti, što utiče na cirkadijalni ritam i hormone poput melatonina i serotonina. Sa dolaskom proleća i produžavanjem dana, organizam se mora prilagoditi novim uslovima, što može uzrokovati privremeni umor, pospanost i osećaj iscrpljenosti. Dodatni uticaj ima i nedavno pomeranje sata na letnje računanje vremena, koje je sprovedeno krajem marta. Stručnjaci ističu da čak i promena od jednog sata može poremetiti san i dnevni ritam, posebno kod ljudi osetljivih na promene spavanja.

“Ovo je prirodna reakcija organizma na promenu godišnjeg doba. Simptomi se mogu ublažiti pravilnom ishranom, dovoljno fizičke aktivnosti, dovoljnim unosom vode i kvalitetnim snom”, saopšteno je iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Dodaje se da je većini ljudi potrebno nekoliko dana do nedelju dana da se prilagode na nove uslove i da prolećni umor najčešće prolazi bez posledica.

Stručnjaci savetuju građanima da obrate pažnju na redovan san, izbalansiranu ishranu bogatu vitaminima i dovoljno boravka na svežem vazduhu, kako bi se organizam što efikasnije prilagodio sezonskim promenama.

Prema važećim zakonima zastarelost poreskog duga iznosi 5 ili 10 godina, ali rokovi često bivaju prekinuti

Građani i preduzetnici u Srbiji i dalje imaju brojna pitanja o zastarelosti poreskog duga, posebno u vezi sa rokovima i mogućnošću otplate, pokazuju poslednje informacije iz relevantnih izvora. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji predviđa da poreska obaveza može zastariti, ali precizni rokovi i izuzeci zahtevaju pažnju svakog obveznika.

Rokovi zastarelosti jasno su definisani – relativna zastarelost iznosi 5 godina, dok apsolutna zastarelost nastupa nakon 10 godina od dana kada je obaveza nastala. U tom periodu Poreska uprava ima pravo da utvrđuje i naplaćuje porez. Međutim, rokovi mogu biti prekinuti svakom radnjom Poreske uprave, poput slanja opomene, donošenja rešenja ili pokretanja prinudne naplate, što znači da zastarelost retko nastupa bez prekida.

Prema zvaničnim pravilima, iako je teoretski moguće da dug zastari, u praksi su ovakve situacije retke jer poreski organi redovno preduzimaju korake za naplatu. Zastarelost ne nastupa automatski – građani i preduzetnici moraju sami da se pozovu na nju. Ako to ne urade, dug može ostati predmet naplate i dalje biti evidentiran.

Pravila zastarelosti odnose se i na preduzetnike, budući da se poreski dugovi regulišu posebnim poreskim zakonima, a ne Zakonom o obligacionim odnosima. Poreska uprava omogućava zahtev za odlaganje plaćanja ili otplatu poreskog duga na rate, ali uslovi zavise od svakog pojedinačnog slučaja i važećih propisa.

Stručnjaci ističu da je razumevanje rokova i pravila ključno za izbegavanje dodatnih troškova i problema. Najsigurniji način da se izbegnu neprijatna iznenađenja jeste redovno praćenje poreskih obaveza i blagovremena konsultacija sa stručnim licima. Iako zakon predviđa rokove zastarelosti, u praksi se zbog čestih prekida ti rokovi često produžavaju. Građani se pozivaju da budu upućeni u svoja prava i obaveze kako bi izbegli probleme sa poreskim dugovanjima.