Običaj poznat kao gutači grehova nekada je bio deo sahrana u Velsu i Engleskoj, a vezuje se za oslobađanje duše preminulog.

Običaj poznat kao gutači grehova vekovima je izazivao jezu na sahranama, naročito u oblastima Velsa i engleskim regionima uz velšku granicu. Prema zapisima iz 17. veka, ovaj ritual podrazumevao je da čovek na sahrani pojede hleb i popije pivo, koji su prethodno prošli preko pokojnika. Na taj način, kako su verovali, on je preuzimao grehe preminulog na sebe.

Za obavljanje ovog obreda, gutači grehova dobijali su skroman honorar – veknu hleba, činiju piva i šest penija. Porodice su ih pozivale nakon smrti bližnjih, a potom ih uglavnom izbegavale zbog verovanja da nose tuđe grehe. Ovaj običaj, iako mračan, davao je porodicama nadu da će duša preminulog pronaći mir.

Gutači grehova: koreni i tok obreda

Obred je počinjao kada bi telo pokojnika bilo izneto iz kuće i položeno na nosila. Preko tela su gutaču grehova predavali hleb i pivo. Nakon što bi ih pojeo i popio, smatralo se da je oslobodio dušu pokojnika svih loših dela iz života. Zauzvrat, odlazio bi sa nekoliko novčića, ali i nevidljivim teretom, zbog kojeg su ga mnogi iz zajednice izbegavali.

U nekim varijantama običaja, hleb je bio polagan direktno na grudi pokojnika ili na tanjir sa solju, dok je u drugim slučajevima predavan preko kovčega. Pivo se često služilo uz hleb, mada su detalji zavisili od mesta do mesta. Iako se danas često misli da su gutači grehova činili organizovanu profesiju, istorijski izvori pokazuju da ih nije bilo mnogo i da su najčešće radili pojedinačno.

Između istorije i legende

Najpoznatiji zapis o gutačima grehova ostavio je engleski antikvar Džon Obri krajem 17. veka. On je opisao kako je u oblasti Herefordšir gutaču grehova predavana vekna hleba i drvena posuda puna piva, a za obavljeni ritual dobijao je šest penija. Prelazne reči poput „međutim” i „osim toga” pomažu da shvatimo da su istorijski izvori retki i nedovoljni za potpuno razumevanje trajanja i rasprostranjenosti ovog običaja.

Zbog toga je danas teško razdvojiti šta je istina, a šta legenda. Zapisi su tokom vremena pomešani sa folklorom, pa se precizan broj gutača grehova i tačno trajanje obreda ne mogu sa sigurnošću utvrditi. Ipak, priče o ovom običaju i dalje intrigiraju i podsećaju na neobične načine na koje su ljudi tražili utehu u trenucima žalosti.

Značaj običaja i pogled savremenika

Za mnoge porodice, gutači grehova predstavljali su simbol nade da će pokojnikova duša pronaći mir. S druge strane, zajednica je ove ljude često odbacivala i izbegavala, verujući da na sebe nose tuđe grehe. Danas je običaj nestao, ali ostaje zanimljiv deo kulturne i istorijske baštine britanskog ostrva.

Na kraju, običaj poznat kao gutači grehova svedoči o ljudskoj potrebi da pronađe smisao i olakšanje u trenucima gubitka. Iako je ovaj ritual vekovima izazivao jezu, njegova suština bila je u pokušaju da se pokojniku obezbedi mir, a porodici uteha.

Tokom jedne noći na VMA pregledano je više od 660 pacijenata, a broj moždanih udara i povreda raste zbog visokih temperatura.

Ekstremne vrućine u Beogradu dovele su do značajnog porasta moždanih udara i povreda, a hodnici Vojnomedicinske akademije gotovo su prepuni pacijenata. Prema zvaničnim podacima, tokom jedne noći obavljeno je više od 660 pregleda, od čega je oko 560 pacijenata zatražilo medicinsku pomoć, dok je 66 osoba primljeno na bolničko lečenje.

Dr Ranko Raičević, glavni dežurni lekar grupe neuropsihijatrijskih klinika, istakao je da su ekstremne temperature ozbiljan okidač za kardiovaskularne i neurološke probleme, posebno moždani udar. “Apelujemo zbog ovih velikih vrućina na pacijente da redovno uzimaju svoju terapiju i da vode računa, pre svega, o visokim vrednostima krvnog pritiska”, naglasio je dr Raičević.

Porast moždanih udara i povreda: izazovi za VMA

Tokom poslednje dežurne noći, zabeležen je i veliki broj operacija i intervencija u angiosali. Osim toga, registrovano je nekoliko povreda na građevinskim radovima, što dodatno opterećuje medicinski sistem. Poseban problem predstavljaju saobraćajne nezgode u kojima su najugroženiji vozači dvotočkaša, posebno motociklisti i dostavljači.

Dr Raičević upozorava da je glavni uzrok ovih nesreća neprilagođena brzina, ali i uverenje mladih ljudi da su neranjivi. “Svi misle da mladost može sve. Nažalost, samo jedan trenutak nepažnje može promeniti život za čitav život, ako uopšte prežive takav događaj”, naveo je.

Ekstremne vrućine kao okidač zdravstvenih problema

Pored saobraćajnog traumatizma, VMA beleži nagli skok broja pacijenata sa moždanim udarom. Ekstremno visoke temperature direktno utiču na povećanje rizika od ovakvih stanja. “Ponekad je potrebno da se, zbog vrućina, terapije koriguju, ali pacijenti to nikako ne smeju da rade na svoju ruku”, upozorava dr Raičević. Takođe, tokom dežurstva su izvedene tri mehaničke trombektomije, što potvrđuje ozbiljnost situacije.

Međutim, osim moždanih udara, na VMA je zabeležen i veliki broj povreda u saobraćaju, kao i tokom obavljanja građevinskih i transportnih poslova. Ovakav trend dodatno otežava rad svih dežurnih službi, koje su tokom noći imale pune ruke posla.

Na kraju, zvaničnici apeluju na građane da budu odgovorni u saobraćaju i da se strogo pridržavaju uputstava lekara, posebno kada su u pitanju vrućine i uzimanje terapije. Ovako visok nivo zdravstvenih izazova zahteva dodatnu pažnju, kako bi se smanjio broj povreda i ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Stanovnici Ivanjice ostaju bez električne energije u nedelju od 7.30 do 16.30 časova tokom planiranih radova.

Zbog najavljenih radova na dalekovodu Arilje–Ivanjica, celokupno konzumno područje Ivanjice ostaće bez električne energije u nedelju, 6. septembra, od 7.30 do 16.30 časova, prema saopštenju nadležnog preduzeća. Ovo isključenje struje u Ivanjici deo je šireg plana održavanja distributivnog sistema pred predstojeću sezonu, sa ciljem obezbeđivanja stabilnog i pouzdanog snabdevanja potrošača.

Kada i zašto dolazi do isključenja struje u Ivanjici

Radovi na dalekovodu Arilje–Ivanjica sprovešće se u nedelju, a zbog toga će korisnici konzumnog područja Ivanjice biti bez električne energije duže od devet sati. Prema najavi nadležnog preduzeća, radovi su planirani u terminu od 7.30 do 16.30 časova. Ovi radovi su deo aktivnosti za pripremu distributivne mreže za nadolazeći period, kako bi se potrošačima obezbedilo što sigurnije napajanje.

Takođe, iz preduzeća je naglašeno da je moguće prenapajanje pojedinih delova konzumnog područja. Ako Elektrodistribucija Raška i Arilje odobre prenapajanje, određeni potrošači mogli bi tokom radova ipak imati struju. Međutim, nije precizirano koji delovi Ivanjice bi mogli biti obuhvaćeni ovom mogućnošću.

Preporuke za građane za vreme isključenja struje u Ivanjici

Potrošačima je preporučeno da prilagode svoje obaveze najavljenom prekidu u snabdevanju električnom energijom. Zbog dužine isključenja, neophodno je da stanovnici Ivanjice na vreme planiraju sve aktivnosti koje zahtevaju upotrebu struje. Osim toga, preporučuje se da uređaje koji su osetljivi na promene napona isključe iz struje tokom trajanja radova, kako bi se izbegle eventualne štete.

Preduzeće je naglasilo da su ovakve mere neophodne kako bi se održala pouzdanost distributivne mreže i unapredila sigurnost snabdevanja za sve korisnike. U međuvremenu, građanima se savetuje da prate zvanična saopštenja o mogućim promenama termina ili obimu isključenja struje, kako bi bili u toku sa svim relevantnim informacijama.

Zbog toga, isključenje struje u Ivanjici biće značajan događaj za sve stanovnike, ali se očekuje da će doprineti boljem i sigurnijem snabdevanju u budućnosti.